- Pi­še: Vo­ji­slav Bu­la­to­vić

„Od Is­toč­ne Pru­ske do Kar­pa­ta ras­po­re­đe­ne su for­ma­ci­je nje­mač­kog is­toč­nog fron­ta. Pre­u­zi­ma­ju­ći na se­be te­šku du­žnost slu­žim ci­lje­vi­ma mi­ra u tom re­gi­o­nu, osi­gu­ra­va­ju­ći bez­bjed­nost Evro­pe, i za­šti­tu svih ze­ma­lja evrop­skog kon­ti­nen­ta. Ne­ka nam bog po­mog­ne u toj iz­u­zet­no va­žnoj bor­bi!“ (Adolf Hi­tler, 23.6.1941. go­di­ne). Ovo sa­op­šte­nje svi­jet je čuo pri­je 76 go­di­na ka­da je Evro­pa za­i­sta gr­ca­la u ne­kom sop­stve­nom zlo­du­hu, a ne u zlo­du­hu ko­ji se pro­vla­čio ne­kon­tro­li­sa­no u vje­tro­vi­ma sa Kar­pa­ta ili Ura­la. Ipak, upr­kos zdra­vim ču­li­ma i zdra­vom ra­zu­mu, svi­je­tu je po­sla­ta ova laž da je u Evro­pi sve u re­du, ali je tre­ba za­šti­ti­ti od is­toč­ne opa­sno­sti. Šta se to ta­ko kon­stant­no od­u­pi­re evo­lu­ci­ji po­vje­re­nja od Atlan­ti­ka do Ura­la, jer i da­nas od­je­ku­ju slič­ni gla­so­vi ši­rom Evro­pe i Ame­ri­ke? U vri­je­me Hlad­nog ra­ta i po­dje­le Evro­pe na is­toč­nu i za­pad­nu (što je bio re­zul­tat ra­ta i od­no­sa sna­ga me­đu sa­ve­zni­ci­ma), je­dan ve­li­ki dr­žav­nik Za­pa­da, ge­ne­ral De Gol, ko­ji je pro­po­vi­je­dao je­din­stve­nu Evro­pu od Atlan­ti­ka do Ura­la, usred Mo­skve, pre­sto­ni­ce So­vjet­skog Sa­ve­za i Is­toč­no­e­vrop­skog (Var­šav­skog) blo­ka kli­cao je: „Ži­vje­la Ru­si­ja!“ Ži­vje­la ze­mlja ko­ja je dr­ža­la is­toč­nu po­lo­vi­nu Evro­pe u zo­ni so­ci­ja­li­zma, s onu stra­nu „gvo­zde­ne za­vje­se!“ (Ru­si­ja ta­da ni­je bi­la su­bjekt me­đu­na­rod­nog pra­va, već So­vjet­ski Sa­vez, ali ona je bi­la sr­ce So­vjet­skog Sa­ve­za). Za či­ta­o­ce ko­ji ni­su ima­li in­te­re­se ili pri­li­ke da se upo­zna­ju s lič­no­šću ge­ne­ra­la De Go­la, pred­sjed­ni­ka Fran­cu­ske (1959/’69.), ute­me­lji­va­ča Pe­te re­pu­bli­ke, vo­đe Po­kre­ta ot­po­ra u ze­mlji to­kom II svjet­skog ra­ta, da na­po­me­nem da je on bio pro­tiv­nik i so­ci­ja­li­zma i ko­mu­ni­sta pa mu to ni­je mo­gao bi­ti mo­tiv da kli­če Ru­si­ji, već ne­što dru­go.
