-Autor: Vla­di­mir Gli­go­rov

Za­što ban­kar­ske kri­ze ima­ju ve­ći ne­ga­ti­van efe­kat od ber­zan­skih kri­za? Ovo je za­ni­mlji­vo upra­vo sa­da ka­da je do­šlo do zna­čaj­ne ko­rek­ci­je u ber­zan­skim vri­jed­no­sti­ma. Po­re­đe­nja ra­di, pa­ni­ka iz 1987, po­što je do­šlo do ve­li­kog gu­bit­ka vri­jed­no­sti ak­ci­ja, bi­la je krat­ko­traj­na i ni­je ima­la go­to­vo ni­ka­kav uti­caj na pri­vred­na kre­ta­nja.
Na­su­prot to­me, ban­kar­ska kri­za iz 2008. ima­la je da­le­ko­se­žan uti­caj i to ne sa­mo na do­hot­ke i pro­iz­vod­nju, već i na po­li­tič­ka i dru­štve­na kre­ta­nja.
Po­me­nu­te 1987. Frid­ma­nu je po­sta­vlje­no pi­ta­nje da li mi­sli da ti ogrom­ni gu­bi­ci na ber­za­ma, ko­ji su se i ta­da, ako se ne va­ram, iz­ra­ža­va­li u bi­li­o­ni­ma, u hi­lja­da­ma mi­li­jar­di, da li oni go­vo­re pro­tiv efi­ka­sno­sti tr­ži­šta ka­pi­ta­la? Na šta je on od­go­vo­rio pi­ta­njem – ko­ji gu­bi­ci? I za­i­sta, ako ra­ču­na­te ko­li­ko ima­te no­va­ca ta­ko što će­te po­gle­da­ti vri­jed­nost ak­ci­ja ko­ji­ma ras­po­la­že­te u sva­kom da­tom ča­su, ta će ve­li­či­na va­ri­ra­ti u za­vi­sno­sti od sta­nja na ber­zi. Ima­te ono­li­ko ko­li­ko će­te do­bi­ti ka­da ak­ci­je pro­da­te. Ovo za­to što di­o­ni­ce ne­ma­ju fik­snu no­mi­nal­nu vri­jed­nost, ko­ju opet du­žnič­ki pa­pi­ri i no­vac ima­ju. Što je raz­li­ka ko­ja je od ve­li­kog zna­ča­ja.
Za­što je to od ve­li­kog ili uop­šte od bi­lo ka­kvog zna­ča­ja? Jer, ko­nač­no, uvi­jek se jed­no mo­že za­mi­je­ni­ti dru­gim, i uko­li­ko ne­ma ne­kih zna­čaj­nih ogra­ni­če­nja na fi­nan­sij­skim tr­ži­šti­ma, ta mo­guć­nost iz­bo­ra bi tre­ba­lo da je do­volj­na da obez­bi­je­di da se iz­bjeg­nu even­tu­al­na iz­ne­nad­na ne­že­lje­na kre­ta­nja na fi­nan­sij­skom tržištu ili na tr­ži­štu ka­pi­ta­la. Ta­ko da bi tre­ba­lo da je sve­jed­no da li no­vac dr­ži­te u di­o­ni­ca­ma ili u du­žnič­kim ob­ve­zni­ca­ma.
Ni­je, me­đu­tim, ta­ko jer dok vri­jed­nost ak­ci­je od­re­đu­je ber­za, ve­li­či­na du­ga se vi­di na pa­pi­ru. Ta­ko da mo­že­te i do­bi­ti i iz­gu­bi­ti u od­no­su na ono što je no­mi­nal­na vri­jed­nost du­ga. I uko­li­ko iz­gu­bi­te vi­še ne­go što mo­že­te po­kri­ti, re­ci­mo pro­da­jom ak­ci­ja, na­sta­je sta­nje ban­krot­stva. Za­i­sta, pad vri­jed­no­sti ak­ci­ja uti­če na to sa ko­li­ko ka­pi­ta­la po­kri­va­te du­go­ve, ali se ne oče­ku­je da se pro­da­jom di­o­ni­ca vra­ća­ju du­go­vi, već iz pri­ho­da od pro­da­je ro­be ili uslu­ga. Ako tih pri­ho­da ne­ma, on­da se gu­bi na ka­pi­ta­lu ka­ko bi se po­kri­li du­go­vi ili se na­pro­sto li­kvi­di­ra­ju oba­ve­ze, či­me se na­rav­no stva­ra­ju pro­ble­mi dru­gi­ma.
