LON­DON–BRI­SEL – Ako Bri­tan­ci u če­tvr­tak iz­gla­sa­ju na­pu­šta­nje Evrop­ske uni­je, mo­že li to da na­ve­de gra­đa­ne Lon­do­na da po­mi­sle o na­pu­šta­nju Ve­li­ke Bri­ta­ni­je?
Ka­ko sma­tra pro­fe­sor sa Lon­don­ske ško­le za eko­no­mi­ju To­ni Tra­vers, iako ova­kav sce­na­rio dje­lu­je ne­stvar­no, na du­že sta­ze ni­je to­li­ko ne­mo­guć, pre­no­si Bi-Bi-Si.
Pre­kret­ni­ca je bio re­fe­ren­dum za ne­za­vi­snost Škot­ske 2014. go­di­ne, ko­ji je do­veo do ra­đa­nja „lon­don­skog na­ci­o­na­li­zma”, a an­ke­te su ta­da po­ka­zi­va­le da 20 od­sto stra­nov­ni­ka Lon­do­na po­dr­ža­va odva­ja­nje Lon­do­na od ostat­ka Ve­li­ke Bri­ta­ni­je.
Za sta­nov­ni­ke Lon­do­na, ali i dru­gih gra­đa­na Bri­ta­ni­je, glav­ni grad je uvi­jek bio iz­dvo­jen, a Tra­vers is­ti­če da se osje­ćaj se­pa­ra­ti­zma sa­mo uve­ća­va uko­li­ko do­đe do Breg­zi­ta.
– Ako iz­gla­sa­mo od­la­zak iz EU, to bi bio do­ga­đaj, po ska­li sli­čan kao i eg­ze­ku­ci­ja Čar­lsa Pr­vog. To bi bi­lo ta­ko ne­što za shva­ta­nje Bri­ta­na­ca ka­ko oni že­le da upra­vlja­ju so­bom. To bi bio je­dan ne­vje­ro­va­tan tre­nu­tak u isto­ri­ji ze­mlje i u tom tre­nut­ku bi svi po­mi­sli­li da mo­gu da uči­ne još ne­što – re­kao je pro­fe­sor.
Tra­vers ni­je je­di­ni ko­ji ima ova­kvo vi­đe­nje, na­i­me, šef KBL-a Ke­vin Do­ran vi­di Lon­don kao ne­za­vi­san grad-dr­ža­vu, sma­tra­ju­ći da do to­ga mo­že do­ći do 2035. go­di­ne.
– Za 20 do 30 go­di­na Lon­don će odr­ža­ti re­fe­ren­dum za od­la­zak iz Ve­li­ke Bri­ta­ni­je – re­kao je Do­ran.
Pot­pu­no je ne­iz­vje­sno ka­kav će is­hod ima­ti re­fe­ren­dum o član­stvu Bri­ta­ni­je u Evrop­skoj uni­ji, ko­ji se odr­ža­va u če­tvr­tak, po­što su, pre­ma naj­no­vi­jim an­ke­ta­ma, Bri­tan­ci u go­to­vo jed­na­kom bro­ju po­dr­ža­va­ju i osta­nak i od­la­zak iz Uni­je.
Vri­je­me za uvje­ra­va­nje gla­sa­ča da gla­sa­ju za jed­nu ili dru­gu op­ci­ju is­ti­če, pa će u are­ni „Vem­bli” ve­če­ras bi­ti odr­ža­na de­ba­ta iz­me­đu pri­sta­li­ca i pro­tiv­ni­ka Breg­zi­ta, pri če­mu će kam­pa­nju za od­la­zak pred­vo­di­ti biv­ši gra­do­na­čel­nik Lon­do­na Bo­ris Džon­son, a za osta­nak sa­da­šnji gra­do­na­čel­nik Sa­dik Kan, pre­ni­je­la je agen­ci­ja AFP.
Naj­no­vi­je an­ke­te uka­zu­ju da je is­hod re­fe­ren­du­ma kraj­nje ne­iz­vje­stan, pri če­mu dvi­je an­ke­te po­ka­zu­ju bla­gu pred­nost pri­sta­li­ca ostan­ka Bri­ta­ni­je u EU, a jed­na da su pred­no­sti pri­sta­li­ce Breg­zi­ta.
Svi zna­ko­vi „uka­zu­ju da će na re­fe­ren­du­mu pre­su­di­ti tek ma­li broj gla­so­va. Is­hod je ne­iz­vje­stan. Bri­ta­ni­ji že­lim sve naj­bo­lje”, na­pi­sao je po­li­tič­ki ana­li­ti­čar Lin­ton Kro­zbi za list „Dej­li te­le­graf”.
An­ke­te su spro­ve­de­ne na­kon ubi­stva bri­tan­ske la­bu­ri­stič­ke po­sla­ni­ce Džo Koks (41), ko­ja je pro­šle ne­dje­lje ubi­je­na na sje­ve­ru En­gle­ske.
Njen ubi­ca, 52-go­di­šnji To­mas Mer, iz­ja­vio je na su­du kad su od nje­ga za­tra­ži­li da ka­že svo­je ime „Smrt iz­da­ji­ca­ma, slo­bo­da Bri­ta­ni­ji”.
De­sni­čar­ska i evro­skep­tič­na stran­ka UKIP je mo­ra­la da pro­mi­je­ni po­ster ko­ji ko­ri­sti u kam­pa­nji po­što je kri­ti­ko­va­na da pret­hod­ni, ko­ji pri­ka­zu­je re­do­ve mi­gra­na­ta ko­ji idu pre­ko Evro­pe, uz ri­je­či „tač­ka pu­ca­nja”, pod­sti­če mr­žnju.RTS-Tan­jug


