BRI­SEL – LON­DON – MA­DRID – U Evrop­skoj uni­ji se raz­ma­tra­ju tri sce­na­ri­ja za ubla­ža­va­nje ne­mi­nov­ne šte­te za slu­čaj da Bri­tan­ci na re­fe­ren­du­mu u če­tvr­tak od­lu­če da nji­ho­va ze­mlja na­pu­sti član­stvo u EU, re­kli su no­vi­na­ri­ma mi­ni­stri ne­kih ze­ma­lja EU na za­sje­da­nju u Luk­sem­bur­gu.
Ne­ki še­fo­vi di­plo­ma­ti­ja ni­su že­lje­li da iza­đu u jav­nost s mo­gu­ćim rje­še­nji­ma za raz­laz s Ve­li­kom Bri­ta­ni­jom, na­gla­ša­va­ju­ći že­lju da Bri­tan­ci osta­nu u Uni­ji, ali je re­če­no da bi jed­na mo­guć­nost bi­la da se ta ze­mlja uklju­či u Evrop­ski eko­nom­ski pro­stor za­jed­no s Nor­ve­škom, Islan­dom i Lih­ten­štaj­nom.
To bi zna­či­lo, ka­ko je po­tvr­dio šef špan­ske di­plo­ma­ti­je Ho­se Ma­nu­el Gar­si­ja Mar­ga­ljo, da bi se za­dr­žao re­žim slo­bod­nog pro­me­ta ro­be, ka­pi­ta­la, uslu­ga i lju­di, a Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja bi mo­ra­la da pri­hva­ti i da upla­ću­je do­pri­nos u bu­džet EU.
Dru­gi sce­na­rio bi bio da Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja us­po­sta­vi od­no­se ka­kve s EU ima Švaj­car­ska, a to zna­či re­žim Evrop­skog eko­nom­skog pro­sto­ra, ali bez oba­ve­ze da upla­ću­je sred­stva u bu­džet EU.
Tre­ći sce­na­rio, za ko­ji špan­ski mi­ni­star Gar­si­ja Mar­ga­ljo ka­že da je „naj­vi­še ostvar­ljiv” je­ste us­po­sta­vlja­nje re­ži­ma slo­bod­ne tr­go­vi­ne, po uzo­ru na spo­ra­zum o slo­bod­noj tr­go­vi­ni EU–Ka­na­da, uz uki­da­nje 99 od­sto ca­ri­na i ogra­ni­če­nja za tr­go­vi­nu.
To bi, do­dao je šef špan­ske di­plo­ma­ti­je, bi­la i mo­žda za obje stra­ne pri­hva­tlji­va va­ri­jan­ta jer bi se za­do­vo­ljio ključ­ni bri­tan­ski za­htjev za nad­zor pro­me­ta li­ca pre­ko gra­ni­ca i ne­pri­hva­ta­nje bi­lo ka­kve da­lje po­li­tič­ke i in­sti­tu­ci­o­nal­ne in­te­gra­ci­je EU.
U da­lju in­te­gra­ci­ju bi mo­gle ići ze­mlje unu­tar EU ko­je to že­le, dok slo­bo­da tr­go­vi­ne s bri­tan­skim ostr­vom ne bi bi­la ugro­že­na, iako bi to zna­či­lo da je Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja za EU „tre­ća ze­mlja”, ko­ja ne bi ima­la ni­ka­kvih pra­va da uti­če na po­li­ti­ku unu­tar Uni­je.
Gar­si­ja Mar­ga­ljo je re­kao da vi­še, na­ro­či­to sta­rih, čla­ni­ca EU sma­tra da bi to mo­glo od­vra­ti­ti ne­ke „no­ve” is­toč­ne ze­mlje Uni­je od te­žnji da po­no­vo „na­ci­o­na­li­zu­ju” i vra­te ne­ka na EU pre­ne­se­na ovla­šće­nja u bit­nim po­li­ti­ka­ma, od vla­da­vi­ne za­ko­na, ne­za­vi­sno­sti pra­vo­su­đa, slo­bo­de me­di­ja, pa do je­din­stve­ne po­li­ti­ke za mi­gra­ci­ju i iz­bje­gli­ce.
Špan­ski mi­ni­star je na­veo da se Ma­drid u slu­ča­ju „raz­dru­ži­va­nja” s Ve­li­kom Bri­ta­ni­jom za­la­že za ja­ča­nje evrop­skih usta­no­va i in­te­gra­ci­je, ali to za­sad i ne­ke „sta­re” čla­ni­ce ne vi­de kao pra­vi re­cept za sma­nji­va­nje ne­vje­ri­ce gra­đa­na u dje­lo­tvor­nost Bri­se­la i evrop­skih in­sti­tu­ci­ja, na­ro­či­to kad je ri­ječ o po­bolj­ša­nju eko­nom­ske i so­ci­jal­ne si­tu­a­ci­je, kao i rje­ša­va­nju iz­bje­glič­ke kri­ze.
Še­fo­vi di­plo­ma­ti­ja ju­če su usvo­ji­li va­žne od­lu­ke o ja­ča­nju voj­nog, po­mor­skog pri­su­stva u li­bij­skim vo­da­ma, obu­ci i opre­ma­nju li­bij­ske obal­ske stra­že, kao i eko­nom­sko-po­li­cij­skoj po­dr­šci afrič­kim dr­ža­va­ma Sa­he­la upra­vo s ci­ljem da se osu­je­ti vi­dlji­va opa­snost na­va­le no­vih sto­ti­na hi­lja­da iz­bje­gli­ca iz Afri­ke u Evro­pu.(RTS–Tan­jug)


