-Pi­še: Mi­lan Mi­šić

Do­nald Tramp je, krat­kim go­vo­rom odr­ža­nim u če­tvr­tak u vr­tu Bi­je­le ku­će, is­pu­nio još jed­no pred­iz­bor­no obe­ća­nje. Za to je do­bio apla­u­ze pro­bra­nih zva­ni­ca, ospo­ra­va­nja od dvi­je tre­ći­ne su­gra­đa­na i jed­no­du­šne osu­de ostat­ka svi­je­ta.
Ame­ri­ka je, da­kle, is­tu­pi­la iz Pa­ri­skog kli­mat­skog spo­ra­zu­ma, glo­bal­nog kon­sen­zu­sa o ob­u­zda­va­nju emi­si­ja ugljen- di­ok­si­da ka­ko bi se us­po­ri­lo i u kraj­njem slu­ča­ju – ne­gdje kra­jem ovog vi­je­ka – sa­svim za­u­sta­vi­lo glo­bal­no za­gri­je­va­nje i ka­ta­stro­fal­ni kli­mat­ski po­re­me­ća­ji. Tim po­te­zom se na­šla u dru­štvu Ni­ka­ra­gve i Si­ri­je, je­di­ne dvi­je ze­mlje ko­je su za­u­ze­le stav da ih se to ne ti­če.
Po po­sle­di­ca­ma, vi­še po­li­tič­kim ne­go eko­lo­škim – ovo je do­sad naj­va­žni­ja Tram­po­va od­lu­ka. Obra­zlo­žio ju je na ču­dan na­čin: Pa­ri­ski spo­ra­zum je, po nje­mu, za­vje­ra 194 ze­mlje pot­pi­sni­ce da ,,opljač­ka­ju” Ame­ri­ku. Jer od ono­ga što je u de­cem­bru 2015. pot­pi­sa­no u fran­cu­skoj pre­sto­ni­ci i u re­kord­nom ro­ku, za sa­mo go­di­nu da­na, ra­ti­fi­ko­va­no i stu­pi­lo na sna­gu, po Tram­pu sa­mo Ame­ri­ka tr­pi šte­tu, a ko­rist ima­ju svi osta­li.
Tramp je, ka­ko je oci­je­nje­no u jed­nom ko­men­ta­ru iz ame­rič­kih me­di­ja, ostat­ku svi­je­ta ovim po­te­zom ,,po­ka­zao sred­nji prst”. Pa do­bro, mo­že mu se, on je iza­bra­ni li­der naj­moć­ni­je na­ci­je svi­je­ta. To što je taj čin oci­je­njen i kao ,,mo­ral­no po­sr­nu­će”, opet je ame­rič­ka stvar.
Osta­tak svi­je­ta ne bi tre­ba­lo da bri­ne ni zbog to­ga što će po­sle­di­ca ovo­ga bi­ti i da­lja ero­zi­ja ame­rič­kog glo­bal­nog li­der­stva i pro­du­blji­va­nje ras­ko­la sa svim za­pad­nim sa­ve­zni­ci­ma. U tom po­gle­du, a po si­ste­mu ,,kad do­đe vri­je­me, do­đe i čo­vjek”, Tramp je iza­bra­nik isto­ri­je ko­ji tre­ba da do­vr­ši po­sao za­la­ska ame­rič­ke im­pe­ri­je i pre­kom­po­no­va­nja svjet­skog po­ret­ka. Osim ako se u do­gled­no vri­je­me sa­mi Ame­ri­kan­ci ne pro­bu­de i shva­te da su kor­mi­lo na­ci­o­nal­nog bro­da po­vje­ri­li čo­vje­ku ko­ji će ga na­su­ka­ti.
Da li je, me­đu­tim, tač­na ocje­na da je iz­la­zak SAD iz mu­ko­trp­no po­stig­nu­tog kli­mat­skog kon­sen­zu­sa i ,,cr­ni dan za maj­ku Ze­mlju”, ili je to sa­mo me­dij­ska dra­ma­ti­za­ci­ja? Za­vi­si iz kog ugla se gle­da.
Kli­mat­ske pro­mje­ne, kao po­sle­di­ca ,,ho­da ci­vi­li­za­ci­je”, osva­ja­nja i bez­ob­zir­ne eks­plo­a­ta­ci­je pri­rod­nih re­sur­sa, ni­su vi­še spor­ne, di­le­ma je sa­mo da li je pro­gram usa­gla­šen u Pa­ri­zu do­vo­ljan da ih za­u­sta­vi. Jer sve hlad­ni­je zi­me i sve vre­li­ja lje­ta, sve pu­sto­šni­je olu­je, po­pla­ve i su­še, to­plje­nje le­da na ze­mlji­nim po­lo­vi­ma i po­rast ni­voa mo­ra i oke­a­na, is­po­sta­vlja­ju ra­čun ko­ji je sve te­že pla­ti­ti.