Ka­me­ron: Po­sle­di­ce Breg­zi­ta bi osje­ti­li za 48 sa­ti

Od­lu­ka o iz­la­sku Ve­li­ke Bri­ta­ni­je iz Evrop­ske uni­je bi za ma­nje od 48 sa­ti na­šte­ti­la eko­no­mi­ji, i pred­sta­vlja­la bi ve­li­ki ri­zik za rad­na mje­sta i po­ro­di­ce, upo­zo­rio je ju­če bri­tan­ski pre­mi­jer Dej­vid Ka­me­ron.
„Ra­di se o na­šoj eko­no­mi­ji, ko­ja će bi­ti ja­ča ako osta­ne­mo i sla­bi­ja uko­li­ko iza­đe­mo. To je ve­li­ki ri­zik za Bri­ta­ni­ju, bri­tan­ske po­ro­di­ce, bri­tan­ska rad­na mje­sta”, iz­ja­vio je Ka­me­ron, po­zi­va­ju­ći gra­đa­ne da mi­sle na bu­du­će ge­ne­ra­ci­je, pre­no­si agen­ci­ja Frans pres.
„Na tim bi­ra­li­šti­ma bi­će­te sa­mo vi. Sa­mo vi će­te do­ni­je­ti od­lu­ku ko­ja će uti­ca­ti na va­šu bu­duć­nost, bu­duć­nost va­še dje­ce i va­ših pra­u­nu­ka”, re­kao je Ka­me­ron is­pred kan­ce­la­ri­je u Da­u­ning stri­tu.
On je do­dao da že­li da se obra­ti di­rekt­no lju­di­ma „svo­je ge­ne­ra­ci­je i sta­ri­ji­ma”, pre­no­si Roj­ters.
„Oni (dje­ca) ne mo­gu da po­ni­šte od­lu­ku ko­ju mi do­ne­se­mo. Ako gla­sa­mo za iz­la­zak, to je ne­po­vrat­no. Na­pu­sti­će­mo Evro­pu za­u­vi­jek i bu­du­ća ge­ne­ra­ci­ja će mo­ra­ti da ži­vi sa po­sle­di­ca­ma to­ga mno­go du­že ne­go mi osta­li”, re­kao je Ka­me­ron.