Pro­tiv­ni­ci i pri­sta­li­ce iz­no­se za­vr­šne ar­gu­men­te

Tri da­na pri­je re­fe­ren­du­ma o iz­la­sku Bri­ta­ni­je iz Evrop­ske uni­je 23. ju­na, i na­kon pa­u­ze u kam­pa­nji zbog ubi­stva po­sla­ni­ce Džo Koks, za­go­vor­ni­ci obje stra­ne da­nas iz­no­se za­vr­šne ar­gu­men­te za i pro­tiv ostan­ka u EU.
Šef Fo­rin ofi­sa Fi­lip Ha­mond upo­zo­rio je ju­če da bi iz­la­zak Ve­li­ke Bri­ta­ni­je iz EU bio ne­po­vra­tan i da bi ze­mlja mo­gla po­no­vo da se pri­dru­ži blo­ku sa­mo pod uslo­vi­ma ko­ji bi bi­li ne­pri­hva­tlji­vi.
„Po­ru­ka ko­ju po­ku­ša­va­mo da po­ša­lje­mo Bri­tan­ci­ma je­ste da je to ne­po­vra­tan pro­ces – ako od­lu­če da iza­đu, vi­še ne­ma po­vrat­ka”, re­kao je Ha­mond no­vi­na­ri­ma pred po­če­tak sa­stan­ka še­fo­va di­plo­ma­ti­ja u Bri­se­lu.
Pre­mi­jer Dej­vid Ka­me­ron ka­zao je ju­če da se ze­mlja su­o­ča­va sa „eg­zi­sten­ci­jal­nim iz­bo­rom” po­sli­je ko­jeg „ne­ma vra­ća­nja una­zad”. „Ako se od­lu­či­mo da iza­đe­mo, zna­či da od­u­sta­je­mo. Ja ne mi­slim da je Bri­ta­ni­ja ne­ko ko od­u­sta­je. Mi­slim da tre­ba da osta­ne­mo i da se bo­ri­mo”, re­kao je on za Bi-Bi-Si.
„Vi mo­že­te da pro­mi­je­ni­te či­tav tok evrop­ske isto­ri­je” na­pi­sao je za Dej­li te­le­graf do­ne­dav­ni gra­do­nač­le­nik Lon­do­na Bo­ris Džon­son, za­go­vor­nik kam­pa­nje za iz­la­zak iz EU.
„Na­dam se da će­te gla­sa­ti za iz­la­zak i po­vra­ti­ti kon­tro­lu nad sud­bi­nom ove ve­li­ke ze­mlje”, re­kao je on.
Je­dan od naj­ve­ćih za­go­vor­ni­ka iz­la­ska iz EU Naj­džel Fa­raž oče­ku­je da će par mje­se­ci po­sli­je Breg­zi­ta i Austri­ja is­tu­pi­ti iz EU.
Pre­ma saj­tu „Šta Uje­di­nje­no Kra­ljev­stvo mi­sli”, pri­sta­li­ce i pro­tiv­ni­ci ostan­ka u Uni­ji ima­ju go­to­vo pod­jed­na­ku po­dr­šku bi­ra­ča – sva­ko po 50 od­sto.
Me­đu­tim po­da­ci Bet­fe­ra – naj­ve­ćeg svjet­skog si­ste­ma on­lajn kla­di­o­ni­ca, po­ka­zu­ju da je vje­ro­vat­no­ća ostan­ka u Bri­ta­ni­je u EU je po­ra­sla na 72 od­sto u od­no­su na 60 do 67 od­sto u pe­tak, ja­vio je Roj­ters uz na­po­me­nu da no­ve an­ke­te i kre­ta­nja na tr­ži­štu uka­zu­ju na pro­mje­nu ras­po­lo­že­nja na­kon pret­hod­nog vi­še­ne­djelj­nog ra­sta po­dr­ške iz­la­sku iz Uni­je.


