BRI­SEL – Evrop­ska uni­ja bi mo­gla da raz­mo­tri su­spen­zi­ju Šen­gen­skog spo­ra­zu­ma u tra­ja­nju do dvi­je go­di­ne zbog mi­grant­ske kri­ze, pre­no­si „Faj­nen­šel tajms”.
Mi­ni­stri EU raz­go­va­ra­će u pe­tak o naj­dra­ma­tič­noj mje­ri ko­ja im je na ras­po­la­ga­nju na­kon što su „na vi­dje­lo iza­šle ozbilj­ne manj­ka­vo­sti na grč­koj gra­ni­ci”.
Ka­ko pi­še list, mo­guć­nost ak­ti­vi­ra­nja „čla­na 26” iz 20 go­di­na sta­rog spo­ra­zu­ma o slo­bod­nom kre­ta­nju unu­tar EU pred­la­že se u pri­prem­nom do­ku­men­tu za sa­sta­nak mi­ni­sta­ra unu­tra­šnjih po­slo­va.
– To zna­či da bi pri­vre­me­ne kon­tro­le gra­ni­ca, uve­de­ne ovog lje­ta, iz­me­đu ze­ma­lja kao što su Nje­mač­ka i Austri­ja, po­sta­le du­go­traj­na mje­ra, ko­ja bi okr­nji­la slo­bod­nu zo­nu kre­ta­nja – na­vo­di FT.
Do­ku­ment pod na­zi­vom „In­te­gri­tet Šen­gen­ske zo­ne” iz­ra­dio je Luk­sem­burg, kao pred­sje­da­va­ju­ća čla­ni­ca EU, do­spio je u jav­nost, a nje­gov sa­dr­žaj ana­li­zi­rao je pro­fe­sor evrop­skog pra­va sa Uni­ver­zi­te­ta u Esek­su Stiv Pirs.
– Ra­ni­je je ob­ja­vlje­no da je u pi­ta­nju plan za su­spen­zi­ju Šen­ge­na sa­mo u Grč­koj, ali na­čin na ko­ji je iz­ra­đen ovaj do­ku­ment i for­mu­la­ci­je ko­je se ko­ri­ste upu­ću­ju na to da je u pi­ta­nju mno­go ši­ra na­mje­ra – ne­što što bi mo­glo da se pri­mi­je­ni na ci­je­lu zo­nu – pi­še Pirs na svom blo­gu.
U če­tvr­tom odjelj­ku do­ku­men­ta ob­ja­šnja­va se na ko­ji na­čin bi tre­ba­lo od­go­va­ra­ti na „zna­čaj­ne manj­ka­vo­sti u kon­tro­li spolj­nih gra­ni­ca” i na­vo­di se da bi u skla­du sa tim tre­ba­lo raz­mo­tri­ti ak­ti­vi­ra­nje čla­na 26, od­no­sno čvr­šće kon­tro­le u unu­tra­šnjim gra­ni­ca­ma EU.
– Ako van­red­ne okol­no­sti pred­sta­vlja­ju ozbilj­nu pri­jet­nju po bez­bjed­nost u zo­ni bez gra­nič­nih kon­tro­la, pe­ri­od po­nov­nog uvo­đe­nja kon­tro­la unu­tra­šnjih gra­ni­ca mo­že bi­ti pro­du­žen na mak­si­mal­no dvi­je go­di­ne – na­vo­di se udokument.
Iako ne­ma di­rekt­nog po­zi­va za su­spen­zi­ju ci­je­log spo­ra­zu­ma, o če­mu se go­vo­ri­lo pro­šle je­se­ni, do­ku­men­tom se otva­ra pro­stor za br­zo za­tva­ra­nje ci­je­lih gra­ni­ca ili nji­ho­vih di­je­lo­va unu­tar sa­me EU.
