Autor: Pa­ul Krug­man


Kao i mi­li­o­ni dru­gih, op­se­siv­no sam pra­tio vije­sti iz Pa­ri­za, osta­vio sve po­slo­ve i fo­ku­si­rao se na taj užas. Upra­vo to je re­ak­ci­ja ko­ju te­ro­ri­sti že­le. Ali iz­gle­da do to ni­je svi­ma ja­sno. Uzmi­te kao primjer iz­ja­vu Dže­ba Bu­ša „da je to or­ga­ni­zo­va­ni po­ku­šaj da se uni­šti za­pad­na ci­vi­li­za­ci­ja“. To ni­je tač­no. To je or­ga­ni­zo­va­ni po­ku­šaj da se po­si­je pa­ni­ka, što ni­je sa­svim isto. Ko­men­ta­ri ko­ji za­ma­glju­ju ovu raz­li­ku či­ne da te­ro­ri­sti iz­gle­da­ju ja­či­ma ne­go što je­su i po­ma­žu ci­lje­vi­ma dži­ha­di­sta.
Po­gle­daj­te Fran­cu­sku. To je ze­mlja sa svo­jim pro­ble­mi­ma – ko ih ne­ma – ali je to zdra­va, le­gi­tim­na de­mo­kra­ti­ja. Njen voj­ni bu­džet je ma­nji od ame­rič­kog, ali ona ima ja­ku voj­sku i re­sur­se da je uči­ni još moć­ni­jom (fran­cu­ska eko­no­mi­ja je oko 20 pu­ta ve­ća od si­rij­ske). Islam­ska dr­ža­va ni­ka­da ne­će po­ko­ri­ti Fran­cu­sku. Ne­ma na­či­na da ISIS uni­šti za­pad­nu ci­vi­li­za­ci­ju.
Šta je on­da bio cilj pa­ri­skih na­pa­da? Na­su­mič­no ubi­ja­nje lju­di po re­sto­ra­ni­ma i kon­cert­nim sa­la­ma je stra­te­gi­ja ko­ja raz­ot­kri­va su­štin­sku sla­bost po­či­ni­la­ca. Ovi na­pa­di ne­će us­po­sta­vi­ti ka­li­fat u Pa­ri­zu. Nji­hov cilj je ši­re­nje stra­ha, zbog če­ga ih i na­zi­va­mo te­ro­ri­stič­kim, i ni­ka­ko ne bi tre­ba­lo da ih udo­sto­ji­mo ri­ječ­ju rat.
Sa­da je va­žno da sa­vla­da­mo svoj osje­ćaj uža­sa. Naj­ve­ća opa­snost od te­ro­ri­zma ni­su sa­mi na­pa­di, već naš od­go­vor na njih. Ve­o­ma je va­žno da sa­da do­ne­se­mo pra­ve od­lu­ke. Bi­lo bi po­gre­šno ako bi sa­da Fran­cu­ska i dru­ge de­mo­kra­ti­je od­u­sta­le od bor­be pro­tiv Islam­ske dr­ža­ve na­da­ju­ći se da će ih dži­ha­di­sti osta­vi­ti na mi­ru. Znam da mno­gi mi­sle da je za­pad­ni im­pe­ri­ja­li­zam uzrok svog zla na svi­je­tu i da bi sve bi­lo u re­du ka­da bi­smo pre­sta­li da se mi­je­ša­mo u po­slo­ve ostat­ka pla­ne­te. Ali u stvar­nom svi­je­tu, po­li­ti­ča­ri i vla­de u prin­ci­pu ne iz­la­ze u su­sret za­htje­vi­ma te­ro­ri­sta.
