- Piše: Marko Kovačević

Sa adre­se Ce­ti­nje bb ovih da­na je sti­gao na adre­su ba­šti­ni­ka ći­ri­lič­ne tra­di­ci­je u Cr­noj Go­ri te­le­gram u kom nam je sa­op­šte­no da se ni­ko ne bo­ji ći­ri­li­ce, kao i da oni ko­ji ći­ri­li­cu ba­šti­ne ne zna­ju ni­šta ni o njoj ni o la­ti­ni­ci. Sa ove adre­se bez bro­ja ne­ka­da­šnje pre­sto­ni­ce na­pra­vljen je kra­tak pre­gled obi­ta­va­nja la­ti­ni­ce, gla­go­lji­ce i ći­ri­li­ce na ovom pro­sto­ru u pri­log raz­bi­ja­nja pod­le na­mje­re jed­nog ,,ra­di­kal­no odi­vlja­log po­li­tič­kog sa­ve­za’’ ( valj­da su sa te adre­se mi­sli­li na DF) da u dnev­nopo­li­tič­ki dis­kurs lan­si­ra ,,mit o ći­ri­li­ci’’ ma šta to zna­či­lo. A te­le­gram po­či­nje Pe­ki­ćem. U ovoj op­štoj te­žnji da se sve srp­sko u Cr­noj Go­ri, sa­mim tim i auten­tič­no cr­no­gor­sko, pro­gla­si za mit, ne bi me za­ču­di­lo i da sa iste adre­se pro­gla­se za mit i sa­mog Pe­ki­ća.
Na­i­me, ola­ko se kva­li­fi­ku­ju ba­šti­ni­ci ći­ri­li­ce na če­lu sa mi­tro­po­li­tom Am­fi­lo­hi­jem kao oni ko­ji ne zna­ju ko­li­ki zna­čaj ima la­ti­ni­ca na ovo­me pro­sto­ru, šta je gla­go­lji­ca i da ći­ri­li­cu ni­je iz­mi­slio Ći­ri­lo. Na­rav­no ovi kva­li­fi­ka­ti­vi na ra­čun onih ko­ji su svje­sni ko­li­ki je zna­čaj oču­va­nja ći­ri­li­ce u sa­vre­me­noj Cr­noj Go­ri da­ti su sa­mo u ci­lju ras­po­ja­sa­va­nja i po­ka­zi­va­nja ka­ko i sa ove adre­se eto ne­što zna­ju o to­me. Eure­ka – la­ti­ni­ca je bi­la za­stu­plje­nja na pro­sto­ru ne­gda­šnjeg Rim­skog car­stva pri­je ći­ri­li­ce. Valj­da bi to tre­ba­lo da zna­či da na­rod u Cr­noj Go­ri vo­di po­ri­je­klo ju­žno od ri­je­ke Ti­bar oda­kle ital­sko ple­me La­ti­ni po­ti­ču.
Me­đu­tim, sve ob­ja­šnja­va­nje sa adre­se Ce­ti­nje bb o la­ti­nič­nim i ći­ri­lič­nim spi­si­ma na pro­sto­ru da­na­šnje Cr­ne Go­re sta­je u sa­mo jed­nu kon­sta­ta­ci­ju iz­re­če­nu na pro­te­stu ko­ji je bio pred Mi­ni­star­stvom pro­svje­te – la­ti­ni­ca je na­še kon­takt­no pi­smo sa dru­gim kul­tu­ra­ma i na­ro­di­ma, dok je ći­ri­li­ca na­še auten­tič­no pi­smo. Na­rav­no, ne sa­mo na­še, ali tre­ba pod­sje­ti­ti da se baš na Ce­ti­nju štam­pa­la pr­va knji­ga na ći­ri­li­ci. Pa ako ći­ri­li­ca ni­je sve­cr­no­gor­ska auten­tič­nost, ce­tinj­ska si­gur­no je­ste. Da ne za­bo­ra­vim da ce­tinj­ska bb adre­sa pre­ne­bre­ga­va sve vri­je­me či­nje­ni­cu da ni­ko u Cr­noj Go­ri ni­je tra­žio uki­da­nje la­ti­ni­ce već rav­no­prav­nost i za­šti­tu ći­ri­li­ce.
Ne­go ovaj la­ti­nič­ni ,,glas Cr­no­gor­ca’’ sa Ce­ti­nja mo­že da vo­nja sa­mo na ono oku­pa­tor­sko (gle slu­čaj­no­sti i la­ti­nič­no) od 12 ju­la 1941 go­di­ne – e vi­va Mon­te­ne­gro!
Iz jed­ne no­ve ,,gra­đan­ske’’ op­ci­je ko­ja ni­je ,,ra­di­kal­no odi­vlja­la’’ kon­sta­tu­ju ovih da­na ka­ko: ide­ja ko­ja na Ce­ti­nju us­pi­je da za­ži­vi, za­ži­vje­će i u ci­je­loj Cr­noj Go­ri. Ako su to ide­je ko­je sti­žu sa adre­se Ce­ti­nje bb ko­ja je ,,otrov ad­ske du­še svo­je’’ i na ka­men ili Pe­tar ći­ri­lič­ni iz­blju­va­la, a ko­je go­di­na­ma una­zad uspi­je­va­ju da za­ži­ve na Ce­ti­nju, on­da to vo­di u pro­past i Ce­ti­nje i Cr­nu Go­ru. Jer na Ce­ti­nju je za­ži­vio us­klik fa­ši­stič­kih oku­pa­to­ra, pro­gon ći­ri­li­ce, ob­ra­čun sa Nje­go­šem, za­gr­ljaj sa Mi­ra­šem, op­či­nje­nost Mi­lom Đu­ka­no­vi­ćem. Za­ži­vio je i Čir­gić, jer se ta­kvi pel­ce­ri u Nik­ši­ću ipak ni­su mo­gli pri­mi­ti (iako iz ,,gra­đan­ske’’ op­ci­je ko­ja vo­li ce­tinj­ske ide­je ka­žu da Ce­ti­nja­ni ni­su pa­la­nač­kog du­ha).
Ne že­lim da po­sta­vljam pi­ta­nje da li su Čir­gi­će­vi de­pu­ta­ti sa adre­se Ce­ti­nje bb pa­la­nač­kog du­ha ili ni­su. Za ta­kvo pi­ta­nje po­treb­no je da se pret­hod­no ostva­ri pret­po­stav­ka da ne­kog du­ha ta­mo uop­šte ima.