I Dan­ska bi na re­fe­ren­dum

Uko­li­ko u Bri­ta­ni­ji re­zul­ta­ti re­fe­ren­du­ma po­ka­žu da će ta ze­mlja iza­ći iz član­stva EU, gla­sa­či u Dan­skoj tre­ba da do­bi­ju šan­su za gla­sa­nje o član­stvu u evrop­skom blo­ku, re­kao je ju­če li­der Par­ti­je dan­skog na­ro­da Kri­sti­jan Tu­le­sen Dal.
„Uko­li­ko bri­tan­ski na­rod bu­de gla­sao za `ne, hvala` EU, sli­čan re­fe­ren­dum tre­ba odr­ža­ti u Dan­skoj”, re­kao je Dal, pre­no­si dan­ski dnev­nik „Ji­lands-po­sten”.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, ako u Bri­ta­ni­ji pre­vag­ne kam­pa­nja za osta­nak i Lon­don na­sta­vi da pre­go­va­ra za po­vra­tak ovla­šće­nja, on­da isto tre­ba da uči­ni i Dan­ska.
Dal je na­gla­sio da nje­go­va par­ti­ja, ko­ja pru­ža par­la­men­tar­nu po­dr­šku po broj­nim pi­ta­nji­ma vla­da­ju­ćim li­be­ra­li­ma, že­li da bu­de „na obo­du, a ne u sre­di­štu EU”.


Otvo­re­na Pan­do­ri­na ku­ti­ja

Špan­ski mi­ni­star eko­no­mi­je Lu­is de Gin­dos je iz­ja­vio da je od­lu­ka Bri­ta­ni­je da odr­ži re­fe­ren­dum o ostan­ku ili iz­la­sku iz Evrop­ske uni­je otvo­ri­la Pan­do­ri­nu ku­ti­ju po­pu­li­zma.
„Odr­ža­va­nje re­fe­ren­du­ma je gre­ška, otvo­ri­li smo Pan­do­ri­nu ku­ti­ju”, re­kao je Gin­dos na po­slov­nom fo­ru­mu u Ma­dri­du i do­dao: „Uvje­ren sam da se Breg­zit ne­će do­go­di­ti i da će Bri­tan­ci bi­ti ra­ci­o­nal­ni”.
„Mo­lim vas da opet ne do­spi­je­mo u ova­kvu si­tu­a­ci­ju, jer će to ima­ti po­sle­di­ce u dru­gim ze­mlja­ma gdje po­pu­li­zam ubr­za­no ja­ča”, is­ta­kao je špan­ski mi­ni­star, a pre­ni­je­la agen­ci­ja AFP.
Gin­dos je na­veo da od­lu­ka o sa­zi­va­nju re­fe­ren­du­ma u Bri­ta­ni­ji „ima kom­po­nen­tu po­pu­li­zma”.
Uko­li­ko gra­đa­ni Bri­ta­ni­je na re­fe­ren­du­mu za dva da­na iza­be­ru iz­la­zak iz EU, to će bi­ti „po­li­tič­ki ne­u­spjeh” kon­zer­va­tiv­ne vla­de bri­tan­skog pre­mi­je­ra Dej­vi­da Ka­me­ro­na, is­ta­kao je špan­ski mi­ni­star eko­no­mi­je.
Naj­no­vi­je an­ke­te po­ka­zu­ju da će is­hod re­fe­ren­du­ma o Breg­zi­tu bi­ti kraj­nje ne­iz­vje­stan, a ana­li­ti­ča­ri pred­vi­đa­ju da bi iz­la­zak Bri­ta­ni­je iz EU mo­gao da iza­zo­ve do­mi­no efe­kat u tom 28-čla­nom blo­ku.


