<br /> BON – Ogra­nak te­ro­ri­stič­ke or­ga­ni­za­ci­je Al Ka­i­da u Je­me­nu pre­u­zeo je ju­če od­go­vor­nost za na­pad na re­dak­ci­ju sa­ti­rič­nog fran­cu­skog ma­ga­zi­na „Šar­li eb­do” u Pa­ri­zu, a Doj­če ve­le pod­sje­ća da je or­ga­ni­za­ci­ja „Al Ka­i­da na Arap­skom po­lu­o­str­vu” (AQAP) na­sta­la 2009. go­di­ne spa­ja­njem ogra­na­ka Al Ka­i­de u Sa­u­dij­skoj Ara­bi­ji i Je­me­nu i da gru­pu pra­ti glas da je iz­u­zet­no agre­siv­na.
„Mi, Al Ka­i­da na Arap­skom po­lu­o­str­vu (AQAP) pre­u­zi­ma­mo od­go­vor­nost za tu ope­ra­ci­ju kao osve­tu za Ala­ho­vog iza­sla­ni­ka”, na­veo je je­dan od ko­man­da­na­ta gru­pe Na­ser al An­si u vi­deo po­ru­ci, pre­ni­je­la je agen­ci­ja AFP.
Nje­mač­ki ra­dio u tek­stu pod na­zi­vom „Ze­mlja ko­ja iz­vo­zi te­ro­ri­zam”, na­vo­di da se AQAP sma­tra od­go­vor­nom za te­ro­ri­stič­ki na­pad u lu­ci Aden u ok­to­bru 2000. go­di­ne ka­da je cilj bio ame­rič­ki ra­za­rač UŠ Co­le.
Osam go­di­na ka­sni­je gru­pa je na­pa­la ame­rič­ku am­ba­sa­du u glav­nom gra­du Sa­ni. Ta­da je po­gi­nu­lo 16 oso­ba. AQAP je od­go­vor­na i za ne­u­spje­li na­pad na avi­on kom­pa­ni­je Nor­thwest-Air­li­nes u de­cem­bru 2009.
Doj­če ve­le pod­sje­ća i da je je­dan od pa­ri­skih aten­ta­to­ra te­ro­ri­stič­ku obu­ku pro­šao u Je­me­nu i da je ta ze­mlja na ju­gu Arap­skog po­lu­o­str­va po­sta­la si­gur­no uto­či­šte za te­ro­ri­stič­ku or­ga­ni­za­ci­ju Al Ka­i­da.
Ta­mo­šnja će­li­ja jed­na je od naj­ak­tiv­ni­jih, na­vo­di nje­mač­ki ra­dio.
Na­pa­di su bi­li čin osve­te s ci­ljem da se od­bra­ni čast pro­ro­ka. To je po­tvr­di­la te­ro­ri­stič­ka or­ga­ni­za­ci­ja „Al Ka­i­da na Arap­skom po­lu­o­str­vu“ (AQAP) u vi­deo-snim­ku ko­ji pred­sta­vlja po­dr­šku te­ro­ri­zmu ko­ji se do­go­dio u Pa­ri­zu.
Sni­mak se po­ja­vio već u pe­tak 9. ja­nu­a­ra 2015. Isto­vre­me­no, pri­je­ti se no­vim aten­ta­ti­ma. Fran­cu­ska je, tvr­di se na snim­ku, dio vo­de­ćih sna­ga ne­vjer­ni­ka. „To vri­je­đa pro­ro­ka, po­ni­ža­va re­li­gi­ju i su­zbi­ja vjer­ni­ke“.
Istog da­na je Še­rif Ku­a­ši, je­dan od pa­ri­skih aten­ta­to­ra, fran­cu­skoj TV-sta­ni­ci BFMTV iz­ja­vio da je na­log za iz­vr­še­nje na­pa­da do­bio od AQAP.
Ta or­ga­ni­za­ci­ja, ka­ko je do­dao, i fi­nan­si­ra­la je ak­ci­ju.
I fran­cu­ske, ali i ame­rič­ke slu­žbe bez­bjed­no­sti po­tvr­di­le su da je Še­rif Ku­a­ši pro­šao obu­ku u jed­nom te­ro­ri­stič­kom kam­pu u Je­me­nu.
Još uvi­jek je ne­po­zna­to da li je on, ka­ko je to tvr­dio, za­i­sta i po­sto­jao sve do tre­nut­ka iz­vo­đe­nja na­pa­da u Pa­ri­zu.
