- Pi­še: Vo­ji­slav Bu­la­to­vić

Ka­kve ve­ze ima­ju ova dva pro­iz­vo­da kad je u pi­ta­nju te­ma o ko­joj je ov­dje ri­ječ: struč­no obra­zo­va­nje? Oba ova pro­iz­vo­da uvo­zi­mo i oni su sim­bo­li raz­li­či­tih teh­nič­ko-teh­no­lo­ških epo­ha. Iz­me­đu ova dva po­la smje­šte­na je stvar­nost struč­nog obra­zo­va­nja.
Uče­sta­li su po­zi­vi za re­for­mu obra­zo­va­nja i to na svim ste­pe­ni­ma na­šeg vas­pit­no-obra­zov­nog si­ste­ma: od pred­škol­skog do vi­so­kog i post­di­plom­skog. Nad­le­žni dr­žav­ni, struč­ni or­ga­ni, jav­nost, sva­ko iz svog ugla, uka­zu­je na ne­ke sla­be tač­ke… Pro­stor jed­nog ova­kvog pri­lo­ga ne do­zvo­lja­va da se za­la­zi u raz­li­či­te aspek­te obra­zov­nih re­for­mi. Nu­žno je na­po­me­nu­ti da sva­ka obra­zov­na re­for­ma mo­ra bi­ti ja­sno de­fi­ni­sa­na s ob­zi­rom: na cilj, pro­ces, ak­te­re i si­stem­ski okvir…
Za uspjeh sva­ke re­for­me ne­za­o­bi­la­zan je pe­da­go­ški fak­tor. Mno­ge re­for­me su osta­le na po­ku­ša­ju, jer ni­je stvo­ren pe­da­go­ški am­bi­jent. Ge­ne­ral­no, sa ni­voa dru­štva, po­sta­vlja­ju se za­htje­vi da obra­zo­va­nje bu­de funk­ci­o­nal­ni­je, da do­sled­ni­je pra­ti dru­štve­ne pro­mje­ne ( si­stem­ske, eko­nom­ske, na­uč­no-teh­no­lo­ške i sl.) Me­đu­tim, tran­zi­cij­sko dru­štvo je i sa­mo ne­sta­bil­no, jer po­la­zi od pret­hod­ne stvar­no­sti ko­ja se mo­ra u cje­li­ni pre­u­re­di­ti. U ta­kvoj si­tu­a­ci­ji obra­zo­va­nje, ta­ko­đe, tra­ži svoj put. Ono ne­ma ja­snu sli­ku dru­štva pred so­bom, ma­da mu se sa ra­znih dru­štve­nih ni­voa upu­ću­ju za­mjer­ke kao: pre­ve­li­ki ras­ko­rak sa dru­štve­nim to­ko­vi­ma (ko­jim?), pre­mno­go for­ma­li­zma u na­sta­vi ( za­što?), ras­ko­rak sred­njeg obra­zo­va­nja sa tr­ži­štem ra­da
( za­što?), pad vas­pit­no-obra­zov­nog ni­voa ( za­što?)... Ka­ko mo­že obra­zo­va­nje, na pri­mjer da bu­de kom­pa­ti­bil­no sa pri­vre­dom kad pri­vre­da po­sr­će vi­še ne­go što se sta­bi­li­zu­je i raz­vi­ja, kad sva­ki po­slo­da­vac po­sta­vlja va­ri­ja­bil­na pra­vi­la struč­no­sti i kva­li­fi­ko­va­no­sti za­po­sle­nih, a sve u ci­lju što ve­će is­ko­ri­šće­no­sti za­po­sle­nih. Re­for­ma ko­ja je sa­da pod lu­pom bi­la je sve­o­bu­hvat­na (si­stem­ska i pe­da­go­ška) i pro­jek­to­va­na je da za­do­vo­lji po­tre­be tran­zi­cij­skog dru­štva. Kao i u dru­gim obla­sti­ma, ta­ko i u obra­zo­va­nju ko­ri­šće­na su tu­đa is­ku­stva i pro­jekt­ni za­da­ci. Te­ško je i sa­da, na­kon pre­đe­nog pe­ri­o­da, sa­gle­da­ti funk­ci­ju obra­zo­va­nja u sklo­pu ukup­nih dru­štve­nih i lič­nih po­tre­ba. Te­ško­će su uto­li­ko ve­će uko­li­ko zna­mo da je sta­nje u dru­štve­noj po­dje­li ra­da, u eko­no­mi­ji dru­štva, u teh­nič­ko-teh­no­lo­škom sek­to­ru ne­do­volj­no sti­mu­la­tiv­no za obra­zo­va­nje kao seg­ment