Ka­ko is­ti­če FT, EU je ra­ni­je upo­zo­ra­va­la Grč­ku na od­go­vor­nost za po­sto­je­ću kri­zu i ape­lo­va­la da bo­lje re­a­gu­je ili po­tra­ži po­moć spo­lja, da ne bi sa­ma bi­la su­spen­do­va­na iz šen­gen­skog spo­ra­zu­ma.
– Pa­pir iz Luk­sem­bur­ga, neo­če­ki­va­no, ide mno­go da­lje. Ne pri­je­ti se sa­mo Grč­koj su­spen­zi­jom i po­nov­nim us­po­sta­vlja­njem gra­ni­ca, već ši­re­njem ta­kve pre­po­ru­ke na ve­ći broj čla­ni­ca – pi­še list.
Pre­ma po­sto­je­ćoj re­gu­la­ti­vi Nje­mač­ka, Austri­ja, Fran­cu­ska i Šved­ska bi usko­ro mo­gle da do­dat­no po­ja­ča­ju već uve­de­ne gra­nič­ne kon­tro­le, a ak­ti­vi­ra­njem ovog pred­lo­ga bi pro­ces su­spen­zi­je u po­je­di­nim ze­mlja­ma mo­gao da bu­de mno­go br­ži ne­go do­sad.
(RTS


Tu­žbe Slo­vač­ke i Ma­đar­ske zbog kvo­ta

BRA­TI­SLA­VA – Pre­mi­jer Slo­vač­ke Ro­bert Fi­co ka­zao je ka­ko je Slo­vač­ka zbog od­lu­ke Evrop­ske uni­je o ras­po­dje­li iz­bje­gli­ca u ze­mlja­ma čla­ni­ca­ma Uni­je po kvo­ta­ma po­kre­nu­la sud­ski po­stu­pak pred Evrop­skim su­dom prav­de.
Fi­co je na­kon sa­stan­ka Vi­je­ća mi­ni­sta­ra EU iz­ja­vio ka­ko su po­kre­nu­li tu­žbu zbog od­lu­ke o pre­ra­spo­dje­li 120.000 iz­bje­gli­ca po si­ste­mu kvo­ta.
– Kvo­ta se ne mo­že ostva­ri­ti. Prak­sa po­ka­zu­je da je kvo­ta fi­ja­sko – ka­zao je Fi­co, is­ta­kav­ši ka­ko na­me­ta­nje oba­ve­zne kvo­te zna­či na­ru­ša­va­nje prav­nih pro­pi­sa EU.
Pre­mi­jer Ma­đar­ske Vik­tor Or­ban na­ja­vio je da će ta ze­mlja pod­ni­je­ti žal­bu Evrop­skom su­du zbog oba­ve­zu­ju­će od­lu­ke Evrop­ske ko­mi­si­je da na­sta­ni mi­gran­te na ma­đar­skoj te­ri­to­ri­ji.
Vla­da Ma­đar­ske će pod­ni­je­ti žal­bu na od­lu­ku Evrop­ske ko­mi­si­je da ras­po­di­je­li hi­lja­de mi­gra­na­ta dr­ža­va­ma čla­ni­ca­ma Evrop­ske uni­je, pre­ci­zi­rao je Or­ban.
Pr­vi čo­vjek vla­de Ma­đar­ske je do­dao da bi kvo­te za ras­po­dje­lu mi­gra­na­ta do­ve­le do ši­re­nja te­ro­ri­zma, pre­no­si agen­ci­ja Roj­ters.
Ne­ko­li­ko ze­ma­lja, me­đu ko­ji­ma se na­la­ze Ma­đar­ska i Slo­vač­ka pro­ti­vi­le su se od­lu­ci o do­no­še­nju oba­ve­zu­ju­ćih kvo­ta i pre­ra­spo­dje­li 120.000 iz­bje­gli­ca. Vi­je­će unu­tra­šnjih po­slo­va i prav­de EU pri­hva­ti­lo je pred­log o pre­ra­spo­dje­li iz­bje­gli­ca na­kon do­bi­ja­nja ve­ćin­skog bro­ja gla­so­va ze­ma­lja čla­ni­ca.