-Pi­še: To­mi­ca A. Mi­lo­vić

Bo­že dra­gi, svi­je­tlog pra­zni­ka! Ma­li po­no­sni Mon­te­ne­gro, ka­ko bi to re­kli Mi­lo, Ran­ko i nji­ho­vi do­bo­ša­ri-ka­me­le­o­ni, za­vri­je­dio da se upi­še u NA­TO. Ko­li­ko od sju­tra, Mon­te­ne­gro, ze­mlja Ne­do­đi­ja, po­sta­će je­dan od šra­fo­va za­pad­ne NA­TO ci­vi­li­za­ci­je. One ci­vi­li­za­ci­je, br­blja­ju ve­se­li na­tov­ci, ko­joj smo vje­ko­vi­ma pri­pa­da­li. I gdje smo iz­bru­si­li svo­je ljud­sko, ju­nač­ko, iden­ti­tet­sko li­ce. Iako svje­sni da ma­sno la­žu i ob­ma­nju­ju, ni­ma­lo ne cr­ve­ne od sti­da. Kao što ih ni­je stid ni zbog broj­nih dru­gih ne­po­čin­sta­va.
Zbog če­ga NA­TO obo­ža­va­o­ci, ta­ko ubr­za­no, ap­so­lut­no mi­mo ve­ćin­ske vo­lje na­ro­da, gu­ra­ju Cr­nu Go­ru u NA­TO? U tu mi­li­ta­ri­stič­ku i zlo­či­nač­ku ar­ma­du, či­je je uslu­ge do­bro upam­ti­la i SRJ 1999. go­di­ne. Te­ško se to mo­že ob­ja­sni­ti bi­lo kom Cr­no­gor­cu ko­ji je pri se­bi, ne­po­br­ka­nog uma i ra­zu­ma. Raz­lo­zi mo­gu bi­ti ra­zni. Ipak, bez od­go­va­ra­ju­ćeg na­la­za struč­nja­ka za men­tal­no zdra­vlje, struč­nja­ka za iš­ča­še­ni i is­pra­ni mo­zak, ne tre­ba žu­ri­ti sa za­ključ­ci­ma. Ipak, od­la­zak u zlo­či­nač­ki br­log ka­kav je NA­TO sam po se­bi je vi­še ne­go pro­ble­ma­ti­čan. Ma­kar iz etič­kih i mo­ral­nih raz­lo­ga.
Ne­le­gi­tim­na vlast cr­no­gor­ska, us­hi­će­no do ek­sta­ze, pa­pa­gaj­či, ne­u­ku­sno i po­ni­zno, da na­rod Cr­ne Go­re za­slu­žu­je da ži­vi i uži­va po NA­TO stan­dar­di­ma. Po ko­jim stan­dar­di­ma, mr­če­ni gla­va­ri? Po­ja­sni­te to ma­lo na­ma la­i­ci­ma. Da zna­mo gdje smo se za­pu­ti­li. Ako su to oni stan­dar­di ko­je smo i ov­dje upo­zna­li 1999. go­di­ne, gla­vom i du­šom, on­da ne, hva­la. Vi, gla­va­ri, idi­te, na­rod osta­vi­te. Idi­te u dru­štvo za­pad­nih drum­skih raz­boj­ni­ka i umo­bol­ni­ka. Uži­vaj­te u „to­ma­havk stan­dar­di­ma“, na fa­tal­noj, zlom is­pu­nje­noj stra­ni. Na stra­ni re­zer­vi­sa­noj, ne za sve­ti­nju ži­vo­ta, već za kr­sta­ške vje­ro­lom­ni­ke i ubi­ce s Di­vljeg za­pa­da.
U hi­ste­rič­nom za­no­su NA­TO stan­dar­di­ma, mi­ni­star od­bra­ne u Vla­di Cr­ne Go­re, iz­vje­sni Pre­drag Bo­ško­vić, oza­ren po­no­som (umje­sto sti­dom), vi­nu za­sta­vu ove zlo­či­nač­ke or­ga­ni­za­ci­je na jar­bol. Tik uz dr­žav­nu za­sta­vu. Pr­vi put u isto­ri­ji, Cr­na Go­ra i Cr­no­gor­ci se, uz po­ča­sti, po­klo­ni­še za­vo­je­vač­kom bar­ja­ku. I obeš­ča­sti­še slo­bo­dar­ska br­da, go­re i do­li­ne cr­no­gor­ske. Do­sad su ne­pri­ja­telj­ski bar­ja­ci, na­kon okon­ča­nih bi­ta­ka, za­vr­ša­va­li u ru­ka­ma cr­no­gor­skih bo­ra­ca za krst ča­sni i slo­bo­du zlat­nu. Da­nas ti bar­ja­ci, u mu­ze­ji­ma, ni­je­mo svje­do­če o he­roj­stvu, ča­sti i obra­zu si­no­va i kće­ri isto­rij­ske Cr­ne Go­re. Svje­do­če o ve­li­či­ni i či­sto­ti nji­ho­ve žr­tve.
