Autor: Mi­ha­i­lo Me­de­ni­ca


Ne­sum­nji­vo naj­ve­ći uspjeh vla­de za go­di­nu da­na po­sto­ja­nja je­ste taj što po­sto­ji go­di­nu da­na, či­me je još je­dan­put po­tvr­đe­no da bra­ko­vi iz in­te­re­sa po­tra­ju du­že od onih iz lju­ba­vi.
2. Za ne­što ma­nje od go­di­nu da­na uspje­li su da nas uvje­re ka­ko će­mo ži­vje­ti bo­lje za dvi­je go­di­ne, po ka­len­da­ru In­ka do­du­še, ko­ji se u od­no­su na va­že­ći raz­li­ku­je za tri­ča­vih de­se­tak go­di­na, ali marš u pič…par­don, Ma­ču Pik­ču svi ko­ji sum­nja­ju!
3. Vu­li­nu je po­sle pa­da s Mi­re na gla­vu po­la­ko po­če­lo da se vra­ća pam­će­nje, o če­mu svje­do­če i snim­ci na ko­ji­ma za­i­sta dje­lu­je kao da “Tor­lak” na nje­mu te­sti­ra ne­ke eks­pe­ri­mental­ne lje­ko­ve, ali je za­pra­vo ri­ječ o dje­li­ći­ma sje­ća­nja ko­ji se u onoj oši­ša­noj gla­vi­ci po­la­ko sla­žu kao dje­lo­vi dok­to­ra­ta Ne­boj­še Ste­fa­no­vi­ća sa ori­gi­na­li­ma ko­ji su zlo­na­mjer­no na­pi­sa­ni sve­ga 25 go­di­na pri­je nje­go­vog, i to sa­mo da bi ga pre­te­kli, jer je u vr­ti­ću obje­lo­da­nio vas­pi­ta­či­ca­ma: “Mo­žda sam se upi­skio, a mo­žda ću i da dok­to­li­lam”?
4. Sta­ti­sti­ka ne­dvo­smi­sle­no po­ka­zu­je da je broj ne­za­po­sle­nih u stal­nom pa­du. Sta­ti­sti­ka po­ka­zu­je i da mu­ška po­pu­la­ci­ja kod Sta­ni­je pr­vo pri­mi­je­ti unu­tra­šnju lje­po­tu i du­hov­nost.
5. Sma­nje­nje pla­ta i pen­zi­ja da­lo je že­lje­ni efe­kat- rad­nič­ka kla­sa i pen­zi­o­ne­ri sve ma­nje umi­ru od bo­le­sti uzro­ko­va­nih ho­le­ste­ro­lom i pre­ko­mjer­nom te­ži­nom, a sve vi­še pri­rod­nom smr­ću- od gla­di ili om­ča o gra­nu, a dr­vo de­fi­ni­tiv­no je­ste pri­ro­da što i smrt či­ni pri­rod­nom, mal­te­ne or­gan­skom.
6. Ne­spor­no je po­ve­ćan pri­liv stra­nih in­ve­sti­ci­ja- uglav­nom se sve za­vr­ša­va in­ve­sti­ra­njem sa stra­ne…
7. Po­kre­nu­ta je sme­de­rev­ska Že­lje­za­ra- iz po­go­na su iza­šli i pr­vi go­to­vi pro­iz­vo­di na­mi­je­nje­ni stra­nom tr­ži­štu: in­že­nje­ri ko­ji pa­ku­ju ko­fe­re i pa­le pre­ko.
8. Ipak, do­brim di­je­lom je i za­u­sta­vljen od­liv mo­zgo­va- za­bra­nje­na je upo­tre­ba istog u po­li­tič­ke i ko­mer­ci­jal­ne svr­he. Do­du­še, do­zvo­lje­na je u hu­ma­ni­tar­nim pro­jek­ti­ma, ti­pa: “Daj, ko­le­ga, po­mo­zi­mo onoj bu­da­li, ima ne­ko mje­sto kod te­be u mi­ni­star­stvu/uprav­nom od­bo­ru, taj je i sa “Bu­splu­som” u ru­ka­ma opa­san po oko­li­nu”…
9. “Be­o­grad na vo­di” vi­še ni­je sa­mo ve­li­čan­stve­na ma­ke­ta, se­zon­ski po­sao pre­ko omla­din­ske Si­ni­ši Ma­lom, naj­zgod­ni­je mje­sto za po­vra­ća­nje sa Sta­rog mo­sta, iz­go­vor da po­ka­zu­ju ne­kog še­i­ka ko­ji neo­do­lji­vo pod­sje­ća na Dže­ja Ra­ma­da­nov­skog sa pe­ški­rom na gla­vi- već fa­kat! Pot­pi­san je pa­pir ko­jim be­o­grad­ska uto­pi­ja po­sta­je stvar­nost- uta­pa­će Be­o­grad sle­de­ćih 30 go­di­na, ma­da je pr­vo­bit­no bi­lo pla­ni­ra­no da sve bu­de za­vr­še­no za pet, ali po­me­nu­tog še­i­ka za­vr­nu­li man­gu­pi u mje­njač­ni­ci- za­mi­je­ni­li mu tri i po mi­li­jar­de eura po kur­su od 50 di­na­ra za euro!
