-Autor: Ras­ti­slav Di­nić

No­va Vla­da ni­je sa­sta­vi­la ni sto da­na, a u re­žim­skoj štam­pi su već po­če­li da se po­ja­vlju­ju na­slo­vi po­put ovog: „Vu­čić ša­lje Vla­du na pro­vje­ru: Sr­bi­ja opet ide na iz­bo­re!“. Ne­ko bi re­kao, ta­blo­i­di kao ta­blo­i­di, stal­no ne­što iz­mi­šlja­ju i spe­ku­li­šu, na to ne tre­ba obra­ća­ti pa­žnju. Me­đu­tim, da stvar ni­je neo­zbilj­na, po­ka­zu­je či­nje­ni­ca da je i sa­ma pre­mi­jer­ka na­šla za shod­no da od­go­vo­ri na ove spe­ku­la­ci­je. Ina­če ne­sprem­na da od­go­va­ra na ozbilj­na pi­ta­nja me­di­ja (iz­u­zev u ve­zi sa di­gi­ta­li­za­ci­jom), ona je na­šla vre­me­na da iz­me­đu po­se­te Fe­sti­va­lu zim­ni­ce i no­še­nja pi­sma u Bri­sel iz­ja­vi ka­ko su ona i njen tim sprem­ni za mo­gu­će van­red­ne iz­bo­re i do­da­la: „Me­ni je pot­pu­no u re­du da, uko­li­ko po­sto­ji bi­lo ka­kva po­tre­ba, mi sta­vi­mo na pro­bu za­do­volj­stvo na­ro­da na­šim ra­dom, mi­slim da je to pot­pu­no le­gi­tim­no”.
Pre­mi­jer­ka je i ra­ni­je u ne­ko­li­ko na­vra­ta de­mon­stri­ra­la da ne ra­zu­mi­je osnov­ne po­stav­ke po­li­tič­kog si­ste­ma dr­ža­ve ko­ju vo­di, pa sto­ga ne iz­ne­na­đu­je što se i ovaj put ma­lo zbu­ni­la. Po­što men­tor iz­gle­da za­bu­ša­va, ni­je zgo­reg da joj ob­ja­sni­mo ono što joj oči­gled­no ni­je ja­sno. Pri­je sve­ga, par­la­men­tar­ni iz­bo­ri ni­su ni­ka­kva „pro­vje­ra“ za Vla­du – Vla­da kao Vla­da uop­šte ne iz­la­zi na par­la­men­tar­ne iz­bo­re; na par­la­men­tar­ne iz­bo­re iz­la­ze po­li­tič­ke stran­ke i po­kre­ti.
Dru­go, ako se o „pro­vje­ri“ Vla­de na iz­bo­ri­ma mo­žda i mo­že fi­gu­ra­tiv­no go­vo­ri­ti u slu­ča­ju ka­da se na pre­mi­jer­skom me­stu na­la­zi pred­sjed­nik vla­da­ju­će stran­ke, u slu­ča­ju ka­da se na ovom mje­stu na­la­zi ne­stra­nač­ka lič­nost po­put sa­da­šnje pre­mi­jer­ke, to ne­ma apo­lut­no ni­ka­kvog smi­sla. Gra­đan­ka A.B. ne iz­la­zi ni na ka­kve iz­bo­re i ni­ko joj na iz­bo­ri­ma ne mo­že uka­za­ti po­vje­re­nje.
Ko­nač­no, o „pro­vje­ra­va­nju“ Vla­de na iz­bo­ri­ma mo­glo bi se go­vo­ri­ti sa­mo uko­li­ko je ona ima­la do­volj­no vre­me­na da spro­ve­de iz­vje­sne mje­re i pro­gra­me. „Pro­vje­ra“ bi u tom slu­ča­ju mo­gla da zna­či pro­vje­ru za­do­volj­stva gra­đa­na ovim mje­ra­ma i pro­gra­mi­ma. Zbog to­ga se iz­bo­ri i ras­pi­su­ju na če­ti­ri go­di­ne, jer je to ra­zu­man pe­ri­od u ko­jem bi se oče­ki­va­lo da Vla­di­ne mje­re i pro­gra­mi do­ne­su mjer­lji­ve re­zul­ta­te ko­je bi gra­đa­ni on­da mo­gli da oci­je­ne na od­go­va­ra­ju­ći na­čin. Me­đu­tim, ka­ko smo već kon­sta­to­va­li, no­va Vla­da ni­je sa­sta­vi­la ni sto da­na. U tom smi­slu ni­je ni naj­ma­nje ja­sno ka­ko bi gra­đa­ni na iz­bo­ri­ma mo­gli da se iz­ja­šnja­va­ju o nje­nim mje­ra­ma i pro­gra­mi­ma. O če­mu da gla­sa­ju? O na­ja­vlje­noj di­gi­ta­li­za­ci­ji, škol­skim uni­for­ma­ma i po­sje­ti Fe­sti­va­lu zim­ni­ce?