Ovo sve na­rav­no va­ži i za ban­ke. Usled če­ga one ima­ju po­seb­nu ulo­gu u kri­zi. Po­jed­no­sta­vlje­no go­vo­re­ći, ber­ze ne mo­gu da ban­kro­ti­ra­ju ma­da mo­gu da pre­sta­nu da ra­de. Ban­ke, me­đu­tim, mo­gu da ban­kro­ti­ra­ju uko­li­ko ne mo­gu da na­pla­te kre­di­te i ne­ma­ju do­volj­no ka­pi­ta­la da te gu­bit­ke po­kri­ju. Uko­li­ko do to­ga do­đe, mno­gi ko­ji ima­ju du­žnič­ke pa­pi­re sa no­mi­nal­nim vri­jed­no­sti­ma is­pi­sa­nim na nji­ma ne­će ima­ti ni­šta ili će ima­ti uma­nje­nu vri­jed­nost. Ka­ko su te oba­ve­ze u no­mi­nal­nom iz­no­su me­đu­sob­no po­ve­za­ne, ne sa­mo ka­da je ri­ječ o du­žni­ci­ma i po­vje­ri­o­ci­ma, već i me­đu ban­ka­ma, mo­že da do­đe do ma­sov­nog ban­krot­stva. Što je sta­nje ko­je ni­je jed­no­stav­no pre­va­zi­ći, usled če­ga fi­nan­sij­ske kri­ze zna­ju da tra­ju mno­go du­že od ber­zan­skih.
Opet, iz­me­đu ovih tr­ži­šta po­sto­ji po­ve­za­nost ko­ja bi tre­ba­lo da dje­lu­je sta­bi­li­zu­ju­će u već po­me­nu­tom smi­slu da se iz di­o­ni­ca mo­že pre­ći u ob­ve­zni­ce i obr­nu­to, ka­ko bi se iz­bje­gli gu­bi­ci na jed­nom ili dru­gom tr­ži­štu. To je i na­čin na ko­ji se ču­va sta­bil­nost ka­da se mi­je­nja mo­ne­tar­na po­li­ti­ka. U ovom ča­su se oče­ku­je da će ame­rič­ka cen­tral­na ban­ka pro­mi­je­ni­ti mo­ne­tar­ni re­žim u tom smi­slu da će br­že ne­go što se pred­vi­đa­lo po­če­ti da po­ve­ća­va ka­mat­nu sto­pu. Druk­či­je re­če­no, do­ći će do ubr­za­ne nor­ma­li­za­ci­je mo­ne­tar­ne po­li­ti­ke. To, ot­pri­li­ke, zna­či da će ka­mat­na sto­pa bi­ti ne­gdje oko če­ti­ri od­sto ka­ko bi se ostva­ri­la re­al­na ka­mat­na sto­pa od dva od­sto uz in­fla­ci­ju od ta­ko­đe dva od­sto. To bi tre­ba­lo da je uskla­đe­no sa re­al­nim pri­vred­nim ra­stom od oko dva od­sto. Ka­ko je sa­da ka­mat­na sto­pa znat­no ni­ža, ber­zan­ske i vri­jed­no­sti du­žnič­kih pa­pi­ra bi tre­ba­lo da se uskla­de sa tom pro­mje­nom u mo­ne­tar­noj po­li­ti­ci.
Ka­ko bi tre­ba­lo da iz­gle­da ta pro­mje­na? Pri­no­si na du­žnič­ke pa­pi­re bi tre­ba­lo da se po­ve­ća­ju, što bi tre­ba­lo da do­ve­de do ko­rek­ci­je na ber­za­ma. Ko­ja je, mo­žda, upra­vo u to­ku. Na­rav­no, pro­mje­na u mo­ne­tar­noj po­li­ti­ci će bi­ti po­ste­pe­na, i sva­ka­ko će tra­ja­ti nekoliko go­di­na, ali ako se oče­ku­je da će do nje sva­ka­ko do­ći, bo­lje je de­la­ti od­mah ne­go ka­sni­je, usled če­ga su kre­ta­nja na fi­nan­sij­skim i na tr­ži­šti­ma ka­pi­ta­la bur­ni­ja ne­go što stvar­no sta­nje stva­ri zah­ti­je­va ili oprav­da­va.
Uko­li­ko je to tač­no, on­da ne sli­je­di du­žnič­ka kri­za, u kom slu­ča­ju ber­zan­ska ko­rek­ci­ja ne bi tre­ba­lo da ima da­le­ko­se­žne po­sle­di­ce po pri­vred­na kre­ta­nja. Na­rav­no, ne­ki će pro­ći bo­lje, a ne­ki go­re, u za­vi­sno­sti od to­ga ko­je su od­lu­ke do­ni­je­li, ali to je upra­vo ka­ko i tre­ba da bu­de. Kao što je i bi­lo 1987. Druk­či­je je bi­lo 2008.-2009. ka­da su ban­kro­ti­ra­le ban­ke, pa su pa­le i vri­jed­no­sti ak­ci­ja na ber­za­ma. Fi­nan­sij­ska kri­za je po­tra­ja­la, uz još du­go­traj­ni­ju kri­zu pro­iz­vod­nje i za­po­sle­no­sti, dok su ber­ze po­če­le da se opo­ra­vlja­ju ve­o­ma br­zo i bi­lje­ži­le rast vri­jed­no­sti ak­ci­ja prak­tič­no bez pre­ki­da sve do­sad.
Sa­da su se, sva je pri­li­ka, stva­ri pro­mi­je­ni­le. Uko­li­ko je to tač­no, ne bi tre­ba­lo da sli­je­di kri­za, već pri­vred­na nor­ma­li­za­ci­ja.
Pe­šča­nik.net