MO­SKVA – Ru­ski pred­sjed­nik Vla­di­mir Pu­tin (63), je­dan je od naj­moć­ni­jih lju­di da­na­šnji­ce ko­ji je, ot­ka­ko je pr­vi put po­stao li­der 2000, naj­ma­nje 11 pu­ta bio me­ta aten­ta­ta bu­du­ći da su to­li­ko po­ku­ša­ja nje­go­vog ubi­stva pri­zna­le ru­ske bez­bjed­no­sne slu­žbe.
Me­đu­tim, vje­ru­je se da je taj broj da­le­ko ve­ći, a spe­ku­li­še se i da je šef Kre­mlja po­no­vo bio po­ten­ci­jal­na me­ta eks­tre­mi­sta po­čet­kom sep­tem­bra, ka­da se u sr­cu Mo­skve do­go­dio udes u kom je stra­dao je­dan od nje­go­vih vo­za­ča.
S ob­zi­rom na to da se sa­o­bra­ćaj­ka do­go­di­la pod još ne­raz­ja­šnje­nim okol­no­sti­ma, ka­da je cr­ni mer­ce­des iz­ne­na­da skre­nuo u su­prot­nu tra­ku i za­ku­cao se u auto­mo­bil Sa­vje­ta Fe­de­ra­ci­je mar­ke BMW, to je da­lo pro­sto­ra te­o­re­ti­ča­ri­ma za­vje­re da po­kre­nu pri­če o mo­gu­ćem naj­no­vi­jem aten­ta­tu na Pu­ti­na.
Ne­ki ana­li­ti­ča­ri tvr­de da po­sto­ji mo­guć­nost da je ne­ko pro­šlo­ne­djelj­nim ude­som že­leo da po­ša­lje po­ru­ku upo­zo­re­nja li­de­ru Ru­si­je, ko­ji je, mno­go pu­ta iz­ja­vlji­vao da se ne pla­ši onih ko­ji ra­de na to­me da ga vi­de mr­tvog.
Na­rav­no da je Pu­tin dr­žav­nik naj­vi­šeg svjet­skog ran­ga pa je i nje­go­vo obez­bje­đe­nje na tom ni­vou, od lju­di pa do teh­ni­ke. I na­rav­no da ne­ma sa­mo jed­no vo­zi­lo, već vi­še njih, raz­li­či­tih. Po­nos je blin­di­ra­no vo­zi­lo, za­pra­vo oklop­na ko­la „zil-41052”, ruč­no iz­ra­đe­no vo­zi­lo sa ne­pro­boj­nim sta­kli­ma i ne­za­mi­sli­vo vi­so­kim ste­pe­nom za­šti­te. Sa se­dam sje­di­šta i te­ži­nom od oko 5,5 to­na, Pu­ti­nov „zil” mo­že da iz­dr­ži i ma­nji nu­kle­ar­ni udar, či­me ne mo­gu da se po­hva­le ni Oba­mi­ni spe­ci­jal­ni „ka­di­la­ci”. De­blji­na kro­va od ti­ta­na na vo­zi­lu je 12 cen­ti­me­ta­ra, ta­ko da bi ova mo­bil­na tvr­đa­va mo­gla na kro­vu da iz­dr­ži te­ži­nu ten­ka ti­pa T-72.
Sta­kla na pro­zo­ri­ma mo­gu da iz­dr­že hi­ce iz mi­no­ba­ca­ča, a toč­ko­vi se auto­mat­ski pre­tva­ra­ju u gu­sje­ni­ce ka­da vo­zi­lo na­i­đe na ne­ra­van te­ren. U vo­zi­lu se na­la­zi još niz po­god­no­sti ko­je bi mo­gle da po­mog­nu Pu­ti­nu u ne­vo­lji, ali de­ta­lji spa­da­ju u vi­so­ko­ču­va­ne taj­ne. (web­tr­ibune)


Ovo su aten­ta­ti na pred­sjed­ni­ka Ru­si­je, ko­ji su ru­ski bez­bjed­nja­ci na­ve­li:
Me­ta na sa­hra­ni
Po do­la­sku na vlast, to­kom sa­hra­ne men­to­ra An­to­li­ja Sob­ča­ka u Sankt Pe­ter­bur­gu 2000. go­di­ne.
