Pro­šlo je de­set go­di­na od ka­ko je us­po­sta­vlje­na ne­za­vi­snost Cr­ne Go­re. Za srp­ski na­rod u Cr­noj Go­ri to vri­je­me je pro­šlo u at­mos­fe­ri lin­ča, obes­pra­vlji­va­nja, uvre­da... U sa­vre­me­noj Evro­pi ne­ma na­ro­da ko­ji je u ta­ko lo­šem po­lo­ža­ju. Spo­me­nu­ću sa­mo naj­va­žni­je: ospo­ra­va­nje i re­la­ti­vi­zo­va­nje po­li­tič­kog sta­tu­sa, si­ste­mat­sko gu­še­nje kul­tur­ne po­seb­no­sti i pro­svjet­nih pra­va, kam­pa­nje uvre­da, šo­vi­ni­zma i asi­mi­la­ci­je, fa­lsi­fi­ko­va­nje iz­bo­ra i po­pi­sa, obe­spra­vlji­va­nje Pra­vo­slav­ne cr­kve, ospo­ra­va­nje pra­va na svo­ji­nu, ne­rav­no­prav­nost gra­đa­na Cr­ne Go­re ko­ji su ujed­no i dr­ža­va­lja­ni Sr­bi­je... Cr­na Go­ra je u me­đu­vre­me­nu uče­stvo­va­la u vi­še me­đu­na­rod­nih ak­ci­ja pro­tiv Sr­bi­je i me­đu pr­vi­ma pri­zna­la di­vlju dr­ža­vu - sa­mo­zva­nu „Re­pu­bljik Ko­so­va“.
Cr­na Go­ra je to­kom pro­te­klih de­set go­di­na i sa­ma is­ku­si­la po­čet­ne pred­no­sti dr­žav­ne ne­za­vi­sno­sti. Po­dr­ža­na od EU, SAD i Ru­ske Fe­de­ra­ci­je, pro­šla je kroz po­volj­ne pri­va­ti­za­ci­je, bi­la po­dr­ža­va­na i pod­sti­ca­na. Tu­ri­zam joj je do­nio na­pre­dak upr­kos kri­zi, če­mu je do­pri­ni­je­la i či­nje­ni­ca do po­slije 2011. ni­ko iz Evro­pe vi­še ne že­li da lje­tu­je na ju­žnim oba­la­ma Me­di­te­ra­na. Ne­vo­lje ko­je je pro­la­zi­la Sr­bi­ja – sa­mo su nju go­ni­li zbog ra­to­va iz de­ve­de­se­tih u ko­ji­ma je Đu­ka­no­vić za raz­li­ku od Đin­đi­ća, Ko­štu­ni­ce i Ta­di­ća di­rekt­no uče­stvo­vao; pro­ble­mi sa pri­va­ti­za­ci­jom, ve­li­kom eko­nom­skom kri­zom, Ko­so­vo, mr­žnjom po­je­di­nih kru­go­va iz SR Nje­mač­ke, Bri­ta­ni­je, Fran­cu­ske i SAD, ne­po­sto­ja­nja jef­ti­nih i ob­no­vlji­vih iz­vo­ra pri­ho­da kao što je tu­ri­zam... uglav­nom ni­su sna­la­zi­le Cr­nu Go­ru. Po­dr­šku di­je­la EU ima­la je uvi­jek ka­da bi jav­no ili po­taj­no ra­di­la pro­tiv Sr­bi­je. Po­dr­ška je bi­la otvo­re­na, do­bio ju je cr­no­gor­ski ti­ra­nin Mi­lo Đu­ka­no­vić čak i ka­da je tvr­dio da je du­žnost DPS-a da stvo­ri cr­no­gor­sku cr­kvu, ka­da je bez do­ka­za op­tu­ži­vao de­mo­krat­skog srp­skog pre­mi­je­ra da je od­go­vo­ran za ubi­stvo no­vi­na­ra u Cr­noj Go­ri, ka­da se mi­je­šao u iz­bo­re u Sr­bi­ji i po­slije da­vao dis­kri­mi­na­tor­ske iz­ja­ve o Sr­bi­ma, gra­đa­ni­ma Re­pu­bli­ke Sr­bi­je ko­ji ni­su iz Šu­ma­di­je. Ko­li­ko je Đu­ka­no­vić za­bra­zdio u mr­žnju i zlo svje­do­či i či­nje­ni­ca da se ka­sni­je jav­no ogra­đi­vao tvr­de­ći ka­ko ne­ma ni­šta pro­tiv Sr­ba. On, ko­ji je 1990. go­vo­rio o „srp­skim ko­ri­je­ni­ma“ Cr­no­go­ra­ca.