Kad je De Gol po­zi­vao na Evro­pu od A­tlan­ti­ka do Ura­la, po­di­je­lje­na Evro­pa je sum­nji­ča­vo pi­ta­la: gdje je Ural? Is­toč­ni, so­ci­ja­li­stič­ki dio, pod šti­tom Var­šav­skog pak­ta, i za­pad­ni dio, pod za­šti­tom NA­TO pak­ta, gle­da­li su se pre­ko ni­ša­na. Za­pa­du se či­ni­lo da se Ural „po­mje­rio“, za­jed­no sa so­ci­ja­li­zmom, do sre­di­šta Evro­pe! Ti­to, ko­me se ne mo­že po­ri­ca­ti spo­sob­nost da ana­li­zi­ra me­đu­na­rod­ne od­no­se, sma­trao je da je De Go­lo­va Evro­pa ne­re­al­na, što je on­da bi­lo tač­no. Ali De Gol je gle­dao da­lje. On se ni­je za­dr­žao sa­mo na po­li­tič­koj pro­pa­gan­di, već je vu­kao i prak­tič­ne po­te­ze na li­ni­ji svo­je po­li­tič­ke fi­lo­zo­fi­je. Po­vu­kao je Fran­cu­sku iz NA­TO pak­ta, po­ka­zu­ju­ći ti­me da Evro­pa mo­ra da sma­nji opa­sne hlad­no­ra­tov­ske ten­zi­je, kao i da se mo­ra po­sta­vlja­ti gra­ni­ca sa­ve­zni­ku s onu stra­nu Atlan­ti­ka da za­o­štra­va od­no­se s Is­to­kom pre­ko le­đa Evro­plja­na.
De Gol, da­kle, ni­je že­lio da vje­ru­je u „po­li­tič­ki Ural“ u sre­di­štu Evro­pe, već, na­pro­tiv že­lio je da vje­ru­je da će po­li­ti­ka po­što­va­ti ge­o­gra­fi­ju i pri­hva­ti­ti Ru­si­ju i sa za­pad­ne stra­ne Ura­la kao va­žan dio evrop­ske za­jed­ni­ce na­ro­da. Do­ga­đa­ji kra­jem pro­šlog vi­je­ka, či­ni­lo se, po­sta­vlja­li su de­fi­ni­tiv­no „po­li­tič­ki Ural“ na svo­je ge­o­graf­sko mje­sto. So­ci­ja­li­zam, na ko­me je on po­či­vao i So­vjet­ski Sa­vez, ko­ji ga je u Evro­pu zbog to­ga gu­rao, ras­pa­li su se isto­vre­me­no. Is­tok je po­hr­lio pre­ma Za­pa­du, ali je u Za­pad ra­ši­rio svo­ja „kri­la“ pre­ma Is­to­ku. Evro­pa je pro­kla­mo­va­la svo­je je­din­stvo do gra­ni­ca Ru­si­je i po­zva­la NA­TO da učvr­sti te gra­ni­ce. De Go­lo­va Fran­cu­ska je po­no­vo u tom an­ti­ru­skom stro­ju. De Go­lo­vi na­sled­ni­ci su „ma­lo“ po­pra­vi­li ge­ne­ra­lov po­li­tič­ki „te­sta­ment“: „Evro­pa od A­tlan­ti­ka do Ura­la, ali ne­ka ži­vi Ru­si­ja!“ Sa­da va­ži: EU do gra­ni­ca Ru­si­je, ali i NA­TO na gra­ni­ci Ru­si­je!
Raz­log za pi­ta­nje gdje je stvar­no Ural kao da vi­še ne po­sto­ji, jer is­toč­no­e­vrop­ske ze­mlje ni­su vi­še so­ci­ja­li­stič­ke, ni­su ni pod ru­skim pa­tro­na­tom. One su čvr­sto u EU. Za­što se on­da po­no­vo si­je strah da se Ural „po­mje­ra“, da pod­ri­va evrop­sko je­din­stvo? Ni Ru­si­ja vi­še ni­je so­ci­ja­li­stič­ka, ni cen­tar „svjet­ske re­vo­lu­ci­je“. Ipak, per­cep­ci­ja u EU je da je Ru­si­ji ti­je­sno na nje­nom ogrom­nom evro­a­zij­skom pro­sto­ru, a do­ka­zi za to su Ukra­ji­na (Krim) i „in­te­res“ za bal­kan­ske ze­mlje. Na­su­prot to­me, naj­moć­ni­je ze­mlje Za­pa­da dr­že za le­gi­tim­no da ob­ja­ve svo­je pri­su­stvo u dru­štve­no-po­li­tič­kom ži­vo­tu mno­gih ze­ma­lja, ne­za­vi­sno od ge­o­gra­fi­je, ako im je to in­te­res.
Mo­gu li za­jed­no de Gol i Šu­man? Šu­ma­no­ve ide­je ni­ko ne ospo­ra­va, a ge­ne­ral je i po pi­ta­nju Evro­pe bio pre­smi­on, je­re­ti­čan i bes­kom­pro­mi­san, što je kra­si­lo nje­go­vu lič­nost.