To­kom sa­mi­ta u Jal­ti
Av­gu­sta 2000. go­di­ne, uhap­še­na če­tvo­ri­ca Če­če­na i ne­ko­li­ko mu­ška­ra­ca sa Bli­skog is­to­ka.
Sa­če­ku­ša u Azer­bej­dža­nu
Ja­nu­a­ra 2002. go­di­ne aten­tat je pri­pre­mao Če­čen Kja­nan Ro­stam pri­je po­sje­te Pu­ti­na toj ze­mlji.
Če­tr­de­set ki­lo­gra­ma
eks­plo­zi­va na pu­tu
No­vem­bra 2002. go­di­ne na pu­tu Ru­blje­vo–Us­pen­sko­je, ku­da je Pu­ti­no­va de­le­ga­ci­ja tre­ba­lo da pro­đe po­sta­vljen je eks­plo­ziv.
Htio da mu od­si­je­če gla­vu
Ivan Za­it­zev, men­tal­ni bo­le­snik, htio je da uđe u Kremlj i od­si­je­če Pu­ti­nu gla­vu jer je vje­ro­vao da je nje­mač­ki špi­jun ko­ji u Ru­si­ji že­li da za­ve­de na­ci­zam.
Plan da ga raz­ne­su bom­bom
Na auto­pu­tu ko­ji po­ve­zu­je Sankt Pe­ter­burg i Pskov ot­kri­ve­na je ju­na 2003. go­di­ne bom­ba ruč­ne iz­ra­de sa­mo ne­ko­li­ko sa­ti pri­je ne­go što je po­vor­ka sa ru­skim pred­sjed­ni­kom tre­ba­lo da pro­đe.
Ru­si mu spre­ma­li od­ma­zdu
Bri­tan­ski San­dej tajms pi­sao je ka­ko je Sko­tland jard spri­je­čio dvo­ji­cu Ru­sa da u ok­to­bru 2003. go­di­ne ubi­ju Pu­ti­na kao od­ma­zdu za smrt kri­ti­ča­ra Kre­mlja Alek­san­dra Li­tvi­njen­ka.
Osve­ta dro­nom
Biv­ši či­nov­nik „Ro­stro­ja” Igor Pu­za­nov (40) osu­đen je na de­vet go­di­na za­tvo­ra jer je na­mje­ra­vao da ubi­je Pu­ti­na ta­ko što je dro­nom htio da ba­ci eks­plo­ziv na nje­gov auto.
Smrt na dan iz­bo­ra
Ru­ske slu­žbe su 2008. go­di­ne osu­je­ti­le po­ku­šaj aten­ta­ta na Pu­ti­na na Cr­ve­nom tr­gu 2. mar­ta na dan odr­ža­va­nja pred­sjed­nič­kih iz­bo­ra. Uhap­šen je Ta­dži­ki­sta­nac sa snaj­pe­rom, ko­ji je iz­naj­mio stan na Cr­ve­nom tr­gu sa­mo ne­ko­li­ko sa­ti pri­je Pu­ti­no­vog obra­ća­nja gla­sa­či­ma.
Pri­jet­nja u Ukra­ji­ni
U fe­bru­a­ru 2012. go­di­ne uhap­šen ja Adam Osma­jev na is­to­ku Ukra­ji­ne jer je ko­vao za­vje­ru za ubi­stvo pred­sjed­ni­ka Pu­ti­na na­pa­dom na ko­lo­nu vo­zi­la u ko­joj se Putin kre­tao.
Isla­mi­sti ga ju­ri­li go­di­na­ma
Ru­ske i ukra­jin­ske taj­ne slu­žbe su 27. fe­bru­a­ra 2012. go­di­ne ob­ja­vi­le ka­ko su spri­je­či­le po­ku­šaj aten­ta­ta na pre­mi­je­ra Vla­di­mira Pu­ti­na. Aten­tat je tre­ba­lo da se do­go­di 4. mar­ta, ta­ko što bi se eks­plo­ziv po­sta­vio na ru­ti gdje on pro­la­zi. Za to su bi­li od­go­vor­ni isla­mi­stič­ki sled­be­ni­ci te­ro­ri­ste Do­kua Uma­ro­va.