10. Pro­na­đe­ni su stra­te­ški part­ne­ri za fan­tom­ske fir­me ko­je su osno­va­ne fal­si­fi­ko­va­nom lič­nom kar­tom pre­mi­je­ro­vog bra­ta! Ku­pac je pri­lo­žio 15.000 fal­si­fi­ko­va­nih lič­nih is­pra­va kao do­kaz da će otvo­ri­ti isto to­li­ko rad­nih mje­sta, uz ga­ran­ci­je da će in­ve­sti­ra­ti u usa­vr­ša­va­nje mla­dih ka­dro­va či­je su lič­ne kar­te još u iz­ra­di.
11. Di­plo­mat­skom ofan­zi­vom po­ve­ća­no je po­vje­re­nje ka­ko Sr­ba na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji ta­ko i za­pa­da u kva­li­tet ma­ji­ca sa nat­pi­som: “Ko­so­vo je sr­ce Sr­bi­je”, kao i pro­da­ja istih, čak i me­đu al­ban­skom po­pu­la­ci­jom, uz fu­sno­tu na eti­ke­ti: “Šta od­ma lju­tiš, kom­šo, sa­mo se sa­šlji­mo u Be­o­grad- apir­lji­lji­lji­lji…”!
12. Uči­nje­no je mno­go na po­bolj­ša­nju imi­dža Sr­bi­je u re­gi­o­nu, na­ro­či­to po­sle obe­ća­nja Ha­li­du Be­šli­ću da Da­čić vi­še ne­će jav­no iz­vo­di­ti “Mi­ljac­ku”.
13. Sr­bi­ja će po­no­vo uče­stvo­va­ti na “Evro­son­gu”, a Vu­čić je lič­no in­si­ti­rao da nas pred­sta­vlja ne­ka pje­va­či­ca, a ne on, iako je pre­ma an­ke­ta­ma to tra­ži­lo vi­še od 120 od­sto is­pi­ta­ni­ka i ne­što slu­čaj­no na­i­šlih bo­to­va.
14. Pao je voj­ni he­li­kop­ter, ali Lon­čar i Ga­šić na sre­ću ni­su, ma­da i za­što bi kad lju­di ne pi­ju dok ra­de, a ne kao ta­mo ne­ki pi­lo­ti.
15. Sr­đan Ver­bić je okon­čao pe­to­mje­seč­ni štrajk i po­vu­kao za­htje­ve za smje­nu svih pro­svjet­nih rad­ni­ka u Sr­bi­ji i onih ko­ji se za to ško­lu­ju, kao i Vu­ka Ka­ra­dži­ća, Do­si­te­ja, Nje­go­ša, 18 slo­va iz azbu­ke, te­o­ri­je re­la­ti­vi­te­ta, jer pre­ju­di­ci­ra da i Alek mo­že bi­ti re­la­ti­van, a ne “Bo­žan­ska če­sti­ca”, te i onog zgu­bi­da­na sa lok­na­stom fri­zu­ri­com i na­o­ča­ri­ma ko­jeg sva­ko­dnev­no vi­đa u ogle­da­lu…
16. Ro­di­te­lji su ko­nač­no pre­gra­di­li dnev­nu so­bu ka­ko bi Ni­ko­la Se­la­ko­vić do­bio svoj mo­mač­ko- mi­ni­star­ski ku­tak i po­čeo da se ba­vi Ju­sti­ci­jom i pri­klju­če­ni­ji­ma vi­še ne­go gun­đa­njem: “Ni­ste fer, stvar­no, svi mo­ji dru­ga­ri iz ka­bi­ne­ta ima­ju svo­je so­be, sa­mo ja ne mo­gu ni­kad da na­pra­vim ko­ki­ce i po­zo­vem ih na sjed­ni­cu vla­de i ma­sne fo­te kod me­ne”…
17. Ivan Ta­so­vac je ko­nač­no pro­go­vo­rio i na­ža­lost is­pre­pa­da ko­le­ge to­kom za­sje­da­nja: “Iju, is­pre­pa­da nas, bre, čo­vje­če! Na šta sad da ka­či­mo jak­ne, maj­ke ti”?!
18. Alek­san­dar Vu­čić pre­u­zeo je od­go­vor­nost za vi­še dje­la od IRA, ETA, PLO i Zma­ja od Ši­po­va za­jed­no!
19. Sr­bi­ja je de­fi­ni­tiv­no sve bli­ža Evro­pi, još sa­mo da sku­pi hra­brost, pri­đe i pi­ta: “Te­ta Đa­na, mi bi smo sa­mo da vi­di­mo onu stvar, po­gla­vlje”… A te­ta Đa­na Evro­pa od­go­vo­ri: “Od gle­da­nja ne­ma se­la­me­ta- vid’ ću­ne re­form­ske, pra­va pi­o­nir­ska”…dva­u­je­dan.rs