Pi­še: Če­do­mir An­tić

Do­bro je da ne­za­vi­sne usta­no­ve u Cr­noj Go­ri ra­de. Ja­ko je va­žno da uoči iz­bo­ra bu­de ob­zna­nje­no ko­je su opo­zi­ci­o­ne stra­ne pre­kr­ši­le pra­vi­la o fi­nan­si­ra­nju po­li­tič­kih or­ga­ni­za­ci­ja. Opo­zi­ci­ja je to... Tre­ba uvi­jek bi­ti opre­zan. Po­zna­to je da ni­ko ni­je su sta­nju da opljač­ka gra­đa­ne i ošte­ti bu­džet kao što to mo­že opo­zi­ci­ja. Po­seb­no ako je to opo­zi­ci­ja ko­ju ne po­dr­ža­va­ju EU, SAD ili, ne daj Bo­že, NA­TO – jer ta­da su nje­ne mo­guć­no­sti da­le­ko ve­će. Da­kle, sa­svim je pri­rod­no da vla­da Mi­la Đu­ka­no­vi­ća, njen re­žim, dvor­ska i umje­re­na opo­zi­ci­ja ne sa­mo da ne kr­še pro­pi­se o fi­nan­si­ra­nju, već se one u su­šti­ni i ne fi­nan­si­ra­ju. One ži­ve od va­zdu­ha, a za­hva­lju­ju­ći na­rod­noj pri­vr­že­no­sti i bez­gra­nič­nom ra­zu­mi­je­va­nju pro­sječ­nog gra­đa­ni­na. Đu­ka­no­vi­će­vi po­li­tič­ki uči­te­lji i uzo­ri su, u vri­je­me ka­da se ovaj još ni­je ni ro­dio, išli još da­lje – opo­zi­ci­ja je kod njih i fal­si­fi­ko­va­la iz­bo­re. Ali, Đu­ka­no­vić je mo­der­ni po­li­ti­čar, on opo­zi­ci­ju ne vi­di kao stra­nu pe­tu ko­lo­nu, za nje­ga je sva­ko du­ga­či­je mi­šlje­nje ne­do­pu­sti­vo i ne­nor­mal­no.
Na dru­goj stra­ni, iz­vje­sno je da Mi­lo Đu­ka­no­vić že­li da Cr­nu Go­ru pre­tvo­ri u ka­kvo izo­lo­va­no ostr­vo – on je vi­di kao bu­du­ći no­sač tu­đih avi­o­na. Od eko­lo­ške dr­ža­ve – dr­ža­va aero­drom. Da­le­ko se sti­glo za ovih če­tvrt vi­je­ka. Ali se za­to mir po­sti­že uvi­jek na isti na­čin – 1991. se „ra­to­va­lo za mir“, sa­da se ra­di mi­ra i sta­bil­no­sti ula­zi u naj­ve­ći voj­ni sa­vez u isto­ri­ji. Sa­vez ko­ji ni­ka­da ni­je ra­to­vao od­bram­be­no. Ko­ji je po­sred­no uni­štio de­se­ti­ne dr­ža­va i oja­dio sto­ti­ne mi­li­o­na lju­di, ali je sa­mo Sr­bi­ju i Cr­nu Go­ru na­pao pod svo­jim ime­nom i u pu­nom ka­pa­ci­te­tu. Na­rod, upr­kos Đu­ka­no­vi­će­voj me­tu­za­lem­ski du­go­traj­noj vla­da­vi­ni, ni­ka­ko da do­zvo­li pri­stoj­nu kam­pa­nju u pri­log ula­sku u NA­TO. Za­to do pro­mje­ne na­ro­da - do ko­je ne­ka­ko mo­ra do­ći, jer da je vla­dar za­do­vo­ljan (a tre­ba­lo bi da bu­de po­što ga na­vod­no ve­ći­na ne­pre­kid­no po­tvr­đu­je na vla­sti) ne bi mu mi­je­njao iden­ti­tet, po­ti­ski­vao je­zik, pi­smo, cr­kvu, bri­sao isto­ri­ju, mi­je­njao tra­di­ci­je... -ne­će bi­ti re­fe­ren­du­ma o NA­TO-u. Sve će bi­ti osta­vlje­no skup­šti­ni, pa ako SAD i EU ne po­mog­nu no­va ve­ći­na bi mo­žda ne­što mo­gla još i da uspo­ri ili po­kva­ri... Do­kle se sti­glo sa kam­pa­njom u pri­log NA­TO-u ja­sno go­vo­ri či­nje­ni­ca da se o ovom va­žnom pi­ta­nju ras­pra­vlja i u ško­la­ma! Eto, opo­zi­ci­ja je uka­za­la na po­stu­pak jed­nog di­rek­to­ra ško­le u Plje­vlji­ma ko­ji je otvo­rio vra­ta ove usta­no­ve za kam­pa­nju u pri­log stu­pa­nju Cr­ne Go­re u Sje­ver­no­a­tlant­ski sa­vez. Ali zlo­u­po­tre­be u stva­ri ne po­sto­je ako se vr­še u „pra­ve“ svr­he. A svr­ha svih sr­ha je op­sta­nak i pro­du­že­nje vla­sti Mi­la Đu­ka­no­vi­ća i nje­go­vog re­ži­ma.
