Ne­za­vi­sni kan­di­dat Ema­nu­el Ma­kron i kan­di­dat­ki­nja kraj­nje de­sni­ce Ma­rin le Pen pla­si­ra­li su se u dru­gi krug pred­sjed­nič­kih iz­bo­ra u Fran­cu­skoj, po­ka­zu­ju pr­vi re­zul­ta­ti vi­še an­ke­ta. Bel­gij­ska dr­žav­na te­le­vi­zi­ja ja­vlja da je Ma­kron osvo­jio 23 od­sto gla­so­va, a Le Pe­no­va 22,5 od­sto. Na tre­ćem mje­stu je kon­zer­va­tiv­ni kan­di­dat Fran­soa Fi­jon sa 20 od­sto. I an­ke­te Ip­so­sa po­ka­zu­ju da Ma­kron i Le Pe­no­va idu u dru­gi krug iz­bo­ra.
Fi­ga­ro na­vo­di da su Ma­kron i Le Pe­no­va iz­jed­na­če­ni sa 23 od­sto gla­so­va, dok su isti broj gla­so­va do­bi­li i kan­di­dat de­snog cen­tra Fran­soa Fi­jon i pred­stav­nik ra­di­kal­ne lje­vi­ce Žan-Lik Me­lan­šon – 19 od­sto.
Uče­stvo­va­lo je ukup­no 11 kan­di­da­ta, a pra­vo gla­sa ima­lo je oko 47 mi­li­o­na re­gi­stro­va­nih bi­ra­ča.
Ema­nu­el Ma­kron je po­ru­čio da Fran­cu­ska okre­će no­vu stra­ni­cu u po­li­tič­koj isto­ri­ji.
„Fran­cu­zi su iz­ra­zi­li že­lju za pro­mje­nom. Oči­gled­no je da okre­će­mo no­vu stra­ni­cu po­li­tič­ke isto­ri­je Fran­cu­ske”, re­kao je Ma­kron za AFP.
Di­rek­tor­ka kam­pa­nje Ma­rin le Pen na­ve­la je da su iz­bo­ri sa­da po­sta­li re­fer­ndum „za” i „pro­tiv” glo­ba­li­za­ci­je.
Fran­cu­ski pre­mi­jer Ber­nar Ka­znev po­zvao je sve de­mo­kra­te da u dru­gom kru­gu pred­sjed­nič­kih iz­bo­ra gla­sa­ju za Ema­nu­e­la Ma­kro­na. Isti po­ziv gla­sa­či­ma je pre­ko Tvi­te­ra upu­tio i mi­ni­star spolj­nih po­slo­va Žan Mark Ero.
Pred­vi­đe­no je da se dru­gi krug pred­sjed­nič­kih iz­bo­ra odr­ži 7. ma­ja.
Iz­bo­ri su odr­ža­ni u vri­je­me van­red­nog sta­nja u Fran­cu­skoj i u sjen­ci ne­dav­nog te­ro­ri­stič­kog na­pa­da. „Lje­vi­ca ne za­o­sta­je mno­go ka­da je bez­bjed­nost u pi­ta­nju, za vri­je­me Olan­da je uve­de­no van­red­no sta­nje ko­je tra­je vi­še od go­di­nu da­na, ta­ko da će de­sni­ca dje­li­mič­no pro­fi­ti­ra­ti, ali ni lje­vi­ca ne­će mno­go iz­gu­bi­ti”, re­kao je ju­če to­kom iz­bo­ra ured­nik srp­skog iz­da­nja „Le Mon­de di­plo­ma­tik” Ivi­ca Mla­de­no­vić.
Sa 11 pred­sjed­nič­kih kan­di­da­ta ukup­no – od kraj­nje lje­vi­ce do kraj­nje de­sni­ce – iz­me­đu ko­jih bi­ra 47 mi­li­o­na re­gi­stro­va­nih gla­sa­ča, fran­cu­ski iz­bo­ri pred­sta­vlja­ju va­žan test i za Evrop­sku uni­ju i za po­pu­li­stič­ke li­de­re ko­ji pri­želj­ku­ju njen ras­pad.
U pr­vom kru­gu iz­bo­ra, če­ti­ri kan­di­da­ta ima­ju iz­gle­da da uđu u dru­gi, od­lu­ču­ju­ći i oba­ve­zni krug, ko­ji će usli­je­di­ti dvi­je ne­dje­lje ka­sni­je, a u ko­jem će na meg­dan iza­ći dva kan­di­da­ta sa naj­bo­ljim re­zul­ta­ti­ma iz pr­vog kru­ga.
Fa­vo­rit je ipak no­vaj­li­ja. Iz cen­tra po­li­tič­kog spek­tra, ali ne i kan­di­dat po­li­tič­ke par­ti­je, već po­kre­ta – Ema­nu­el Ma­kron. U vo­de­ćem dvoj­cu tra­di­ci­o­nal­no kan­di­dat­ki­nja Na­ci­o­nal­nog fron­ta. U za­vr­šni­ci kam­pa­nje, su­sti­že ih iz­ne­na­đe­nje s li­je­va – Žan Lik Me­lan­šon. Ana­li­ti­ča­ri ne is­klju­ču­ju da Fran­cu­zi u dru­gom kru­gu bi­ra­ju iz­me­đu eks­trem­ne de­sni­ce i kraj­nje lje­vi­ce.