Ne­is­tra­žen te­ren

Struč­njak za Bal­kan sa Lon­don­ske ško­le eko­no­mi­je Džejms Ker-Lind­zi oci­je­nio je, uoči re­fe­ren­du­ma o iz­la­sku Bri­ta­ni­je iz EU 23. ju­na, da se od­lu­kom Bri­ta­na­ca o ostan­ku u Uni­ji ne bi mno­go to­ga pro­mi­je­ni­lo ni za Evro­pu ni za Bal­kan dok bi Breg­zit vo­dio na „pot­pu­no ne­is­tra­žen te­ren”.
Za­mo­ljen da pro­ko­men­ta­ri­še ka­ko bi se eve­nu­tal­na od­lu­ka za ili pro­tiv od­ra­zi­la na Bal­kan, Ker-Lind­zi je u iz­ja­vi za Tan­jug oci­je­nio da se u slu­ča­ju bri­tan­skog gla­sa za osta­nak u Uni­ji krat­ko­roč­no ne bi mno­go to­ga pro­mi­je­ni­lo, ali da je mo­gu­će da bi Lon­don imao ma­nje en­tu­zi­ja­zma za pri­jem no­vih čla­ni­ca.
„Ve­li­ka raz­li­ka bi mo­gla bi­ti u to­me što bi Bri­ta­ni­ja mo­žda po­sta­la još ma­nji za­go­vor­nik ši­re­nja”, oci­je­nio je on pod­sje­ća­ju­ći da je pi­ta­nje pro­ši­re­nja EU ima­lo mno­go zna­čaj­ni­ju ulo­gu u re­fe­ren­dum­skoj kam­pa­nji ne­go što se oče­ki­va­lo.
Pret­po­sta­vljam da će Bri­ta­ni­ja ta­ko­đe bi­ti mno­go stro­ža ka­da je ri­ječ o kri­te­ri­ju­mi­ma za pri­jem u bu­duć­no­sti, zbog če­ga će bi­ti te­že do­bi­ti član­stvo.
Na kra­ju, Bri­ta­ni­ja će go­to­vo si­gur­no uve­sti pri­vre­me­nu kon­tro­lu slo­bo­de kre­ta­nja ka­da ze­mlje Za­pad­nog Bal­ka­na uđu u Uni­ju, sma­tra on.


ECB sprem­na na sva­ki mo­gu­ći is­hod

Evrop­ska cen­tral­na ban­ka sprem­na je na sva­ki mo­gu­ći is­hod re­fe­ren­du­ma o član­stvu Ve­li­ke Bri­ta­ni­je u Evrop­skoj uni­ji, ali je eko­nom­ske efek­te gla­sa­nja te­ško pred­vi­dje­ti, iz­ja­vio je ju­če pred­sjed­nik Evrop­ske cen­tral­ne ban­ke Ma­rio Dra­gi.
„Ve­o­ma je te­ško pred­vi­dje­ti efek­te i raz­li­či­te di­men­zi­je u ko­ji­ma će bri­tan­sko gla­sa­nje uti­ca­ti na tr­ži­šta i eko­no­mi­je čla­ni­ca evro­zo­ne”, iz­ja­vio je Dra­gi u re­dov­nom iz­la­ga­nju pred Ko­mi­te­tom za eko­nom­ska i mo­ne­tar­na pi­ta­nja EU u Bri­se­lu, sa­mo dva da­na uoči odr­ža­va­nja re­fe­ren­du­ma, pre­no­si agen­ci­ja Frans pres.
„Te­ško je spe­ku­li­sa­ti o to­me ka­kvi bi bi­li efek­ti jed­nog is­ho­da umje­sto dru­gog. Na­sto­ji­mo da bu­de­mo sprem­ni ka­ko bi­smo se iz­bo­ri­li sa svim mo­gu­ćim ne­pred­vi­đe­nim okol­no­sti­ma. Za sa­da smo pred­u­ze­li sve po­treb­ne pri­pre­me”, is­ta­kao je Dra­gi.
Ka­kav god da bu­de is­hod, re­fe­ren­dum će, ka­ko je do­dao, ima­ti ka­ko krat­ko­roč­ne ta­ko i du­go­roč­ne efek­te.