Pi­še: Mi­lan Mi­šić


Bi­će iza­bra­ni na je­sen, a na du­žnost će stu­pi­ti u ja­nu­a­ru. No­vi pred­sjed­nik SAD i no­vi ge­ne­ral­ni se­kre­tar Uje­di­nje­nih na­ci­ja, ko­je se če­sto na­zi­va­ju i ”svjet­ska or­ga­ni­za­ci­ja”.
Ne­ma di­le­ma oko to­ga ko­ji će od ta dva čo­vje­ka (a ovo­ga pu­ta to mo­gu da bu­du i dvi­je že­ne) bi­ti moć­ni­ji i po sud­bi­nu svi­je­ta va­žni­ji. Otu­da mno­go ve­ću glo­bal­nu pa­žnju ima­ju ame­rič­ki iz­bo­ri i ne­do­u­mi­ce ko će u Bi­je­loj ku­ći za­mi­je­ni­ti Ba­ra­ka Oba­mu, ali u na­šem re­gi­o­nu s pod­jed­na­kom pa­žnjom se pra­ti utak­mi­ca za na­sled­ni­ka Ban Kimu­na.
Raz­log je jed­no­sta­van: od de­vet kan­di­da­ta za no­vog čel­ni­ka UN čak pe­to­ro je iz biv­ših ju­go­slo­ven­skih re­pu­bli­ka. Igor Luk­šić je pri­tom je­di­ni ak­tu­el­ni šef di­plo­ma­ti­je ko­ga je no­mi­no­va­la Cr­na Go­ra, dok su osta­li biv­ši mi­ni­stri spolj­ni: iz Hr­vat­ske to je Ve­sna Pu­sić, iz Ma­ke­do­ni­je Sr­đan Ke­rim, iz Sr­bi­je Vuk Je­re­mić, a tu je i biv­ši pred­sjed­nik Slo­ve­ni­je Da­ni­lo Turk.
Iz kom­ši­lu­ka su Bu­ga­r­ka Iri­na Bo­ko­va, sa­da na du­žno­sti di­rek­tor­ke Une­ska, dok su iz­van is­toč­no­e­vrop­skog re­gi­o­na, na ko­ga je ina­če ne­zva­nič­no red da no­mi­nu­je svog kan­di­da­ta za ovo mje­sto Mol­dav­ka Na­ta­li­ja Ger­man, Por­tu­ga­lac An­to­nio Gu­te­res i No­vo­ze­lan­đan­ka He­len Klark.
Svi kan­di­da­ti is­pu­nja­va­ju uslo­ve, di­plo­mat­ske i li­der­ske, a ve­ći­na je već bi­la i u si­ste­mu UN. Vuk Je­re­mić i Sr­đan Ke­rim su pri­tom bi­li i jed­no­go­di­šnji pred­sjed­ni­ci Ge­ne­ral­ne skup­šti­ne, što je for­mal­no mje­sto broj dva u si­ste­mu, upr­kos to­me što je u su­šti­ni ce­re­mo­ni­jal­no.
Po pr­vi put, u sje­di­štu UN odr­ža­na je i svo­je­vr­sna audi­ci­ja u ko­joj su kan­di­da­ti iz­ni­je­li svo­je pro­gra­me i od­go­va­ra­li na pi­ta­nja am­ba­sa­do­ra, še­fo­va UN mi­si­ja. Bi­la je to pre­mi­jer­na ”tran­spa­rent­nost” u ovom pro­ce­su – no­vog ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra, uosta­lom, iz­gla­sa­će Ge­ne­ral­na skup­šti­na – ali uti­sak je da se osta­tak pro­ce­sa iz­bo­ra ne­će od­vi­ja­ti na otvo­re­noj sce­ni, već iza ku­li­sa, u me­đu­sob­nim usa­gla­ša­va­nji­ma ve­li­kih si­la. No­vog gen­se­ka for­mal­no pred­la­že 15-čla­ni Sa­vjet bez­bjed­no­sti, a glav­nu ri­ječ u to­me ima­ju nje­go­vih pet stal­nih čla­ni­ca: SAD, Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja, Fran­cu­ska, Ru­si­ja i Ki­na.
Ko bi od po­me­nu­tih de­ve­to­ro mo­gao da udo­vo­lji ovoj pe­tor­ki i on­da na­mak­ne još bar če­ti­ri gla­sa ne­stal­nih čla­ni­ca? Što će re­ći, ko je me­đu nji­ma isto­vre­me­no i ame­rič­ki i ru­ski i ki­ne­ski čo­vjek, jer od ove troj­ke za­vi­si kon­sen­zus, po­što se pod­ra­zu­mi­je­va da Ame­ri­ka mo­že da za­stu­pa Bri­ta­ni­ju i Fran­cu­sku?