Ali to ni­je sve. Van­red­ni iz­bo­ri u Sr­bi­ji mo­gu se ras­pi­sa­ti sa­mo u tri slu­ča­ja: 1) uko­li­ko pred­sjed­nik re­pu­bli­ke, na ini­ci­ja­ti­vu Vla­de, ras­pu­sti na­rod­nu skup­šti­nu, 2) uko­li­ko pred­sjed­ni­ca Vla­de pod­ne­se ostav­ku i 3) uko­li­ko skup­šti­na iz­gla­sa ne­po­vje­re­nje Vla­di.
Uko­li­ko pre­mi­jer­ka u do­go­vo­ru sa osta­lim mi­ni­stri­ma pri­pre­ma ini­ci­ja­ti­vu za ras­pu­šta­nje na­rod­ne skup­šti­ne, za­što nam on­da ta­ko i ne ka­že, umje­sto što go­vo­ri o svo­joj sprem­no­sti za van­red­ne iz­bo­re „ako za nji­ma po­sto­ji ika­kva po­tre­ba“? Ili sma­tra da po­tre­ba po­sto­ji i pri­pre­ma ini­ci­ja­ti­vu za ras­pu­šta­nje skup­šti­ne, ili ne sma­tra da ta­kva po­tre­ba po­sto­ji i sto­ga ne­ma po­tre­be ni da se pri­pre­ma za van­red­ne iz­bo­re (ka­ko god te pri­pre­me iz­gle­da­le – ka­ko je već re­če­no, Vla­da ne uče­stvu­je na iz­bo­ri­ma).
Uko­li­ko se pre­mi­jer­ka spre­ma da pod­ne­se ostav­ku, opet ni­je ja­sno za­što nam ne ka­že to, umje­sto što go­vo­ri o sprem­no­sti za iz­bo­re „ako za nji­ma po­sto­ji po­tre­ba“. Kao i u pret­hod­nom slu­ča­ju, o po­sto­ja­nju te po­tre­be od­lu­ču­je ona sa­ma.
Osta­je, da­kle, sa­mo tre­ća mo­guć­nost, da pre­mi­jer­ka ima in­for­ma­ci­je da se skup­štin­ska ve­ći­na pri­pre­ma da joj us­kra­ti po­vje­re­nje. Tek u tom slu­ča­ju, me­đu­tim, ne­ma ni­ka­kvog smi­sla go­vo­ri­ti o sprem­no­sti Vla­de za pre­vre­me­ne iz­bo­re. Pri­je sve­ga, skup­štin­ska ve­ći­na mo­že iz­gla­sa­ti no­vu Vla­du na če­lu sa no­vim man­da­ta­rom (ona­ko ka­ko je to već uči­ni­la na­kon ostav­ke pre­mi­jer­ki­nog men­to­ra), ali čak i ako to ne uči­ni i umje­sto to­ga od­lu­či da se ide na van­red­ne iz­bo­re, ne­ma vi­še ni­ka­kvog raz­lo­ga vje­ro­va­ti da će na­kon tih iz­bo­ra sa­da­šnja pre­mi­jer­ka po­no­vo do­ći na to mje­sto, ko god na tim iz­bo­ri­ma po­bi­je­dio.
Ka­ko on­da tu­ma­či­ti pre­mi­jer­ki­nu „sprem­nost“ za van­red­ne iz­bo­re, kao i nje­nu sprem­nost da od­go­va­ra na ta­blo­id­ne spe­ku­la­ci­je o van­red­nim iz­bo­ri­ma, iako ni­je­dan re­le­van­tan po­li­tič­ki ak­ter ni­je po­me­nuo ova­kvu mo­guć­nost? Či­ni se da svo­jom iz­ja­vom pre­mi­jer­ka po­ru­ču­je sle­de­će: sprem­na sam da uče­stvu­jem u igro­ka­zu pod ime­nom „van­red­ni iz­bo­ri“, ka­da god se on i iz ko­jih god raz­lo­ga bu­de or­ga­ni­zo­vao; sva­ka čast re­ži­se­ru!
Pe­šča­nik.net