si­ste­ma ko­ji po­sre­du­je iz­me­đu dru­štva i po­je­din­ca kao ka­drov­ska, na­uč­na, mo­ral­na i kul­tur­na ba­za. U svom ve­ćem di­je­lu naš rad­ni pro­ces ima skrom­nu teh­nič­ku opre­mlje­nost. Uslu­žno-ma­ni­pu­la­tiv­ne dje­lat­no­sti ap­sor­bu­ju rad­nu sna­gu ko­ja ne mo­ra ima­ti ozbilj­ni­ju teh­nič­ku ob­u­če­nost, a ma­li je broj pred­u­ze­ća či­ji je teh­nič­ko-teh­no­lo­ški ni­vo na vi­šem ni­vou. Pre­ma to­me, ta­kva struk­tu­ra pro­ce­sa ra­da di­rekt­no uti­če na sa­dr­žaj struč­nog obra­zo­va­nja kod nas. To po­ga­đa sred­nje i vi­so­ko obra­zo­va­nje. Ta­kav ni­zak ni­vo pri­mje­nji­vo­sti na­u­ke usmje­ra­va pri­nud­no mla­de na­uč­ne po­ten­ci­ja­le na te­o­rij­sku na­u­ku, dru­štve­nu na­u­ku ili od­la­zak u ino­stran­stvo (ko ima ma­te­ri­jal­nu po­dr­šku). Teh­nič­ke stru­ke ne mo­gu da po­sto­je na te­o­rij­skom zna­nju, tj. ver­ba­li­zmu, a be­smi­sle­no je čak i ra­di­o­nič­ko ospo­so­blja­va­nje ako ne­ma teh­nič­ke ba­ze u pro­ce­su ra­da. Pred­u­ze­ća iz ma­šin­sko-me­tal­nog kom­plek­sa, na pri­mjer, su ne­sta­la, pa su ka­dro­vi sred­nje i vi­so­ke struč­ne spre­me hen­di­ke­pi­ra­ni i u po­gle­du obu­ke i za­po­sle­nja. Na dru­goj stra­ni, za stru­ke za ko­je po­sto­je rad­ni ka­pa­ci­te­ti u pro­ce­su ra­da ne­ma uslo­va za obu­ku to­kom ško­lo­va­nja pa od ne­kih fir­mi sti­žu za­htje­vi i za du­al­nim obra­zo­va­njem. Ne­ka­da je Že­lje­za­ra u Nik­ši­ću pre­u­zi­ma­la vr­lo kva­li­tet­nu obu­ku za uče­ni­ke in­du­strij­ske ško­le ko­je je na­mje­ra­va­la za­po­sli­ti. Ta prak­sa je ne­ka­da da­va­la do­bre re­zul­ta­te. Sa­da uče­ni­ci ra­znih stru­ka ne­ma­ju ni­ka­kvu prak­tič­nu obu­ku i neo­spo­so­blje­ni su za rad za ko­ji su se ško­lo­va­li. Iz to­ga sli­je­di ne­ka pri­je­ka pre­kva­li­fi­ka­ci­ja ako se ne­gdje na­slu­ti po­sao. Ma­šin­ski teh­ni­čar ili elek­tro­teh­ni­čar tra­ži mje­sto me­đu ku­va­ri­ma, pro­dav­ci­ma, ko­no­ba­ri­ma itd! Čak i ,,aka­dem­ci” mo­ra­ju da ima­ju po­ne­ku še­grt­sku di­plo­ma u dže­pu da bi se za­po­sli­li. Ne­ke su­ge­sti­je za raz­mi­šlja­nje se na­me­ću sa­me po se­bi:
-Da struč­no obra­zo­va­nje po­ku­ša iz­bje­ći gu­bit­ke vre­me­na, nov­ca i ener­gi­je zbog re­a­li­zo­va­nja ne­po­treb­nih pro­gra­ma ško­lo­va­nja.
-Da se ne for­si­ra­ju stru­ke ko­je po­sto­je i ,,obe­ća­va­ju”, ali raz­voj­no stag­ni­ra­ju.
-Da se smje­li­je is­tra­žu­ju po­li­teh­nič­ke i mul­ti­va­lent­ne osno­ve struč­nih pro­gra­ma ka­ko bi se olak­ša­la ho­ri­zon­tal­na po­kre­tlji­vost.
-Da se u sred­njem obra­zo­va­nju na­đe mje­sto i za pro­svjet­nu stru­ku što bi po­pra­vi­lo se­lek­tiv­nost i kva­li­tet ovog ka­dra.
-Da se gim­na­zi­ja ma­lo “nag­ne” pre­ma prak­si, da se otvo­ri pre­ma spe­ci­ja­li­zo­va­nim zna­nji­ma, pro­jek­ti­ma i is­tra­ži­va­nju.