Ono što je si­gu­r­no, iza­bra­nik ne mo­ra da bu­de ni naj­kva­li­fi­ko­va­ni­ji, ni naj­i­sku­sni­ji, ni­ti naj­spo­sob­ni­ji. Po­bi­je­di­će naj­po­dob­ni­ji.
Ko će to bi­ti, mo­že­mo sa­mo da se kla­di­mo. Je­ste red na is­toč­no­e­vrop­ski re­gi­on, ali to ni­je i oba­ve­za. Je­ste na dnev­nom re­du ”rod­na rav­no­prav­nost”, ali to ipak ne zna­či da će UN do­bi­ti pr­vu ge­ne­ral­nu se­kre­tar­ku – kla­di­o­ni­ča­ri u tom po­gle­du da­nas vi­še ula­žu na to da će se u Bi­je­lu ku­ću, ovo­ga pu­ta u glav­noj ulo­zi, po­no­vo use­li­ti Hi­la­ri Klin­ton.
Ono što je si­gu­r­no to je da će na­te­za­nje bi­ti mu­ko­trp­no i da će no­vi me­na­džer UN bi­ti ne­ko oko ko­ga će se pre­vas­hod­no usa­gla­si­ti Ame­ri­ka i Ru­si­ja. Zbog to­ga bi od­mah mo­gli da bu­du eli­mi­ni­sa­ni oni ko­ji sa so­bom u Nju­jork no­se ne­ki pre­po­zna­tljiv ru­ski ili ame­rič­ki po­li­tič­ki pr­tljag.
Ne vje­ru­jem, na pri­mjer, da je Ru­si­ji pri­hva­tljiv Igor Luk­šić, jer je Cr­na Go­ra ula­skom u NA­TO gur­nu­la prst u oko Mo­skvi. Imidž da je, sa dru­ge stra­ne, ”ru­ski čo­vjek” no­si pak Vuk Je­re­mić (Ame­ri­kan­ci sma­tra­ju da je nje­go­vom iz­bo­ru za pred­sjed­ni­ka Ge­ne­ral­ne skup­šti­ne pre­sud­no do­pri­ni­je­la Mo­skva).
Ve­sna Pu­sić to­bo­že ima po­dr­šku Hi­la­ri Klin­ton, ali to ne mo­že da bu­de fak­tor, jer ame­rič­ki iz­bo­ri su u no­vem­bru, dok će se no­vi čel­nik UN iza­bra­ti kra­jem sep­tem­bra ili po­čet­kom ok­to­bra. Mo­gao bi od­mah da se eli­mi­ni­še i Sr­đan Ke­rim, jer mu ha­o­tič­ne pri­li­ke u Ma­ke­do­ni­ji ni­su pre­po­ru­ka...
Či­ni se da naj­vi­še re­al­nih šan­si u ovom mo­men­tu ima He­len Klark, iako je No­vi Ze­land ame­rič­ki sa­ve­znik. Nje­na pred­nost je što No­vi Ze­land ni­je u Evro­pi, pa da­kle ni ak­ter no­vog hlad­nog ra­ta iz­me­đu Za­pa­da i Ru­si­je.
Do kon­sen­zu­sa u Sa­vje­tu bez­bjed­no­sti u sva­kom slu­ča­ju ne­će se sti­ći la­ko, pa ni­je is­klju­če­no da se sa­gla­snost po­stig­ne oko ne­ke lič­no­sti ko­je ni­je bi­lo na ne­dav­noj audi­ci­ji u Nju­jor­ku. Re­ci­mo, na­ma iz­bli­za po­znat slo­vač­ki mi­ni­star ino­stra­nih po­slo­va Mi­ro­slav Laj­čak (nad­gle­dao je re­fe­ren­dum o ne­za­vi­sno­sti Cr­ne Go­re). Zna­ju ga i Ru­si, jer je u Evrop­skoj slu­žbi spolj­nih po­slo­va bio i di­rek­tor za Ru­si­ju, is­tok i Za­pad­ni Bal­kan...
Mo­gu­ća kan­di­dat­ki­nja za no­vog še­fa UN je i – An­ge­la Mer­kel! Po­mi­nja­nje Nje­mač­ke kan­ce­lar­ke u ovoj ulo­zi mo­že da se shva­ti kao po­li­tič­ka fan­ta­sti­ka, ali u ovoj ide­ji ima mno­go koc­ki­ca ko­je bi, ako ma­lo bo­lje raz­mi­sli­mo, mo­gle da se slo­že. Ima za to još do­volj­no vre­me­na...
(Autor je biv­ši glav­ni i od­go­vor­ni ured­nik ''Po­li­ti­ke'')