Tu­skov apel

Pred­sjed­nik Evrop­skog sa­vje­ta Do­nald Tusk ob­ja­vio je di­rekt­ni po­ziv gra­đa­ni­ma Bri­ta­ni­je da na re­fe­ren­du­mu o iz­la­sku te ze­mlje iz Evrop­ske uni­je 23. ju­na gla­sa­ju za osta­nak u tom blo­ku, do­da­ju­ći da bi Breg­zit osla­bio ne sa­mo Evro­pu, ne­go i či­tav za­pad­ni svi­jet.
„Že­lio bih da ape­lu­jem na bri­tan­ske gra­đa­ne, u ime, si­gu­ran sam, go­to­vo svih Evro­plja­na i evrop­skih li­de­ra: Osta­ni­te sa na­ma”, po­ru­čio je je Tusk Bri­tan­ci­ma to­kom po­sje­te Por­tu­ga­li­ji, pre­nio Roj­ters.
„Bez vas ne sa­mo Evro­pa ne­go i či­tav za­pad­ni svi­jet će po­sta­ti sla­bi­ji. Za­jed­no mo­že­mo da se su­o­či­mo sa sve ve­ćim iza­zo­vi­ma ko­je no­si bu­duć­nost”, is­ta­kao je biv­ši polj­ski pre­mi­jer.
Zva­nič­ni­ci EU se do­sad ni­su di­rekt­no iz­ja­šnja­va­li u ve­zi sa pred­sto­je­će­im re­fe­ren­du­mom u Bri­ta­ni­ji, stra­hu­ju­ći da bi to mo­glo da bu­de kon­tra­pro­duk­tiv­no.
Oni, me­đu­tim, već du­go is­ti­ču da že­le da Bri­ta­ni­ja osta­ne u Uni­ji, po­sled­njih da­na, po­što an­ke­te uka­zu­ju da je raz­li­ka iz­me­đu pri­sta­li­ca ostan­ka i iz­la­ska iz EU mi­ni­mal­na, sve vi­še zva­nič­ni­ka EU da­je iz­ja­ve o opa­sno­sti­ma Breg­zi­ta.
Tusk će pred­sje­da­va­ti na­red­nom sa­mi­tu li­de­ra EU, za­ka­za­nom za sle­de­ći uto­rak ili sri­je­du u Bri­se­lu, gdje će bi­ti ri­je­či o is­ho­du bri­tan­skog re­fe­ren­du­ma, ko­ji će do ta­da bi­ti po­znat.


