BI­JE­LO PO­LjE - Ka­da je u pi­ta­nju ži­vot­ni stan­dard, sta­nje u Bi­je­lom Po­lju iz da­na u dan sve je te­že. Ve­li­ki broj sta­nov­ni­ka ove op­šti­ne je­dva pre­ži­vlja­va i sa­sta­vlja kraj s kra­jem, a sve je ve­ći broj onih ko­ji su za­ga­zi­li u zo­nu si­ro­ma­štva. Isto­vrem­no iz da­na sve vi­še je onih, na­ro­či­to mla­dih, ko­ji se ise­lja­va­ju sa ovih pro­sto­ra. Da su ne­za­po­sle­nost i ise­ljav­anje za­i­sta ve­li­ki pro­blem oci­je­nje­no je i u pe­tak na sa­stan­ku Op­štin­skog sin­di­kal­nog po­vje­re­ni­štva.
- Sta­ti­stič­ki po­da­ci uka­zu­ju da Bi­je­lom Po­lju ima 7.240 za­po­sle­nih, a na Bi­rou ra­da evi­den­ti­ra­no je 4.047 njih. Broj ko­ri­sni­ka pen­zi­ja i in­va­lid­ni­na je 7.503, a 1.494 po­ro­di­ce pri­ma­ju so­ci­jal­nu po­moć. Uku­pan broj ko­ri­sni­ka ne­kog od vi­do­va so­ci­jal­ne po­mo­ći je 4.940 na­ših su­gra­đa­na. Pro­sječ­na ja­nu­ar­ska za­ra­da u Bi­je­lom Po­lju je iz­no­si­la 401 euro što je 16 od­sto ili sko­ro 80 eura ma­nje u od­no­su na dr­žav­ni pro­sjek - ka­že Bog­dan Kr­go­vić, pred­sjed­nik Op­štin­skog sin­di­kal­nog po­vje­re­ni­štva.
Na­zna­če­no je da fa­mi­li­je iz Bi­je­log Po­lja naj­če­šće od­la­ze u Nje­mač­ku i Luk­sem­burg. Pre­ma in­for­ma­ci­ja­ma do ko­jih su do­šle ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je sa pod­ruč­ja Bi­je­log Po­lja, sa­mo iz pri­grad­skog na­se­lja Ne­da­ku­se u po­sled­njih 15 da­na pre­ma dr­ža­va­ma EU oti­šlo je 25 po­ro­di­ca. Pre­ma ras­po­lo­ži­vim po­da­ci­ma, sa sje­va­ra Cr­ne Go­re u po­sled­njih mje­sec da­na ise­li­lo se 1.500 lju­di.
Uzrok za ova­ko ne­po­volj­ne sta­ti­stič­ke po­ka­za­te­lje Kr­go­vić vi­di, pri­je sve­ga, u tran­zi­ci­ji i lo­šim pri­va­ti­za­ci­ja­ma, što je do­ve­lo do ne­mo­guć­no­sti da se mla­di rad­no ostva­re i stva­ra­ju po­ro­di­ce.
- Bje­lo­polj­ska pri­vre­da je ne­ka­da bi­la po­kre­tač raz­vo­ja sje­ve­ra. Ima­la je vi­še od 10.000 za­po­sle­nih. Sa­da su ka­tan­ci na ka­pi­ja­ma svih ne­ka­da uspje­šnih ko­lek­ti­va ko­ji su u vre­me­nu tran­zi­ci­je ku­pi­li no­vo­kom­po­no­va­ni bi­zni­sme­ni. Rad­ni­ci ko­ji su gra­di­li te ko­lek­ti­ve i ra­de­ći u nji­ma stva­ra­li bo­lji­tak po­ro­di­ca­ma i či­ta­vom gra­du oti­šli su na evi­den­ci­ju ne­zapo­sle­nih. Mno­gi su, na­ža­lost, oti­šli i na onaj svi­je­t, a da ni­je­su do­če­ka­li da do­bi­ju ono što je nji­ho­vo i na­šta su ima­li pra­vo – is­ti­če Kr­go­vić, i na­gla­ša­va da je pri­va­ti­za­ci­ja oba­vlja­na ne­tra­spa­rent­no i po­gre­šno, od­no­sno na šte­tu za­po­sle­nih.
Ne­po­vo­ljan pro­sjek bje­lo­polj­skih pen­zi­ja, pre­ma Kr­go­vi­će­vim ri­je­či­ma, na­stao je usled ni­skih upla­ta do­pri­no­sa zbog če­ga ve­ći­na pen­zi­o­ne­ra sa­da je­dva pre­ži­vlja­va. Kr­go­vić sma­tra da dr­ža­va po­seb­nu pa­žnju tre­ba da po­sve­ti pod­sti­ca­ju raz­vo­ja pro­iz­vod­nje i stva­ra­nju no­vih rad­nih mje­sta.