Baš kao i ne­za­vi­sne usta­no­ve za bor­bu pro­tiv zlo­u­po­tre­ba, ta­ko i su­do­vi dje­lu­ju pri­je sve­ga u skla­du sa iz­bor­nim ka­len­da­rom re­ži­ma DPS-a. Go­di­nu da­na je tre­ba­lo da za­poč­ne su­đe­nje za „zlo­čin bez žr­tve“ – na­vod­ni po­ku­šaj ru­še­nja ustav­nog po­ret­ka od stra­ne An­dri­je Man­di­ća i Sla­ve­na Ra­du­no­vi­ća. Ka­kva slu­čaj­nost, po­sla­ni­ka De­mo­krat­skog fron­ta i pred­vod­ni­ka srp­skog na­ro­da u Cr­noj Go­ri. Da su pri­hva­ti­li da pro­mi­je­ne iden­ti­tet i da uđu u vla­du ili po­slu­šnu opo­zi­ci­ju, te­ško da bi ovaj tem­pi­ra­ni sud­ski pro­ces bio upri­li­čen. Ova­ko će tra­ja­ti do­kle god bu­de bi­lo iz­bor­ne po­tre­be.
Hva­la Bo­gu pa se čuo i glas jed­nog po­sla­ni­ka iz Na­rod­ne skup­šti­ne Re­pu­bli­ke Sr­bi­je. Jo­van Pa­la­lić, ne­ka­da­šnji pr­vi ope­ra­tivac DSS-a, da­nas je u Srp­skoj na­rod­noj par­ti­ji - ru­so­fil­skoj mi­ni-čla­ni­ci ko­a­li­ci­o­nog pla­šta vla­da­ju­ćeg SNS-a. I dok se zva­nič­na Sr­bi­ja dr­ži EU i pri­bli­ža­va NA­TO-u, pri­hva­ta ve­ći dio spolj­ne po­li­ti­ke Bri­se­la, SNP se pred­sta­vlja kao ru­sko li­ce na­še vla­sti. Bu­du­ći da je SNS ve­li­ka par­ti­ja sa pre­ten­zi­ja­ma (ko­je ne za­o­sta­ju za ne­ka­da­šnjim ko­mu­ni­sti­ma) da za­mi­je­ne dr­ža­vu, ova­kvi na­stu­pi, iako bez bi­lo ka­kvih po­sle­di­ca, pred­sta­vlja­ju ne­ka­kvo osvje­že­nje ma­kar za jav­nost. Pa­la­lić je za te­mu svog obra­ća­nja uzeo loš od­nos cr­no­gor­skih vla­sti pre­ma srp­skom na­ro­du i Sr­bi­ji, oči­gled­ne ne­prav­de i pro­tiv­za­ko­ni­to­sti je sa­mo na­bro­jao, a on­da se okre­nuo NA­TO-u. Na­rav­no da je ta­ko uči­nio bu­du­ći da je vođ­stvo SNS-a u ne­ka­kvom spo­ra­zu­mu sa Đu­ka­no­vi­će­vim re­ži­mom, ali ne i sa NA­TO-om pa je ta­ko ko­ri­sni­je i po­li­tič­ki bez­o­pa­sni­je. Da je za­i­sta za­in­te­re­so­van za pra­va Sr­ba, a ne sa­mo za pro­mo­ci­ju stra­nač­kih i ru­skih in­te­re­sa, za­pi­tao bi se ko­li­ko je Sr­bi­ja od­go­vor­na za ja­ča­nje auto­ri­tar­nog re­ži­ma u Pod­go­ri­ci i za­što se ja­ko ču­va da se iz­ja­sni o pra­vi­ma Sr­ba iz­van gra­ni­ca Sr­bi­je. Go­di­na­ma su pred po­sla­ni­ci­ma Na­rod­ne skup­šti­ne bi­li de­talj­ni i pre­ci­zni iz­vje­šta­ji o obes­pra­vlje­no­sti srp­skog na­ro­da i te­žnja­ma za da­lje ru­še­nje Sr­bi­je. Ipak, ni­ko od njih se ni­ka­da ni­je ogla­sio o ovo­me, a ka­mo­li da smo do­če­ka­li ne­ka­kvu stal­nu i jav­nu po­li­ti­ku.
Mu­dre na­ci­je pro­mje­ne spre­ma­ju pri­je iz­bo­ra. Ključ­na pi­ta­nja se rje­ša­va­ju ši­ro­kim kon­sen­zu­som i afir­ma­ci­jom pra­ved­nog i po­šte­nog od­no­sa pre­ma svi­ma. To u na­šim ze­mlja­ma, na­ža­lost, do sa­da ni­je bio slu­čaj. Mo­žda se po­sle 16. ok­to­bra ne­što pro­mi­je­ni u Cr­noj Go­ri – ili ma­kar u Sr­bi­ji zbog Cr­ne Go­re.
(Autor je isto­ri­čar
i do­cent na Fi­lo­zof­skom
fa­kul­te­tu u Be­o­gra­du)