Kurc: Iz­la­zak bi bio stra­šan

Mi­ni­star ino­stra­nih po­slo­va Austri­je Se­ba­sti­jan Kurc oci­je­nio je da bi iz­la­zak Ve­li­ke Bri­ta­ni­je iz EU bio „stra­šan”.
On je, u vi­deo-po­ru­ci ob­ja­vlje­noj na Fej­sbu­ku, is­ta­kao da je Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja ze­mlja ko­ja je „ide­o­lo­ški či­ni do­bro EU”, uka­zu­ju­ći na za­la­ga­nje Lon­do­na za li­be­ral­nu eko­nom­sku po­li­ti­ku, kao i pro­ti­vlje­nje so­ci­jal­noj zlo­u­po­tre­bi.
„Bi­lo bi do­bro da Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja ne sa­mo osta­ne u EU, već i da ne­ki pri­je­dlo­zi Bri­ta­na­ca bu­du uze­ti u ob­zir i pri­mi­je­nje­ni. To bi nas kao Evro­pu da­lje oja­ča­lo”, uvje­ren je Kurc.
On je pre­nio da su Bri­tan­ci, u pre­go­vo­ri­ma o spe­ci­jal­nim pra­vi­li­ma za Lon­don, uni­je­li vi­še ta­ča­ka u di­sku­si­ju, gdje bi EU tre­ba­lo da­lje da se raz­vi­ja.
Ta­ko se Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja za­la­že za ve­ću sub­si­di­jar­nost, to jest rje­še­nje po­li­tič­kih pi­ta­nja na naj­ni­žim po­li­tič­kim ni­vo­i­ma, umje­sto cen­tra­li­za­ci­je.
Isto ta­ko se Lon­don za­la­že za to, ka­ko na­vo­di Kurc, da se slo­bo­da kre­ta­nja u EU ne mi­je­ša sa iz­bo­rom naj­bo­ljeg so­ci­jal­nog si­ste­ma u Evro­pi.
Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja je, pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, i va­žan spolj­no­po­li­tič­ki igrač, i bez Lon­do­na EU ne bi bi­la sa­mo ma­nja, već bi ima­la i sla­bi­ju ulo­gu u svi­je­tu.


Austri­ja će bi­ti pr­va ko­ja će sli­je­di­ti Breg­zit

Vo­đa bri­tan­skih po­bor­ni­ka iz­la­ska iz EU Naj­džel Fa­raž oče­ku­je da će par mje­se­ci po­sli­je Breg­zi­ta i Austri­ja is­tu­pi­ti iz EU.
„Ka­da mi bu­de­mo is­tu­pi­li pr­vi vi ste Austri­jan­ci, naj­vje­ro­vat­ni­je pr­vi ko­ji će sli­je­di­ti naš pri­mjer, vje­ro­vat­no za šest mje­se­ci”, is­ta­kao je on u iz­ja­vi beč­kom ne­djelj­ni­ku „Njuz”.
Fa­raž oče­ku­je da će to bi­ti jed­na „vr­sta konj­ske tr­ke”, od­no­sno da li će pr­vi is­tu­pi­ti Austri­jan­ci ili Dan­ci.
„Da­ni EU su iz­bro­ja­ni”, pod­vu­kao je šef UKIP-a (Stran­ke za ne­za­vi­snost Uje­di­nje­nog kra­ljev­stva) ko­ji se dis­tan­ci­rao od par­ti­ja kao što je fran­cu­ski Na­ci­o­nal­ni front i austrij­ska Slo­bo­dar­ska par­ti­ja (FPO), re­kav­ši da je nje­go­va stran­ka par­ti­ja sre­di­ne, a ne de­sni­ce.