„Mo­žda bi i to mo­glo da se de­si, ali mi­slim da će upra­vo ovaj aten­tat na Je­li­sej­skim po­lji­ma opre­di­je­li­ti mno­ge Fran­cu­ze za Ma­kro­na, jer on ima i ja­ku so­ci­jal­nu kom­po­nen­tu, to je čud­na mje­ša­vi­na so­ci­jal­ne dr­ža­ve u ne­koj vr­sti li­be­ral­nog ka­pi­ta­li­zma”, uka­zu­je Ra­do­mir Di­klić, ne­ka­da­šnji am­ba­sa­dor u Fran­cu­skoj.
Ma­kron (39), biv­ši ban­kar ko­ji je po­sli­je dvi­je go­di­ne na­pu­stio mje­sto mi­ni­stra eko­no­mi­je pro­šlog av­gu­sta da bi osno­vao sop­stve­ni ne­za­vi­sni po­kret pod na­zi­vom „U marš!”, po­tu­kao bi Le Pe­no­vu ili bi­lo kod dru­gog kan­di­da­ta u dru­gom kru­gu, po­ka­zu­ju re­zul­ta­ti naj­no­vi­je an­ke­te ko­ju je spro­veo ame­rič­ki in­sti­tut „Ha­ris in­ter­ak­tiv”, dok se s tim pred­vi­đa­nji­ma po­du­da­ra­ju i prog­no­ze dru­gih an­ke­ta.
Zbog Ma­kro­no­vog re­la­tiv­nog ne­do­stat­ka is­ku­stva u dr­žav­nom upra­vlja­nju ne­ki gla­sa­či se pi­ta­ju smi­ju li da mu, opre­dje­lju­ju­ju­ći se za nje­ga, u ru­ke da­ju fran­cu­ski nu­kle­ar­ni ar­se­nal, stal­no mje­sto Fran­cu­ske u Sa­vje­tu bez­bjed­no­sti UN, nje­nu bor­bu pro­tiv islam­skog eks­tre­mi­zma i ulo­gu kluč­nog igra­ča u me­đu­na­rod­nim kri­za­ma.
Ma­kron se­be pred­sta­vlja kao „ne­pri­ja­te­lja na­ci­o­na­li­zma” i kan­di­da­ta „otvo­re­ne Fran­cu­ske ko­ja ima svo­je in­te­re­se – bez­bjed­no­sne, eko­nom­ske i so­ci­jal­ne, ko­je že­li da bra­ni, ali ope­ri­še u otvo­re­nom svi­je­tu”.
Od­la­ze­ći iz Olan­do­ve vla­de, on je sa so­bom od­vu­kao i gla­sa­če kan­di­da­ta So­ci­ja­li­stič­ke par­ti­je, Be­noa Amo­na, ko­ji ne uži­va ve­li­ku po­dr­šku gla­sa­ča.
An­ke­ta „Ha­ris in­ter­ak­ti­va” po­ka­zu­je da je Me­lan­šon, ko­ji je od uče­sni­ka s ne­znat­nim šan­sa­ma po­stao ozbi­ljan kan­di­dat di­je­lom za­hva­lju­ju­ći bor­be­nim te­le­vi­zij­skim na­stu­pi­ma i mu­drom kam­pa­nji pu­tem dru­štve­nih me­di­ja, na rav­noj no­zi sa Fi­jo­nom što se po­pu­lar­no­sti ti­če, uži­va­ju­ći po­dr­šku 19 od­sto bi­ra­ča, pre­no­si Roj­ters.
Njih dvo­ji­ca za sa­mo tri od­sto gla­so­va za­o­sta­ju za Le Pe­no­vom za ko­ju, pre­ma an­ke­ta­ma, na­mje­ra­va da gla­sa 22 od­sto fran­cu­skih is­pi­ta­ni­ka, dok je Ma­kron, sa 25 od­sto gla­so­va ko­je Fran­cu­zi pla­ni­ra­ju da mu da­ju, učvr­stio svoj sta­tus fa­vo­ri­ta.
Fi­jo­nov rej­ting se po­ste­pe­no po­pra­vio na­kon što mu je po­pu­lar­nost na­glo opa­la po­sli­je op­tu­žbi za ne­po­ti­zam, a osvr­nuv­ši se na osu­je­će­ni ovo­ne­djelj­ni na­pad na či­joj su me­ti mo­gli bi­ti on i dru­gi kan­di­da­ti, ovaj 63-go­di­šnji biv­ši pre­mi­jer da­nas na­sto­ji da se­be što bo­lje pri­ka­že u svje­tlu „čvr­stog ču­va­ra bez­bjed­no­sti i bor­ca pro­tiv eks­tre­mi­sta”, za raz­li­ku, ka­ko ka­že, od Ma­kro­na „či­ji je stav po tom pi­ta­nju ne­ja­san”.(RTS)


