BER­LIN, JE­RE­VAN - Nje­mač­ka kan­ce­lar­ka An­ge­la Mer­kel po­dr­ža­va stav svo­je De­mo­hri­šćan­ske uni­je (CDU) da tur­ski ma­sa­kr nad Jer­me­ni­ma tre­ba na­zva­ti „ge­no­ci­dom”, ali ne­će pri­su­stvo­va­ti sju­tra­šnjoj sjed­ni­ci Bun­de­sta­ga na ko­joj će se gla­sa­ti o toj re­zo­lu­ci­ji.
„Re­kla mi je ju­tros da je uz svo­ju par­la­men­tar­nu gru­pu”, re­kla je port­pa­rol­ka kan­ce­lar­ke Kri­sti­ja­ne Virc od­go­va­ra­ju­ći na pi­ta­nje no­vi­na­ra da li je Mer­ke­lo­va sig­na­li­zi­ra­la svo­ju sa­gla­snost sa re­zo­lu­ci­jom o „ge­no­ci­du” nad Jer­me­ni­ma na sa­stan­ku stran­ke ju­če.
Mer­ke­lo­va, me­đu­tim, ne­će pri­su­stvo­va­ti gla­sa­nju o re­zo­lu­ci­ji u Bun­de­sta­gu zbog zva­nič­nih oba­ve­za, do­da­la je ona, pre­no­si AFP.
Re­zo­lu­ci­ja, ko­ju su pred­lo­ži­li vla­da­ju­ća nje­mač­ka lje­vi­čar­sko-de­sni­čar­ska ko­a­li­ci­ja i opo­zi­ci­o­ni Ze­le­ni, pod na­slo­vom „Sje­ća­nje i ko­me­mo­ra­ci­ja ge­no­ci­da nad Jer­me­ni­ma i dru­gim hri­šćan­skim ma­nji­na­ma 1915. i 1916”, u tek­stu sa­dr­ži i spor­nu ri­ječ „ge­no­cid”.
Pi­ta­nje ge­no­ci­da nad Jer­me­ni­ma je po­seb­no osje­tlji­vo u Nje­mač­koj, po­što ona ima spe­ci­jal­ne ve­ze sa An­ka­rom iz­me­đu osta­log i zbog to­ga što tri mi­li­o­na Tu­ra­ka ži­vi u Nje­mač­koj, na­vo­di AFP.
Bun­de­stag o re­zo­lu­ci­ji gla­sa u osje­tlji­vom tre­nut­ku ka­da je An­ka­ra po­treb­na Nje­mač­koj i EU ka­ko bi se za­u­sta­vio pri­liv mi­gra­na­ta, dok su ten­zi­je vi­so­ke po­vo­dom ni­za pi­ta­nja, uklju­ču­juć­hi ljud­ska pra­va.
Jer­me­ni tvr­de da je mi­li­on i po Jer­me­na ubi­je­no iz­me­đu 1915. i 1917. ka­da se Osman­lij­sko car­stvo ras­pa­da­lo, dok mo­der­na Tur­ska tu tvrd­nju od­ba­cu­je.
Vi­še od 20 ze­ma­lja, me­đu ko­ji­ma su Fran­cu­ska i Ru­si­ja, pri­zna­le su ge­no­cid nad Jer­me­ni­ma.(Tan­jug)


Sar­gsjan: Na­zo­vi­te ge­no­cid ge­no­ci­dom

- Pred­sjed­nik Jer­me­ni­je Serž Sar­gsjan po­zvao je ju­če nje­mač­ke po­sla­ni­ke da ge­no­ci­dom na­zo­vu ma­sa­kr ko­ji su nad Jer­me­ni­ma iz­ve­le osman­lij­ske sna­ge i da ne do­pu­ste da ih od to­ga od­vra­te upo­zo­re­nja An­ka­re.
Sar­gsjan je, uoči gla­sa­nja u Bun­de­sta­gu o to­me, re­kao nje­mač­kom dnev­ni­ku „Bild” da „ne bi bi­lo fer ge­no­ci­dom ne na­zva­ti ge­no­cid nad Jer­me­ni­ma, sa­mo za­to što to lju­ti še­fa dru­ge dr­ža­ve”, pre­no­si AFP.
„Si­gu­ran sam da i po­li­ti­ča­ri Bun­de­sta­ga to ta­ko vi­de i da ne­će od to­ga bi­ti od­vra­će­ni”, do­dao je jer­men­ski pred­sjed­nik.
U me­đu­vre­me­nu, tur­ski pre­mi­jer Bi­na­li Jil­di­rim po­ja­čao je pri­ti­sak pro­tiv gla­sa­nja u Bun­de­sta­gu, na­zvav­ši ga „ap­surd­nim”, i upo­zo­rio da će ve­ze iz­me­đu An­ka­re i Ber­li­na pre­tr­pje­ti „ne­ga­ti­van uti­caj” uko­li­ko re­zo­lu­ci­ja bu­de usvo­je­na.
„Taj tekst ne­ma za nas ni­ka­kvu vri­jed­nost. Bi­će ni­šta­van i bez­vri­je­dan”, re­kao je Jil­di­rim no­vi­na­ri­ma u An­ka­ri, do­dav­ši da bi isto­ri­ju tre­ba­lo pre­pu­sti­ti isto­ri­ča­ri­ma.
Ta­kvo upo­zo­re­nje upu­tio je i tur­ski pred­sjed­nik Re­džep Ta­jip Er­do­gan, ko­ji je ju­če te­le­fo­nom o re­zo­lu­ci­ji raz­go­va­rao sa nje­mač­kom kan­ce­lar­kom An­ge­lom Mer­kel.
Re­zo­lu­ci­ja, ko­ju su pred­lo­ži­li vla­da­ju­ća nje­mač­ka lje­vi­čar­sko-de­sni­čar­ska ko­a­li­ci­ja i opo­zi­ci­o­ni Ze­le­ni, pod na­slo­vom „Sje­ća­nje i ko­me­mo­ra­ci­ja ge­no­ci­da nad Jer­me­ni­ma i dru­gim hri­šćan­skim ma­nji­na­ma 1915. i 1916”, u tek­stu sa­dr­ži i spor­nu ri­ječ „ge­no­cid”.(Tan­jug)