BU­DIMPEš­TA - Ma­đar­ski pre­mi­jer Vik­tor Or­ban ne pre­sta­je da iz­ne­na­đu­je do­sled­ne po­klo­ni­ke cje­lo­kup­nog kon­cep­ta Evrop­ske uni­je – upra­vo je, u sa­mo dva da­na, dva pu­ta „ba­cio ru­ka­vi­cu u li­ce” Bri­se­lu, naj­pri­je po­dr­škom za­htje­vi­ma bri­tan­skog pre­mi­je­ra Dej­vi­da Ka­me­ro­na za re­for­ma­ma, a po­tom i na­ja­vom ve­ta na even­tu­al­ne sank­ci­je Polj­skoj.
Or­ban, na­i­me, ne vi­di ni­šta spor­no u to­me što je polj­ski pred­sjed­nik An­džej Du­da pot­pi­sao spor­ni za­kon o me­di­ji­ma, pre­ma ko­jim se kon­zer­va­tiv­noj vla­di da­je kon­tro­la nad dr­žav­nim me­di­ji­ma, upr­kos za­bri­nu­to­sti EU i osu­da­ma or­ga­ni­za­ci­ja za ljud­ska pra­va.
Iako je zbog ovog za­ko­na re­a­go­va­la EU, po­ru­čiv­ši da će Polj­skoj uve­sti sank­ci­je uko­li­ko on stu­pi na sna­gu, jer se nji­me kr­še za­jed­nič­ke evrop­ske vri­jed­no­sti, Or­ban je na­ja­vio ve­to bi­lo ka­kvom pred­lo­gu sank­ci­ja, za či­je uvo­đe­nje je neo­p­hod­na jed­no­gla­sna po­dr­ška čla­ni­ca.
Kri­ti­ča­ri na­vo­de da Polj­ska za­ko­nom o me­di­ji­ma sa­mo sli­je­di sce­na­rio ma­đar­skog pre­mi­je­ra, ko­jim je on u po­sled­njih pet go­di­na „ure­dio” me­dij­sku sce­nu svo­je ze­mlje. Na taj na­čin je kon­so­li­do­vao svo­ju moć i ne­u­tra­li­sao kri­ti­ča­re stran­ke ko­ju vo­di, Fi­des – ta­ko pi­še Po­li­ti­ko.
Or­ban je, ta­ko­đe, go­to­vo isto­vre­me­no ja­sno i gla­sno po­dr­žao ve­ći­nu pred­lo­ga za re­for­mu EU, ko­je zah­ti­je­va Ka­me­ron, u su­sret re­fe­ren­du­mu 2017. go­di­ne, na ko­jem bi se Bri­tan­ci iz­ja­sni­li da li že­le osta­nu u Uni­ji.
Bri­tan­ski pre­mi­jer, ka­ko bi osi­gu­rao osta­nak u EU, po­ku­ša­va sa Bri­se­lom da pre­go­va­ra o pi­ta­nji­ma ko­ja naj­vi­še sme­ta­ju Bri­tan­ci­ma.
Od če­ti­ri Ka­me­ro­no­va pred­lo­ga, Or­ban je na­ja­vio da će po­dr­ža­ti tri, po­ru­čiv­ši da je naj­i­za­zov­ni­je pi­ta­nje so­ci­jal­nih be­ne­fi­ci­ja, jer „Ma­đar­ska ne mo­že da pri­hva­ti ni­ka­kvu dis­kri­mi­na­ci­ju”.
Ka­me­ron je re­kao da nje­gov pred­log da se ogra­ni­če be­ne­fi­ci­je za mi­gran­te iz EU to­kom pr­ve če­ti­ri go­di­ne bo­rav­ka u Bri­ta­ni­ji „osta­je na sto­lu”, ali da je otvo­ren za al­ter­na­ti­ve.
Taj pred­log, po mi­šlje­nju čla­ni­ca Uni­je, na­ru­ša­va prin­cip ne­di­skri­mi­na­ci­je i slo­bo­de kre­ta­nja iz­me­đu ze­ma­lja EU.
Or­ban se i ra­ni­je oštro su­prot­sta­vljao Bri­se­lu, a Ma­đar­ska je ne­dav­no me­đu pr­vim čla­ni­ca­ma Uni­je po­di­gla ogra­du ko­jom je spri­je­či­la ile­ga­lan ula­zak mi­gra­na­ta u ze­mlju.
Iako su kri­ti­ke sva­ko­dnev­no sti­za­le iz Bri­se­la, Or­ban se ni­je oba­zi­rao, ogra­da je osta­la, a mi­gran­ti su ta­da pro­mi­je­ni­li svo­ju pu­ta­nju na pu­tu ka „obe­ća­nim ze­mlja­ma EU”.
Evrop­ski li­de­ri, ka­te­go­ri­čan je ta­da bio Or­ban u po­ru­ci – ne­spo­sob­ni su da se no­se sa mi­grant­skom kri­zom.
Ni­je se po­ko­le­bao ni po­sli­je kri­ti­ka da je po­di­za­njem zi­da uči­nio ne­što što u Evro­pi ni­je vi­đe­no od pa­da Ber­lin­skog zi­da kra­jem 1989. go­di­ne.(NN)


U su­kobu od 2010. go­di­ne

Ma­đar­ski pre­mi­jer je do­šao u su­kob sa Uni­jom i 2010. go­di­ne ka­da je od­lu­čio da se su­prot­sta­vi od­lu­ka­ma Me­đu­na­rod­nog mo­ne­tar­nog fon­da i pre­ki­ne pre­go­vo­re.
Ta­da je, na­i­me, re­kao da Bri­sel ne mo­že da za­bra­ni Bu­dim­pe­šti da do­no­si su­ve­re­ne od­lu­ke po pi­ta­nju pri­vat­nih pen­zi­o­nih fon­do­va i cen­tral­ne ban­ke.
Ta­ko­đe je pod­vu­kao i da Ma­đar­ska vi­še ne­će da to­le­ri­še da joj stra­ni in­ve­sti­to­ri go­vo­re šta tre­ba da ra­di u svo­joj ze­mlji.
Re­to­ri­ku ko­ja je na­go­vje­šta­va­la ova­ke po­te­ze Or­ban je ne­ri­jet­ko ko­ri­stio i ra­ni­je.
Iako je pri­li­kom po­bje­de na iz­bo­ri­ma apri­la 2014. na­gla­sio da su nje­go­vi su­na­rod­ni­ci re­kli „ne” mr­žnji i „ne” na­pu­šta­nju Evrop­ske uni­je, ipak je re­zul­ta­te tih iz­bo­ra tu­ma­čio i kao po­tvr­du po­li­ti­ke nje­go­ve vla­de, ko­ja pod­ra­zu­mi­je­va i „bor­bu za na­ci­o­nal­ni su­ve­re­ni­tet”.
To­kom te pred­iz­bor­ne kam­pa­nje on je čak po­mi­njao i „oslo­bo­di­lač­ki rat pro­tiv Evrop­ske uni­je”.