Oland: Fran­cu­zi da po­ka­žu da je de­mo­kra­ti­ja naj­ja­ča

PA­RIZ – Od­la­ze­ći pred­sjed­nik Fran­cu­ske Fran­soa Oland po­zvao je ju­če Fran­cu­ze da u pr­vom kru­gu pred­sjed­nič­kih iz­bo­ra „po­ka­žu da je de­mo­kra­ti­ja naj­ja­ča”, na­kon što je gla­sao u svom okru­gu.
„Naj­bo­lja po­ru­ka ko­ju Fran­cu­zi da­nas mo­gu da po­ka­žu, a to je da je de­mo­kra­ti­ja naj­ja­ča”, re­kao je Oland ko­ji je gla­sao u cen­tral­nom di­je­lu Fran­cu­ske.
„Va­žno je iza­ći na gla­sa­nje zbog vre­me­na u ko­jem ži­vi­mo”, re­kao je po­sli­je gla­sa­nja u Nor­man­di­ji kan­di­dat cen­tra i je­dan od fa­vo­ri­ta u pr­vom kru­gu Ema­nu­el Ma­kron.
(Be­ta-AFP)


So­ci­ja­li­sta Be­noa Amon pri­znao po­raz na iz­bo­ri­ma u Fran­cu­skoj

PA­RIZ – Kan­di­da­t vla­da­ju­će lje­vi­ce Be­noa Amon pri­znao je si­noć po­raz u pr­vom kru­gu pred­sjed­nič­kih iz­bo­ra, na ko­ji­ma je, pre­ma pro­cje­na­ma iz­la­znih an­ke­ta, na pe­tom mje­stu.
Amon je re­kao da pr­ve pro­cje­ne po­ka­zu­ju „isto­rij­sko ka­žnja­va­nje lje­vi­ce”.
Amon je kan­di­dat vla­da­ju­ćih so­ci­ja­li­sta sa od­la­ze­ćim pred­sjed­ni­kom Fran­soa Olan­dom, ko­ji se ni­je kan­di­do­vao za dru­gi man­dat i pre­ma ra­ni­jim an­ke­ta­ma, Oland je je­dan od naj­ne­po­pu­lar­nijih pred­sjed­ni­ka Fran­cu­ske.(Be­ta-AFP)


Ak­ti­vist­ki­nje u to­ple­su na bi­ra­li­štu Ma­rin le Pen

PA­RIZ – Gru­pa ak­ti­vist­ki­nja u to­ple­su pri­ve­de­na je ju­če u Fran­cu­skoj po­što je iza­zva­la me­tež is­pred bi­ra­li­šta gdje je do­šla da gla­sa kan­di­dat­ki­nja de­sni­ce Ma­rin le Pen.
Oko šest pri­pad­ni­ca fe­mi­ni­stič­ke gru­pe Fe­men is­ko­či­la je iz li­mu­zi­ne s ma­ska­ma Le Pen i ame­rič­kog pred­sjed­ni­ka Do­nal­da Tram­pa.
Po­li­ci­ja i bez­bjed­no­sne sna­ge br­zo ih je uve­la u po­li­cij­ska vo­zi­la i od­u­ze­la im tran­spa­ren­te.
Li­der­ka Na­ci­o­nal­nog fron­ta Le Pen, je­dan od fa­vo­ri­ta na iz­bo­ri­ma za pred­sjed­ni­ka, gla­sa­la je ubr­zo po­sli­je tog in­ci­den­ta bez no­vog ome­ta­nja.Be­ta-AP)