Dru­go, oba­ve­ze iz Pa­ri­skog spo­ra­zu­ma ni­su ugo­vor­ne, već prav­no neo­ba­ve­zu­ju­će. Tramp je pri­li­kom ot­ka­zi­va­nja iz­nio sprem­nost da se is­pre­go­va­ra no­va, po Ame­ri­ku po­volj­ni­ja po­god­ba, ali je to na­i­šlo na jed­no­du­šno od­bi­ja­nje. Po­ru­ka ostat­ka svi­je­ta Ame­ri­ci ovim po­vo­dom je da je sa njom isti­na bo­lje, ali da se mo­že i bez nje.
Tramp je ovaj po­tez po­vu­kao iz sit­nog po­li­tič­kog ra­ču­na: da se do­dvo­ri lo­bi­ju do­ma­ćih mi­li­jar­de­ra ri­je­še­nih da svo­je in­ve­sti­ci­je u za­ga­đi­vač­ke in­du­stri­je is­ci­je­de do po­sled­njeg do­la­ra (Ame­ri­ka je du­go, dok je ni­je pre­sti­gla Ki­na bi­la svjet­ski šam­pi­on u emi­si­ja­ma ,,ga­so­va sta­kle­ne ba­šte). A svo­je sled­be­ni­ke u če­tvr­tak je ubje­đi­vao i da će ob­no­vi­ti rud­ni­ke uglja, što je pod­jed­na­ko vje­ro­vat­no kao da je obe­ćao da će vra­ti­ti rad­na mje­sta u in­du­stri­ji opre­me za konj­ske za­pre­ge.
For­mal­no istu­pa­nje iz Pa­ri­skog spo­ra­zu­ma će po­tra­ja­ti. Taj pro­ces mo­že da se za­vr­ši tek za če­ti­ri go­di­ne, 2020, ka­da su no­vi pred­sjed­nič­ki iz­bo­ri, što zna­či da će sle­de­ći pred­sjed­nik, ako Tramp ne obez­bi­je­di dru­gi man­dat, mo­ći da jed­no­stav­no po­ni­šti Tram­po­vu od­lu­ku (kao što je Tramp upra­vo uči­nio sa onim što je pot­pi­sao Oba­ma).
Do­tle, raz­vod ne­će bi­ti bez unu­tra­šnjih kom­pli­ka­ci­ja. Kao pr­vo, oko ove od­lu­ke ne­ma kon­sen­zu­sa ni u ne­po­sred­nom Tram­po­vom okru­že­nju: pro­tiv po­vla­če­nja bi­li su šef di­plo­ma­ti­je (do ju­če šef naj­ve­će naft­ne kom­pa­ni­je svi­je­ta) Reks Ti­ler­son i Tram­po­va ćer­ka Ivan­ka. Gra­do­na­čel­ni­ci ve­li­kih ame­rič­kih gra­do­va su na­ja­vi­li da će spro­vo­di­ti sop­stve­ne kli­mat­ske po­li­ti­ke, a ne­ko­li­ko fe­de­ral­nih dr­ža­va, pred­vo­đe­nih Ka­li­for­ni­jom, na­ja­vlju­je osni­va­nje ,,kli­mat­ske ali­jan­se”.
U opo­zi­ci­o­nom fron­tu su i ve­li­ke ame­rič­ke kor­po­ra­ci­je ko­je po­slu­ju glo­bal­no, na­ro­či­to in­for­ma­tič­ka i ,,haj-tek” in­du­stri­ja, ko­ja se u svom po­slo­va­nju već uve­li­ko pre­stro­ja­va­ju na ob­no­vlji­ve iz­vo­re ener­gi­je: Gugl, Maj­kro­soft, Epl, Fej­sbuk… Mi­li­jar­der Ilon Mask, ko­ji je već stvo­rio za­o­kru­že­ni si­stem pro­iz­vod­nje elek­trič­nih auto­mo­bi­la (Te­sla) i ba­te­ri­ja, ju­če je, po­sle Tram­po­ve ob­ja­ve, pod­nio ostav­ku na član­stvo u sa­vje­to­dav­nim ti­je­li­ma Bi­je­le ku­će…
Tramp je oči­gled­no pod­le­gao pri­ti­sku ra­di­kal­nih de­sni­ča­ra iz svog ti­ma ko­ji­ma man­tra ,,pr­vo Ame­ri­ka” zna­či bor­bu za ame­rič­ki pri­mat po sva­ku ci­je­nu, bez ko­lek­tiv­ne me­đu­na­rod­ne sa­rad­nje u rje­ša­va­nju pla­ne­tar­nih pro­ble­ma. On oči­gled­no ne shva­ta su­šti­nu kli­mat­ske kri­ze – i po­sle­di­ca je da glo­bal­no li­der­stvo u bor­bi za eko­lo­ško spa­se­nje pla­ne­te, kao i za vo­de­ću ulo­gu u no­vom po­ret­ku mo­ći, na tac­ni po­slu­žu­je Ki­ni i sa Nje­mač­kom na če­lu sve sa­mo­stal­ni­joj Evro­pi.
(Autor je biv­ši glav­ni i
od­go­vor­ni ured­nik
,, Po­li­ti­ke’’)