Mi­ste­ri­o­zni drev­ni ro­đak sa­vre­me­nog čo­vje­ka po­znat po na­dim­ku „Ma­lo Sto­pa­lo” ži­vio je u isto vri­je­me kad i ču­ve­na Lu­si, pi­še „Li­ve sci­en­ce”, a pre­no­si B92. Ovo ot­kri­će pot­kri­je­plje­no je do­ka­zi­ma ko­ji su­ge­ri­šu da je mi­ste­ri­o­zni pre­dak bio sa­hra­njen pri­je oko 3,7 mi­li­o­na go­di­na. Me­đu naj­sta­ri­jim pre­ci­ma sva­ka­ko su Austra­lo­pit­he­cus afa­ren­sis, vr­sta ko­joj je pri­pa­da­la 3,2 mi­li­o­na go­di­na sta­ra Lu­si. Oni su glav­ni kan­di­da­ti za di­rekt­ne pret­ke čo­vje­čan­stva ko­ji su ži­vje­li u pe­ri­o­du pri­je iz­me­đu 2,9 i 4,1 mi­li­o­na go­di­na, a rod Ho­mo po­ti­če od pri­je dva mi­li­o­na go­di­na. Austra­lo­pit­he­cus afa­ren­sis ži­vio je na is­to­ku Afri­ke, dok je „Ma­lo Sto­pa­lo” pro­na­đen na ju­gu ovog kon­ti­nen­ta.
Pro­na­šao ga je pri­je dva­de­se­tak go­di­na pa­le­o­an­tro­po­log Ro­nald Klark sa Uni­ver­zi­te­ta Vi­tvo­ter­sand u Ju­žno­a­frič­koj Re­pu­bli­ci, a nje­gov go­to­vo kom­ple­tan ske­let mo­že pru­ži­ti ključ­ni uvid u ljud­sku evo­lu­ci­ju.
Još ni­je po­zna­to ko­joj vr­sti austra­lo­pi­te­ku­sa je pri­pa­dao „Ma­lo Sto­pa­lo”. Mno­gi na­uč­ni­ci mi­sle da je bio član Austra­lo­pit­he­cus afri­ca­nus gru­pe, ko­ja je ima­la za­o­blje­ni­ju lo­ba­nju, ve­ći mo­zak i ma­nje zu­be u od­no­su na Lu­si i osta­le pri­pad­ni­ke ro­da.
Me­đu­tim, Klark i osta­li su­ge­ri­šu da je on za­pra­vo bio Austra­lo­pit­he­cus pro­met­he­us, vr­sta ko­ja je ima­la iz­du­že­ni­je, rav­ni­je li­ce i ve­će zu­be od Austra­lo­pit­he­cus afri­ca­nus.
Ka­da bi is­tra­ži­va­či ot­kri­li ka­da je ro­đen, mo­žda bi mo­gli da pre­ci­zni­je od­re­de ko­joj vr­sti austra­lo­pi­te­ku­sa je pri­pa­dao i iz kog di­je­la Afri­ke po­ti­če Ho­mo. Deril Grejn­džer i nje­go­ve ko­le­ge pro­na­šli su do­ka­ze da je „Ma­lo Sto­pa­lo” ži­vio u isto vri­je­me kad i Lu­si, ali i da­lje ne­ma ja­snog od­go­vo­ra ko­joj vr­sti je pri­pa­dao.
„Ne­mo­gu­će je smje­sti­ti „Ma­lo Sto­pa­lo” u po­ro­dič­no sta­blo čo­vje­čan­stva”. No, naj­va­žni­ja po­sle­di­ca od­re­đi­va­nja sta­ro­sti „Ma­log Sto­pa­la” je to što sa­da zna­mo da su austra­lo­pi­te­ku­si ži­vje­li i u Ju­žnoj Afri­ci”, re­kao je De­ril Grejn­džer, ge­o­hro­no­log Per­dju Uni­ver­zi­te­ta u In­di­ja­ni za „Li­ve Sci­en­ce”.
Ro­nald Klark je is­ti­če da po­sto­ja­nje „Ma­log Sto­pa­la” zna­či da dru­gi austra­lo­pi­te­ku­si i ka­sni­je lju­di, ni­su oba­ve­zno po­tom­ci ro­da Austra­lo­pit­he­cus afa­ren­sis.
„Mo­glo je bi­ti mno­go vr­sta tog ro­da ši­rom Afri­ke”.
Grejn­džer, Klark i nji­ho­ve ko­le­ge ob­ja­vi­li su svo­je re­zul­ta­te u april­skom bro­ju na­uč­nog ča­so­pi­sa „Na­tu­re”.