Doj­če ve­le na­vo­di da se ime Ste­fa­na Šar­bo­ni­jea, jed­nog od ubi­je­nih ka­ri­ka­tu­ri­sta li­sta „Šar­li eb­do“, na­la­zi­lo na jed­nom spi­sku na­pra­vlje­nom u sti­lu ame­rič­kih po­tjer­ni­ca, a da je taj spi­sak spi­sak u mar­tu 2013. ob­ja­vio dži­ha­di­stič­ki in­ter­net-ma­ga­zin „In­spa­jer“.
„Iz­da­vač“ ma­ga­zi­na je, ka­ko se pret­po­sta­vlja, upra­vo AQAP. Šar­bo­ni­jea i dru­ge „oso­be za ko­ji­ma se tra­ga“ ma­ga­zin op­tu­žu­je ni ma­nje ni vi­še već za „zlo­čin pro­tiv isla­ma“.
Ra­dio na­vo­di i da je dr­žav­ni apa­rat u Je­me­nu sla­ba­šan, a na­ro­či­to na­kon ostav­ke vla­de pre­mi­je­ra Sa­li­ha u fe­bru­a­ru 2012. dr­žav­ne struk­tu­re vi­še ne us­pje­va­ju da kon­tro­li­šu kom­plet­nu te­ri­to­ri­ju Je­me­na.
Uz po­dr­šku SAD, vla­da po­ku­ša­va da po­ti­sne Al Ka­i­du, a Ame­ri­kan­ci pri­tom po­ja­ča­no ko­ri­ste pre sve­ga bes­pi­lot­ne le­tje­li­ce.
„Bi­ro za is­tra­ži­vač­ko no­vi­nar­stvo“ (Bureau of Investigative Journalism) iz­me­đu 2002. i 2014. za­bi­lje­žio je oko 80 po­tvr­đe­nih na­pa­da ta­kvim le­tje­li­ca­ma. Po tim po­da­ci­ma, u nji­ma je po­gi­nu­la i do 541 oso­ba, a me­đu žr­tva­ma je bi­lo 83 ci­vi­la, od to­ga sed­mo­ro dje­ce. U osta­lim, ne­po­tvr­đe­nim na­pa­di­ma, ži­vot je mo­žda iz­gu­bi­lo još oko 900 oso­ba, me­đu nji­ma i do sto­ti­nak ci­vi­la.
Na­pa­di bes­pi­lot­nim le­tje­li­ca­ma ni­su pre­vi­še na­ško­di­li AQAP. Kri­ti­ča­ri stra­hu­ju da su na­pa­di čak bi­li kon­tra­pro­duk­tiv­ni. Po­gi­bi­ja to­li­kog bro­ja ci­vi­la mo­žda je čak mo­ti­vi­sa­la sim­pa­ti­ze­re te­ro­ri­stič­ke or­ga­ni­za­ci­je da joj se pri­klju­če, is­ti­če Doj­če ve­le.
U pri­log toj or­ga­ni­za­ci­ji ide i či­nje­ni­ca da se zbog ak­ci­ja ši­it­skih Hu­ta mno­gi su­nit­ski Je­men­ci osje­ća­ju ugro­že­no.
Doj­če ve­le na­vo­di i da je Al Ka­i­da tak­ti­ku odav­no pro­mi­je­ni­la.
Umje­sto ve­li­kih, te­ško iz­vo­dlji­vih na­pa­da, ona svo­jim pri­sta­li­ca­ma pre­po­ru­ču­je iz­vo­đe­nje aten­ta­ta ma­njih raz­mje­ra, a za Al Ka­i­du, ko­joj u po­sled­nje vri­je­me sve ve­ću kon­ku­ren­ci­ju pred­sta­vlja „Islam­ska dr­ža­va“, pa­ri­ski na­pad bio je i svo­je­vr­sni pro­pa­gand­ni uspjeh.
Je­men je jed­na od naj­si­ro­ma­šni­jih arap­skih ze­ma­lja, ze­mlja ko­ja pa­ti od ve­li­ke ne­sta­ši­ce vo­de. Oko 40 od­sto Je­me­na­ca (u ze­mlji ži­vi oko 23 mi­li­o­na lju­di) va­že kao ne­u­hra­nje­ni.
Ko­rup­ci­ja je po­pri­mi­la raz­mje­re epi­de­mi­je. Još uvi­jek je uoč­ljiv jaz iz­me­đu sje­ve­ra i ju­ga ze­mlje i to če­tvrt vi­je­ka na­kon po­nov­nog uje­di­nje­nja 1990. go­di­ne. Od si­ro­ma­štva pa­te na­ro­či­to sta­nov­ni­ci ju­ga ze­mlje, na­vo­di ra­dio.
(Tan­jug)