U SAD je ve­ći­na pri­go­vo­ra zbog po­pu­stlji­vo­sti pre­ma te­ro­ri­zmu usmje­re­na pre­ma li­be­ra­li­ma, ko­je kon­zer­va­ti­ci op­tu­žu­ju za po­mir­lji­vu re­to­ri­ku. U stva­ri, naj­go­re bi bi­lo da ze­mlje ko­je su me­te te­ro­ri­zma po­ku­ša­ju da po sva­ku ci­je­nu po­stig­nu pot­pu­nu bez­bjed­nost uz eli­mi­na­ci­ju sva­ke za­mi­sli­ve pri­jet­nje. To bi ne­iz­bje­žno po­gor­ša­lo stva­ri, jer mi ži­vi­mo u ve­li­kom i kom­pli­ko­va­nom svi­je­tu, u ko­jem čak ni su­per­si­le ne mo­gu sve da do­ve­du u red. Do­nald Ram­sfeld je 11.9. re­kao svo­jim sa­rad­ni­ci­ma: „Po­ve­ži­te sve što ima­te sa ovim na­pa­di­ma, bez ob­zi­ra da li te ve­ze po­sto­je ili ne“, i pred­lo­žio da se to is­ko­ri­sti kao iz­go­vor za in­va­zi­ju na Irak. Po­sle­di­ca je bio ka­ta­stro­fal­ni rat ko­ji je oja­čao te­ro­ri­zam i pri­pre­mio te­ren za uspon ISIS-a.
Sa sta­no­vi­šta si­le, to je bi­la do­bra pro­cje­na. Te­ro­ri­zam mo­že da se is­ko­ri­sti u po­li­tič­ke svr­he, na pri­mjer kao oprav­da­nje za ma­li ko­ri­sni rat. I za­i­sta, sprem­nost da se ubi­ja­ju ne­vi­ni ci­vi­li ne­će uma­nji­ti ame­rič­ku moć – ali će zna­čaj­no do­pri­ni­je­ti po­ve­ća­nju bro­ja te­ro­ri­sta.
Te­ro­ri­zam je sa­mo jed­na od opa­sno­sti u ovom svi­je­tu i ne bi tre­ba­lo da nam skre­ne pa­žnju sa osta­lih va­žnih pi­ta­nja. Kon­zer­va­tiv­ci mo­ra­ju da shva­te: pred­sjed­nik Oba­ma je u pra­vu ka­da kli­mat­ske pro­mje­ne opi­su­je kao naj­ve­ću pri­jet­nju sa ko­jom se su­o­ča­va­mo. Te­ro­ri­zam ne mo­že i ne­će uni­šti­ti na­šu ci­vi­li­za­ci­ju, ali glo­bal­no za­gri­java­nje mo­že i ho­će.
Ka­ko on­da da od­go­vo­ri­mo na te­ro­ri­zam? Pri­je zlo­či­na u Pa­ri­zu, od­go­vor Za­pa­da je uklju­či­vao mje­ša­vi­nu mje­ra po­li­cij­ske dr­ža­ve, ra­znih pre­do­stro­žno­sti i voj­nih ak­ci­ja. Sa sva­kom od njih smo ne­što iz­gu­bi­li: pri­vat­nost zbog nad­zo­ra, slo­bo­du kre­ta­nja zbog bez­bjed­no­sti, ogro­man no­vac i ri­zi­ke pre­ko­mor­skih ra­to­va zbog su­zbi­ja­nja te­ro­ri­zma. I svi­ma je bi­lo ja­sno da to ni­je do­volj­no i da će se kad-tad do­go­di­ti no­vi te­ro­ri­stič­ki na­pad.
Pa­riz je mo­žda do­ne­kle pro­mi­je­nio tu ra­ču­ni­cu, na­ro­či­to ka­da je ri­ječ o evrop­skom od­no­su pre­ma iz­bje­gli­ca­ma, te­škom pi­ta­nju u ko­je je sa­da uni­je­ta ogrom­na do­za stra­ha. Do­bi­će­mo i ana­li­ze za­što ni­je spri­je­če­na do te mje­re slo­že­na te­ro­ri­stič­ka ope­ra­ci­ja. Ali svi se sje­ća­mo iz­ja­va da će 11.9. pro­mi­je­ni­ti sve. Pa ni­je – ni­ti će to uči­ni­ti ovi zlo­či­ni. Da su­mi­ram: cilj te­ro­ri­sta je ši­re­nje stra­ha, jer sa­mo to mo­gu, a naj­va­žni­je što na­ša dru­štva tre­ba da uči­ne je – da se tom stra­hu ne pre­pu­ste.
Pre­veo: Mi­ro­slav Mar­ko­vić
Pe­šča­nik.net
Osve­ta onih ko­ji se mu­če nad oni­ma ko­ji ne­ma­ju mno­go ve­ze sa nji­ho­vim mu­ka­ma. Zlo, re­ko­smo li, vo­li da mo­ri ne­vi­ne i či­ste