Pi­še: Je­le­na Ga­zdić


De­ma­go­gi­ja (ri­ječ grč­kog po­ri­je­kla ko­ja zna­či ob­ma­nji­va­nje la­žnim iz­ja­va­ma i obe­ća­nji­ma) omi­lje­no je sred­stvo ko­jim se na­ši „in­te­lek­tu­al­ci“ bo­re za pra­va pro­stog pu­ka. U reč­ni­ku onih ko­ji od­lu­ču­ju o to­me ka­kvi će nam bi­ti pri­vre­da, eko­no­mi­ja, obra­zo­va­nje, in­du­stri­ja i osta­le stva­ri ko­je ži­vot zna­če za­bra­nje­no je slu­ži­ti se ri­je­či­ma laž, la­ga­nje, la­žu­nja­nje, la­žov­ski, la­žov, la­žlji­vac, la­žan, la­žljiv, la­žlji­vost, la­ža­ra, la­žov­či­na. Na­i­me, ti poj­mo­vi ni­su stil­ski pri­hva­tlji­vi. Ne pri­li­če de­ma­go­zi­ma (po­li­ti­kan­ti­ma ko­ji se slu­že re­to­ri­kom, utre­ni­ra­no raz­ma­hu­ju fik­tiv­nim obe­ća­nji­ma i po­di­la­ze uku­su slu­ša­la­ca da bi ih pri­do­bi­li). Oni u svom vo­ka­bu­la­ru ko­ri­ste ter­mi­ne ob­ma­na, var­ka, ne­i­sti­na itd. Ta­ko im po­sta­je pri­hva­tlji­vo ono što ra­de...
De­ma­go­gi­ja do­đe ne­što kao za­ra­zna bo­lest. Tim „li­je­pim“ i uglav­nom do­bro pla­će­nim za­ni­ma­njem ba­ve se i mno­gi dru­gi „in­te­lek­tu­al­ci“, po­slo­dav­ci, bi­zni­sme­ni, pred­sjed­ni­ci sve­ga i sva­če­ga, za­štit­ni­ci ra­zno­ra­znih pra­va, pred­stav­ni­ci ra­zno­ra­znih nad­le­žnih i ne­na­dle­žnih in­sti­tu­ci­ja, kor­po­ra­ci­ja, agen­ci­ja, sin­di­ka­ta, pre­pa­ra­ta, apa­ra­ta, ba­na­ka, pri­vat­nih fir­mi, a i dr­žav­nih (ako ta­kvih da­nas ima). Kao što se si­da ši­ri na Za­pa­du, ta­ko se de­ma­go­gi­ja ši­ri po ovoj na­šoj baj­noj dr­ža­vi... Ona je pro­vje­re­no sred­stvo za oču­va­nje vla­sti, po­zi­ci­je i mo­ći. Za­ra­že­ni ne že­li da se iz­li­je­či, jer što bo­lest vi­še na­pre­du­je, nje­mu se či­ni da po­sta­je uspje­šni­ji u svom za­ni­ma­nju (ob­ma­nji­va­nju, tj. la­ga­nju). A ko­li­ko je stvar­no uspje­šan u to­me, zna naj­bo­lje „si­ro­ti­nja ra­ja ko­ja glo­ba da­va­ti ne mo­že“, a i da­lje tr­pi do­ma­ćeg zu­lu­ma...
Me­đu­tim, u le­glo la­žo­va, par­don de­ma­go­ga, ne­ri­jet­ko za­lu­ta i po­ne­ki ide­o­log či­ja se gla­va pri­la­že na žr­tve­nik... U ta­kvoj si­tu­a­ci­ji čo­vje­ku pre­o­sta­je je­di­no da sa­ču­va ra­cio, osta­ne čvr­sto na ze­mlji i po­sve­ti se raz­vo­ju svog in­te­lek­ta... To je je­di­no sa čim de­ma­go­zi ne mo­gu da se no­se – sa pa­me­ću i ra­zu­mom. Ono­me ko­ji po­sje­du­je ta­kve oso­bi­ne za­ra­že­ni de­ma­go­gi­jom pa­to­lo­ški za­vi­di i po­ku­ša­va da mu slo­mi vo­lju i uni­šti sa­mo­po­u­zda­nje. In­fi­ci­ra­ni se na sve na­či­ne tru­di da dis­kre­di­tu­je sa­go­vor­ni­ka i da stvar­nost pred­sta­vi dru­ga­či­jom ne­go što je­ste, a sve da bi pri­krio sop­stve­nu ne­si­gur­nost i ne­zna­nje. Te­ško je u tom slu­ča­ju jad­nom de­ma­go­gu, jer po sva­ku ci­je­nu mo­ra da bra­ni fo­te­lju, a pri­tom da pri­kri­je i uma­nji­ti sop­stve­nu od­go­vor­nost... Tak­tič­no mu sta­vi­te do zna­nja da vas ne za­ni­ma­ju bla­go­de­ti u ko­ji­ma uži­va, ali ne do­zvo­li­te da vam na­met­ne svo­je sta­vo­ve. Non­ša­lant­no se uda­lji­te sa po­zor­ni­ce na ko­joj de­ma­gog po­ku­ša­va da vas uklju­či u svo­ju pred­sta­vu, ni­ste do­ra­sli ta­kvoj vr­sti umjet­no­sti. Svo­je mje­sto ustu­pi­te dru­gom de­ma­go­gu, jer će se dva la­žljiv­ca naj­bo­lje ra­zu­mje­ti. Sje­di­te na mje­sto pred­vi­đe­no za pu­bli­ku, jer ni­je ugod­no bi­ti baš na sva­koj sce­ni. Smje­sti­te se udob­no u sto­li­cu i uži­vaj­te u ko­me­di­ji del ar­te.
P.S. Smi­jeh je mo­žda ipak naj­bo­lji li­jek za sve.