Ma­kron pr­vi put kan­di­dat za še­fa dr­ža­ve

Ema­nu­el Ma­kron, osni­vač i li­der ne­za­vi­snog po­kre­ta „U marš!”, biv­ši je ban­kar ko­ji se ni­ka­da do­sad ni­je kan­di­do­vao na iz­bo­ri­ma, a bio je eko­nom­ski sa­vjet­nik sa­da­šnjem pred­sjed­ni­ku Fran­soa Olan­du i po­tom mi­ni­star eko­no­mi­je.
Na po­zi­ci­ji mi­ni­stra Ma­kron (39) je uki­nuo pro­pi­se ko­ji su do ta­da va­ži­li u ne­kim in­du­strij­skim sek­to­ri­ma i do­zvo­lio da pro­dav­ni­ce du­že ra­de ne­dje­ljom, na­vo­di Bi-Bi-Si.
Ra­dio je za so­ci­ja­li­stič­ku vla­du, ali su mu se po­je­di­ni u li­je­vom kri­lu par­ti­je su­prot­sta­vi­li.
Ma­kron ima plan o jav­nim in­ve­sti­ci­ja­ma vri­je­dan 50 mi­li­jar­di eura ko­ji bi ob­u­hva­tio obu­ku za po­sao, pre­la­zak sa uglja kao ener­get­skog iz­vo­ra na ob­no­vlji­ve iz­vo­re ener­gi­je i mo­de­r­ni­za­ci­ju in­fra­struk­tu­re.
Ta­ko­đe pred­vi­đa zna­čaj­na sma­nje­nja po­re­za za kor­po­ra­ci­je i vi­še pro­sto­ra za kom­pa­ni­je u pre­go­vo­ri­ma o 35-ča­sov­noj rad­noj ne­dje­lji.
Na­mje­ra­va da sma­nji sto­pu ne­za­po­sle­no­sti sa sa­da­šnjih 9,7 na se­dam od­sto, ali i da za­bra­ni upo­tre­bu mo­bil­nih te­le­fo­na u ško­la­ma za mla­đe od 15 go­di­na.
Ma­kron se­be pred­sta­vlja kao „ne­pri­ja­te­lja na­ci­o­na­li­zma” i kan­di­da­ta „otvo­re­ne Fran­cu­ske ko­ja ima svo­je in­te­re­se – bez­bjed­no­sne, eko­nom­ske i so­ci­jal­ne, ko­je že­li da bra­ni, ali ope­ri­še u otvo­re­nom svi­je­tu”.(RTS)


Tvr­do­kor­na li­der­ka de­sni­ce

Ma­rin Le Pen, li­der­ka fran­cu­skog de­sni­čar­skog Na­ci­o­nal­nog fron­ta ima tvr­do­ko­ran stav o imi­gra­ci­ji, ali je lič­no po­ku­ša­la da dje­li­mič­no ubla­ži ra­di­kal­no de­sni­čar­sku po­li­ti­ku svo­je stran­ke i nje­ne kon­tro­verz­ne sta­vo­ve o stran­ci­ma.
Za­la­že se za auto­mat­sko iz­ba­ci­va­nje ne­le­gal­nih imi­gra­na­ta uz sma­nji­va­nje bro­ja le­gal­nih mi­gra­na­ta na 10.000 go­di­šnje, za­tva­ra­nje „eks­tre­mi­stič­kih dža­mi­ja” i da­va­nje pri­o­ri­te­ta Fran­cu­zi­ma u do­dje­li so­ci­jal­nih sta­no­va.
U jed­nom tre­nut­ku, Na­ci­o­nal­ni front se za­la­gao i za na­pu­šta­nje eura, a on­da je ne­dav­no re­kla da bi or­ga­ni­zo­va­la re­fe­ren­dum o pi­ta­nju va­lu­te.
Naj­no­vi­je, na­ve­la je da bi po­ku­ša­la da po­no­vo ugo­vo­ri član­stvo Fran­cu­ske u EU, a ako to pro­pad­ne, odr­ža­la bi re­fe­ren­dum.
Po­bor­nik je pen­zi­o­ni­sa­nja sa 60 go­di­na i ga­ran­to­va­nu 35-ča­sov­nu rad­nu ne­dje­lju.
Na­la­zi se na če­lu Na­ci­o­nal­nog fron­ta od 2011. go­di­ne, ka­da je mje­sto pred­sjed­ni­ce pre­u­ze­la od svog oca Žan Ma­ri Le Pe­na i u pro­te­klih šest go­di­na uspje­la je da po­bolj­ša rej­ting stran­ke što je bi­lo po­seb­no uoč­lji­vo na re­gi­o­nal­nim iz­bo­ri­ma 2015. go­di­ne.
Pri­je ne­go što je do­šla na če­lo stran­ke ra­di­la je kao advo­kat.(RTS)