- Bez pro­iz­vod­nje i otva­ra­nja no­vih rad­nih mje­sta ne­ma nam spa­sa. To je pred­u­slov da se trg­ne­mo iz ove apa­ti­je, le­tar­gi­je i ne­mo­ći i da za­u­sta­vi­mo ove mla­de lju­de ko­ji bje­že gla­vom bez ob­zi­ra – ka­že Kr­go­vić.
Pred­sjed­nik Ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je „Bje­lopoljski de­mo­krat­ski cen­tar” Zdrav­ko Ja­nju­še­vić  sma­tra da ne­za­po­sle­nost pred­sta­vlja ge­ne­ral­no ve­li­ki pro­blem u ci­je­loj Cr­noj Go­ri.
- Ima­mo vi­so­ku sto­pu ne­za­po­sle­no­sti, po­go­to­vu mla­dih, što pred­sta­vlja ogro­man pro­blem. Tre­ba­lo bi se ba­zi­ra­ti na pod­sti­ca­ju za­po­šlja­va­nja i otva­ra­nju pro­duk­tiv­nih rad­nih mje­sta. Na taj na­čin bi se za­u­sta­vi­la ova vi­še ne­go iz­ra­že­na po­ja­va ise­lja­va­nja na­šeg sta­nov­ni­štva.
Za­po­šlja­va­nje je neo­p­hod­no sti­mu­li­sa­ti ne sa­mo kroz otva­ra­nje i us­po­sta­vlja­nje bi­znis zo­na, ne­go i kroz ja­snu po­li­ti­ku sti­mu­li­sa­nja po­slo­da­va­ca kroz po­re­ske olak­ši­ce. Tre­ba stvoriti mo­guć­no­sti da se da­ju sub­ven­ci­je oni­ma ko­ji osta­ju na ru­rar­lnom pod­ruč­ju, na­ro­či­to mla­đoj po­pu­la­ci­ji. Neo­p­hod­no je po­volj­nim kre­di­ti­ma sti­mu­li­sa­ti mla­de za ba­vlje­nje bi­zni­som. U obla­sti po­ljo­pri­vre­de neo­p­hod­no je ula­ga­nje u po­ro­dič­na ga­zdin­stva kroz sti­mu­lan­se u na­bav­ci me­ha­ni­za­ci­je – sma­tra Ja­nju­še­vić, ko­ji ocje­nju­je da je sa­mo na taj na­čin mo­gu­će za­dr­ža­ti mla­de, obra­zo­va­ne i struč­ne ka­dro­ve da se ne ise­lja­va­ju sa sje­ve­ra. M.N.


Tran­zi­ci­ja za sve kri­va

I pot­pred­sjed­nik Op­št­i­ne Abaz Ku­jo­vić na­gla­ša­va da se Bi­je­lo Po­lje su­o­ča­va sa pro­ble­mom ve­li­kog bro­ja ne­za­po­sle­nih, što je, ka­ko je re­kao, re­zul­tat tran­zi­ci­je.
- Br­ži raz­voj pri­vre­de, no­ve in­ve­sti­ci­je i no­va rad­na mje­sta na­me­ću se kao naš naj­ve­ći pri­o­ri­tet i naj­va­žni­ji cilj. Op­šti­na je osno­va­la če­ti­ri bi­znis zo­ne sa do­dat­nim po­re­skim olak­ši­ca­ma za no­ve pri­vred­ni­ke, kao i za po­sto­je­će ko­ji pro­ši­ru­ju svo­ju pro­iz­vod­nju. Za­po­če­li smo i re­a­li­za­ci­ju dva ve­li­ka pro­jek­ta u obla­sti tu­ri­zma. To je otva­ra­nje pla­ni­ne Bje­la­si­ce i va­lo­ri­za­ci­ja Đa­lo­vi­ća pe­ći­ne - ka­zao je Ku­jo­vić.
On je is­ta­kao da po­sto­ji in­te­re­so­va­nje za pro­da­ju Vun­ka, kao i da po­sto­je po­nu­de za Ima­ko.
-Sve su ovo pro­jek­ti ko­ji na­ja­vlju­ju bo­lju bu­duć­no­sti pri­vre­de u Bi­je­lom Po­lju. Ubi­je­đen sam da mo­že­mo na ovom pla­nu do­sta to­ga ura­di­ti - op­ti­mi­sta je Ku­jo­vić.