Sa­mo­zva­ni gla­va­ri cr­no­gor­ski! Čo­vjek i da vas ra­zu­mi­je (ne i oprav­da) što gra­bi­te NA­TO ,,vri­jed­no­sti”. Ali što taj po­hod ,,po­so­lja­va­te” ne­pri­ja­telj­stvom pre­ma Ru­si­ji, na­rod Cr­ne Go­re vam ne­će opro­sti­ti. Na­rod pam­ti, a isto­ri­ja bi­lje­ži, da su ove dvi­je dr­ža­ve i dva na­ro­da, ma­lo je re­ći, eg­zi­sti­ra­li u brat­skim od­no­si­ma. Ta­ko je bi­lo u pro­šlo­sti, ta­ko će, si­gu­ran sam, bi­ti i ubu­du­će. Za vi­jek vje­ko­va. A to što vi, sa­mo­zva­ni (ne­le­gi­tim­ni) cr­no­gor­ski gla­va­ri ,,ne ši­ša­te” na­rod ni­za­šta, iz­u­zev kad mu kra­de­te glas na iz­bo­ri­ma, mo­glo bi vam se obi­ti o gla­vu. Kad kra­de­te i pljač­ka­te, on­da tra­ve­lja­te ka­ko je “glas na­ro­da glas Bo­ga”. Po­sle po­ha­re, je­di­ni Bog ste vi! O, ka­kav tra­gič­ni slom i kraj svih mo­ral­nih i ljud­skih nor­mi! Ka­kva tra­gič­na smrt in­di­vi­du­al­nih i ko­lek­tiv­nih pra­va čo­vje­ko­vih!
Vla­di­ka Pe­tar Dru­gi Pe­tro­vić Nje­goš za­pi­tao je svog stri­ca Pe­tra Pr­vog, u tre­nut­ku kad je ovaj bio pri upo­ko­je­nju: “Go­spo­da­ru, vi­đu da će­te umri­je­ti, ne­go šta ću ja sad”? Pe­tar Pr­vi, vje­ro­vat­no naj­ve­ća lič­nost u isto­ri­ji Cr­ne Go­re, od­go­vo­rio je svom se­dam­na­e­sto­go­di­šnjem si­nov­cu, nje­go­vom na­sled­ni­ku na dr­žav­nom i cr­kve­nom pre­sto­lu Cr­ne Go­re: “Mo­li se Bo­gu i dr­ži se Ru­si­je”.
Da­nas se ne­le­gi­tim­ni gla­va­ri cr­no­gor­ski, ni­ti mo­le Bo­gu, ni­ti dr­že Ru­si­je. Oni su od­luč­ni da svoj na­rod uve­du u rop­stvo. Da pri­vo­le Cr­no­gor­ce da lju­be lan­ce pr­vi put od kad zna­ju za se­be. Da ih ugu­ra­ju u NA­TO voj­nu ali­jan­su, sa­vez ko­ji svu­da gdje mu pad­ne na pa­met, a ne pla­ši se da će ozbilj­ni­je do­bi­ti po svom po­ga­nom no­su, si­je je­di­no smrt. Ne in­ve­sti­ci­je, ne de­mo­kra­ti­ju, ne ljud­ska pra­va, ne slo­bo­du… sa­mo smrt. NA­TO je sku­pi­na za­pad­nih kr­sta­ških glo­ba­li­sta-im­pe­ri­ja­li­sta, dru­štvo mo­der­nih na­ci­sta i fa­ši­sta. Glav­ni, du­go­roč­ni pik mu je ju­riš na slo­ven­ski, pra­vo­slav­ni is­tok. I Ru­si­ja, kao du­hov­no čvo­ri­šte slo­ven­stva i pra­vo­sla­vlja.
E u ta­kvoj ka­lju­zi, u NA­TO sol­da­te­ski, tre­ba da na­đe svo­je mje­sto i Cr­na Go­ra. Mo­ra­će Cr­no­gor­ci da se od­rek­nu etič­kog na­če­la: “Sve za obraz a obraz nizaš­ta”. Ob­i­sti­ni­će se Nje­go­še­va di­jag­no­za: ”O ne­sreć­na Cr­na Go­ra! Go­la si­ro­ta, ona ne pri­pa­da čo­vje­čan­skom ro­du, ne­go je ili pa­la sa ne­ba, ili is­ko­či­la iz pa­kla”.
Vje­ru­jem da će po­nos i sla­vu isto­rij­ske Cr­ne Go­re od­bra­ni­ti, ako ne ovo­vre­me­ni si­no­vi nje­ni, a ono svi­je­tli gro­bo­vi nje­nih pre­da­ka. Od­bra­ni­ti je od vla­sti ko­ja ne ma­ri za obraz. Ko­ja se bo­ga ne bo­ji, a lju­di ne sti­di.