- Pi­še: Ili­ja R. Mi­lja­nić

U Bi­bli­ji cr­no­gor­skog na­ro­da ,,Gor­skom vi­jen­cu’’ ne­nad­ma­šni pre­ga­lac je Mi­loš Obi­lić ko­ji se kroz do­ka­zi­va­nja ko je vje­ra, a ko ne­vje­ra, svo­jom od­luč­no­šću žr­tvu­je da ubi­je ca­ra Mu­ra­ta i odr­ža­va stal­nu svje­tlost na Ko­so­vu po­lju uz pred­ska­za­nja cr­ve­nih bo­žu­ra... Okri­je­plje­ni mli­je­kom mla­de Goj­ko­vi­ce, pra­ve opo­mi­nju­ći vi­je­nac oko srp­ske ko­li­jev­ke. Srp­ska ko­li­jev­ka Ko­so­vo i Me­to­hi­ja se otu­đu­je od srp­skog ro­da uz po­moć ko­mi­te­tli­ja Ti­to­vog kla­na od 1946, a pro­ces se na­sta­vlja pre­ko neo­ko­mu­ni­sta u Mon­te­ne­gri­ji na­kon NA­TO bom­bar­do­va­nja 1999. i ko­nač­no do naj­ve­će sra­mo­te od po­stan­ka Mon­te­ne­gri­je, a to je pri­zna­va­nje „Oslo­bo­di­lač­ke voj­ske Ko­so­va“ s po­ča­snim Ta­či­jem i rat­nim zlo­čin­cem Ha­ra­di­na­jem... Ju­nač­ki re­žim u Mon­te­ne­gru se ta­ko odu­žio po­ko­lje­ni­ma ča­snih Sr­ba ko­ji su uzi­da­ni u pre­ga­lač­ki vi­je­nac ča­sti Ko­sov­skog za­vje­ta. Zli duh no­vih pre­ga­la­ca di­ljem Mon­te­ne­gri­je se oti­snu za „tep­si­jom lju­tog ba­ka­la­ra“ i pre­tvo­ri­še se u si­nje ku­ka­vi­ce pr­lja­ve tru­le­ži i du­ha u ras­pad­nu­tom ca­r­stvu umi­šlje­nog ca­ra, gdje slu­ge pa­te za evro­a­tlant­skim vo­do­pa­di­ma po­sli­je NA­TO oku­pa­ci­je Obi­li­ća po­lja­ne...
Šef re­ži­ma Mon­te­ne­gri­je i ,,car’’ Sr­bi­je, pre­pri­ča­va se, u Emi­ra­ti­ma pla­ni­ra­ju Be­o­grad na vo­di, a pred­sjed­nič­ke iz­bo­re u Mon­te­ne­gru i Be­o­gra­du tre­ba ma­lo us­ta­la­sa­ti pri­ča­ma kao Bran­ko­vić po­sli­je Ko­sov­ske bit­ke... Hram u Pod­go­ri­ci po­dr­ža­vao je šef re­ži­ma u Mon­te­ne­gru, hram u Be­o­gra­du po­dr­ža­va ,,car’’ Sr­bi­je, s tom raz­li­kom da je Mon­te­ne­gri­ja pri­zna­la „srp­ski Je­ru­sa­lim“, a Sr­bi­ja se ko­pr­ca od sil­nog car La­za­ra!
Isti­na je da je La­zar išao u boj ča­sni i po ci­je­nu da po­gi­ne, a ne sa­mo da po­bi­je­di. Smrt ni­je je­di­ni cilj te­škog i ne­iz­vje­snog bo­ja za krst ča­sni i slo­bo­du zlat­nu. Pre­ga­o­ci su otr­gli sve­tu ze­mlju od ko­lek­tiv­nog sa­mo­u­bi­stva sve­u­kup­nog srp­stva i tra­si­ra­li put u sr­ce ko­sov­skog mi­ta. U vi­šem smi­slu La­za­ro­va ne­do­u­mi­ca se po­kla­pa sa „po­sled­njim Hri­sto­vim“ is­ku­še­njem i pra­vi se ana­lo­gi­ja sa Sve­tim La­za­rom. La­zar je „iza­brao car­stvo ne­be­sko“ iako je sa srp­skom po­no­snom i pre­ga­lač­kom vla­ste­lom oti­šao da po­bi­je­di na ze­mlji zna­ju­ći da se za­slu­ga oči­ta­va na ne­bu. Mo­že li se de­si­ti da pro­go­nom Sr­ba de­ve­de­se­tih do­ži­vi­mo du­hov­ni i tje­le­sni slom od ko­jeg bi za­pla­ka­le sve maj­ke, a Ko­sov­ka dje­voj­ka bi ne­sta­la da i da­lje za­li­va pre­vr­nu­te „bi­je­le bo­žu­re“ sa­mo­u­bi­stva sve­te grob­ni­ce i rod­ni­ce Ko­so­va i Me­to­hi­je.
U isto­ri­ji hri­šćan­stva ni­je­dan na­rod ne­ma pre­ga­la­štvo kao srp­ski i uvi­jek je bio za­do­jen vo­ljom za smr­ću ra­di oču­va­nja vje­re i tra­žio he­roj­stvo s Ko­so­va po­lja u po­sr­nu­lim vre­me­ni­ma ko­ja da­nas odi­šu ku­ka­vič­lu­kom.
Pod­sje­ti­mo se da su usled si­ro­ma­štva Sr­bi iz Dal­ma­ci­je, Voj­vo­di­ne, Kra­ji­ne i Cr­ne Go­re od­la­zi­li u Ame­ri­ku, ali su se oku­plja­li u srp­skim dru­štvima i uvi­jek bi­li na bra­ni­ku otadž­bi­ne. Kroz pri­mjer So­lun­skog fron­ta po­ka­za­li su he­roj­stvo i da­li ži­vo­te u slav­nom pro­bo­ju fron­ta do po­vrat­ka na svo­ja og­nji­šta. No­vi­ja srp­ska isto­ri­ja iz­nje­dri pre­ga­o­ca s Ko­so­va ko­ji iz­da na­re­đe­nje u Prin­ci­po­vom ru­hu: ,,Vi idi­te, ja ne­ću’’! Taj za­bo­ra­vlje­ni vi­tez je Mi­loš Ćir­ko­vić, ko­ji je za­di­vio du­šma­ne, a ras­pla­kao maj­ku Ju­go­vi­ća i oba Mi­lo­še­va po­bra­ti­ma. Taj blje­sak ob­no­vio je bol u stu­de­noj ze­mlji pod ku­kav­nim ne­be­si­ma gdje i mraz stva­ra udob­nost u ra­nje­nom sr­cu iz ko­jeg se is­ku­ca­va na­da.
Ko­so­vo se iz­dva­ja od svih srp­skih po­bje­da i po­ra­za i ima je­din­stve­ni mo­tiv bor­be uz pri­hva­ta­nje mu­če­nič­ke smr­ti. U okvi­ru cr­kve­nog kul­ta se de fak­to s pra­vom pre­zi­re pa­ra­le­li­zam dr­žav­nič­kog i hri­šćan­skog. Na po­čet­ku i na kra­ju po­zna­ti sti­ho­vi: ,,Ca­re La­zo, če­sti­to ko­lje­no! Ko­me ćeš se pri­vo­lje­ti car­stvu? Ili vo­liš car­stvu ne­be­sko­me; Ili vo­liš car­stvu ze­malj­sko­me; Ze­malj­sko je za ma­le­na car­stvo;
A ne­be­sko uvi­jek i do­vi­je­ka’’.