U Sr­bi­ji ima po­li­ti­ča­ra i in­te­lek­tu­a­la­ca ko­ji iz, bez po­li­cij­ske is­tra­ge neo­bja­šnji­vih raz­lo­ga, po­dr­ža­va­ju re­žim Mi­la Đu­ka­no­vi­ća. Nji­ma ni­je va­žno što Sr­bi u Cr­noj Go­ri či­ne 34% ukup­nog sta­nov­ni­štva, a pre­ma zva­nič­nim dr­žav­nim sta­ti­sti­ka­ma ni­ti u jed­noj dr­ža­voj usta­no­vi ne pre­la­ze 8% ukup­nog bro­ja za­po­sle­nih. Me­dij­ska pro­mo­ci­ja tih lju­di i nji­hov sta­tus kod di­plo­ma­ti­ja EU i SAD go­vo­re u pri­log uvje­re­nju da još uvjek tra­je kam­pa­nja pro­tiv Sr­bi­je i de­mo­krat­skih pra­va srp­skog na­ro­da.
De­se­to­go­di­šnji­ca na­šeg no­vog na­rod­nog stra­da­nja u Cr­noj Go­ri otva­ra još jed­no pi­ta­nje ko­je je sva­ka­ko va­žni­je od svih dru­gih. Pi­ta­nje na­še od­go­vor­no­sti.
Či­ta­va Sr­bi­ja, čak 217 od 250 po­sla­ni­ka po­dr­ža­va­la je 2006. op­sta­nak Dr­žav­ne Za­jed­ni­ce Sr­bi­ja i Cr­na Go­ra. Srp­ski pred­sjed­nik, pre­mi­jer, vla­da, baš kao i po­sla­ni­ci ni­su ima­li bi­lo ka­kvu pro­mi­šlje­nu i du­go­roč­nu po­li­ti­ku pre­ma Cr­noj Go­ri. Gle­da­li su da sa­ču­va­ju po­sto­je­će sta­nje. Bi­lo ka­kvo, čak i naj­go­re. Ka­da su im 2002. So­la­na i Đu­ka­no­vić uz po­moć nji­ho­ve po­slo­vič­ne ne­slo­ge na­met­nu­li la­žnu dr­ža­vu DZ SCG oni su je bra­ni­li bez­i­dej­no i bez­volj­no ali upor­no. Ti­me su od Sr­ba u Cr­noj Go­ri na­pra­vi­li žr­tve, a od Sr­bi­je gu­bit­ni­cu.
Sve i da su se bo­ri­la za dr­žav­nu za­jed­ni­cu do­mi­šlja­ti­je i bo­lje, čak i da re­fe­ren­dum ni­je uspio, mi bismo opet bi­li po­ra­že­ni. Po­raz je mo­rao usli­je­di­ti za­to što su na­še po­li­tič­ke vo­đe pri­hva­ti­le sve te­ko­vi­ne to­ta­li­tar­nog re­ži­ma us­po­sta­vlje­nog po­slije 1945. i auto­ri­tar­ne vla­sti ko­ja se odr­ža­la to­kom de­ve­de­se­tih go­di­na. Ve­ći­ni na­ših po­li­ti­ča­ra i in­te­lek­tu­a­la­ca bi­lo je do­volj­no da po­sto­ji za­jed­nič­ka dr­ža­va: na pa­pi­ru, bez efi­ka­snih usta­no­va, sa­mo kao tro­šak, bez bi­lo ka­kve za­šti­te za srp­ski na­rod u Cr­noj Go­ri, bez ga­ran­ci­ja za srp­ski iden­ti­tet i mje­sto Cr­ne Go­re u isto­ri­ji Srp­stva... Za­to smo po­ra­že­ni. Dr­žav­na za­jed­ni­ca ni­ka­da ne bi po­sta­la pra­va dr­ža­va... Bi­lo je sa­mo pi­ta­nje ko­li­ko će ago­ni­ja tra­ja­ti. Ako ne­što ne­ću ni­ka­da opro­sti­ti Ko­štu­ni­ci, Ta­di­ću, Ni­ko­li­ću... ne­ću tu la­ko­ću sa ko­jom su na­met­nu­li Sr­bi­ma iz Cr­ne Go­ra Đu­ka­no­vi­će­vu dr­žav­nu za­jed­ni­cu kao naj­vi­ši cilj, ka­ko su vas svr­sta­li iza te­ra­zij­skih Cr­no­go­ra­ca, aka­de­mi­ka ko­ji su oti­šli u pen­zi­ju dvi­je de­ce­ni­je pri­je re­fe­ren­du­ma i ka­ko su po­slije na vas pot­pu­no za­bo­ra­vi­li.
Sr­bi su za­hva­lju­ju­ći iz­o­stan­ku po­li­ti­ke Sr­bi­je, ali i pri­ti­sku SAD i EU osta­li je­di­ni po­dij­elje­ni na­rod Cr­ne Go­re. I ta­kvi su je­di­ni upu­ti­li ozbi­ljan iza­zov re­ži­mu Mi­la Đu­ka­no­vi­ća: na pret­pro­šlim i, po­seb­no pro­šlim – fa­lis­fi­ko­va­nim pred­sjed­nič­kim iz­bo­ri­ma, pri­li­kom do­no­še­nja za­ko­na va­žnih za uklju­či­va­nje u EU, na pro­šlo­go­di­šnjim ve­li­čan­stve­nim de­mon­stra­ci­ja­ma... Re­ži­mu je po­la­zi­lo za ru­kom da pre­ži­vi, do­bi­je po­dr­šku iz ino­stran­stva, po­di­je­li opo­zi­ci­ju... Pri­je ne­ko­li­ko da­na u vla­du an­ti­srp­ske Cr­ne Go­re ko­ja je me­đu pr­vi­ma pri­zna­la tzv. „Re­pu­bljik Ko­so­va“ ušao je čo­vjek ko­ji je du­go bio je­dan od vo­đa Sr­ba u Cr­noj Go­ri. Stao je na če­lo po­li­ci­je... One iste ko­ja je tu­kla Sr­be, ko­ja je po­ma­ga­la da bu­de iz­ba­če­na srp­ska dr­žav­na za­ta­va sa utak­mi­ce, one ko­ja odr­ža­va re­žim, to­le­ri­še ma­fi­ju... Ne­će na­rav­no pro­mi­je­ni­ti ni­šta, sa­mo će da­ti le­gi­ti­mi­tet no­voj iz­bor­noj pre­va­ri.
Go­di­šnji­ca ne­za­vi­sno­sti Cr­ne Go­re tre­ba da nas pod­sje­ti na na­še ma­ne. Ka­da se sa nji­ma jed­nom su­o­či­mo na isti na­čin na ko­ji su nas su­o­ča­va­li Sv. Pe­tar Ce­tinj­ski i vla­di­ka Ra­de, pro­pa­šće i re­žim du­kljan­skog Na­bu­ko­do­no­so­ra i do­ći će slo­bo­da.

(Autor je isto­ri­čar i
do­cent na Fi­lo­zof­skom
fa­kul­te­tu u Be­o­gra­du)