ŽA­BLjAK - Na­ci­o­nal­ni park Dur­mi­tor zbog bo­gat­stva pri­ro­de i ovog pro­lje­ća ma­sov­no po­sje­ću­ju tu­ri­sti iz svih kra­je­va svi­je­ta. Sva raskoš prirodnih ljepota pre­su­di­la je da se ovaj nacionalni park na­đe na oda­bra­noj top li­sti či­ta­la­ca britanskog „Gardijana” koji su nedavno ovo prirodno dobro uvrstili u deset najljepših parkova Evrope. Direktor NP „Dur­mitor­” ­ Tomo Pa­jo­vi­ć u razgovoru ­za­ „Dan” ist­iče­ da pr­iz­na­nje „Gardijana“ raduje, ali i obavezuje. 
-Priznanje čitalaca uglednog britanskog „Gardijana” znači nam mnogo. Prije svega kao jedna potvrda kvaliteta, kao dokaz da je NP Durmitor tu­ri­stič­ki brend Crne Gore. Posebno ra­du­je što je pri­zna­nje došlo od čitalaca koji vole, poznaju i cijene prirodu i koji su kazali da je potpuno nevjerovatno kakvim vrijednostima Durmitor raspolaže, te da nigdje u svijetu nijesu vidjeli na tako malom prostoru koncentrisane takve ljepote – is­ti­če Pa­jo­vić.
On pod­sje­ća da je Dur­mi­tor pro­gla­šen na­ci­o­nal­nim par­kom za­ko­nom Na­rod­ne skup­šti­ne Cr­ne Go­re 1952. go­di­ne, te da je on je­di­ni na­ci­o­nal­ni park u Cr­noj Go­ri ko­ji je upi­san u li­stu svjet­ske ba­šti­ne pri­rod­nih vri­jed­no­sti ko­je se vo­di pri UNE­SKO-u iz če­ga pro­iz­i­la­zi da ima i me­đu­na­rod­nu i na­ci­o­nal­nu za­šti­tu. Ri­je­ka Ta­ra je 1977. go­di­ne, kroz pro­gram „Čo­vjek i bi­os­fe­ra“ MAB, upi­sa­na u eko­lo­ške re­zer­va­te bi­os­fe­re svi­je­ta, a NP „Dur­mi­tor” je 1980. go­di­ne pro­gla­šen za svjet­sko pri­rod­no do­bro i upi­san u Re­gi­star svjet­ske kul­tu­ne ba­šti­ne. Pro­stor NP je uvr­šten kao me­đu­na­rod­no IPA pod­ruč­je (pod­ruč­je zna­čaj­no za bilj­ni svi­jet) i IBA ( pod­ruč­je zna­čaj­no za bo­ra­vak pti­ca).
-Upis u spi­sak svjet­ske pri­rod­ne ba­šti­ne oba­ve­zu­je na za­šti­tu svih iz­vor­nih vri­jed­no­sti u par­ku i ne do­zvo­lja­va ugro­ža­va­nje nji­ho­vog in­te­gri­te­ta ili nje­go­vih po­je­di­nih dje­lo­va. Ugro­ža­va­nje osnov­nih vri­jed­no­sti par­ka uslo­vi­lo bi iz­mje­nu nje­go­vog me­đu­na­rod­nog sta­tu­sa ili is­klju­či­va­nje sa li­ste. Za­to sva­ki za­hvat mo­ra bi­ti uskla­đen sa me­đu­na­rod­nim za­htje­vi­ma za­šti­te pri­ro­de ko­ji se od­no­se na svjet­sku ba­šti­nu- pod­vla­či Pa­jo­vić.
Naj­ve­ći dio NP za­hva­ta ka­njon­ska do­li­na ri­je­ke Ta­re i pla­nin­ski ma­siv Dur­mi­to­ra. Pla­nin­ski ma­siv Dur­mi­tor obuhvata de­se­ti­ne vr­ho­va od pre­ko 2.000 me­ta­ra, a pr­vi me­đu nji­ma je Bo­bo­tov kuk sa 2.523 me­tra nad­mor­ske vi­si­ne. Sliv­no pod­ruč­je ri­je­ke Ta­re, po­pu­la­no na­zva­ne Su­za Evro­pe, pred­sta­vlja naj­za­ni­mlji­vi­ji pro­rod­ne fe­no­me­ne Cr­ne Go­re, Bal­kan­skog po­lu­o­str­va i ši­re. Gran­di­o­zni ka­njon Ta­re je po du­bi­ni (1.300m) dru­gi u svi­je­tu iza ka­njo­na Ko­lo­ra­do. NP Dur­mi­tor za­hva­ta po­vr­ši­nu od 33.895 hek­ta­ra i pro­sti­re se na dje­lo­ve te­ri­to­ri­je op­šti­ne Ža­bljak (51od­sto), Plje­vlja (16 od­sto), Plu­ži­na (14 od­sto), Šav­ni­ka (13od­sto) i Moj­kov­ca (6 od­sto).
- Vi­sin­ska raz­li­ka iz­me­đu naj­ni­že i naj­vi­še tač­ke je pre­ko 2.000 me­ta­ra. NP Dur­mi­tor je ka­rak­te­ri­sti­čan po či­nje­ni­ci da su na ma­lom pro­sto­ru sko­cen­tri­sa­ne broj­ne ge­o­graf­ske, ge­o­lo­ške, ge­o­mor­fo­lo­ške, hi­dro­lo­ške, bi­o­lo­ške, pej­za­žne, kul­tur­ne i dru­ge vri­jed­no­sti. Sve raz­voj­ne dje­lat­no­sti na dur­mi­tor­skom pod­ruč­ju i na­ci­o­nal­nom par­ku uslo­vlje­ne su za­htje­vi­ma za­šti­te pri­rod­nih i kul­tur­nih do­ba­ra. Prav­ci raz­vo­ja su u nje­mu usmje­re­ni is­klju­či­vo na stva­ra­nje što po­volj­ni­jih uslo­va za od­mor i re­kre­a­ci­ju. Dur­mi­tor ima iz­van­red­ne pri­rod­ne mo­guć­no­sti za raz­voj ljet­njeg i zim­skog, zdrav­stve­nog, na­uč­nog, sport­skog, eko­lo­škog, odr­ži­vog, kul­tur­nog i vjer­skog, kao i dru­gih vi­do­va tu­ri­zma-ka­že Pa­jo­vić, i ističe da vi­so­ke ocje­ne i priznanja obavezuju da se još više napora uloži u pravcu zaš­tite prirode kao i poboljšanja kvaliteta ponude. 
-Ovo pri­zna­nje je sa­mo je­dan u ni­zu raz­lo­ga ko­ji nas oba­ve­zu­ju da stva­ra­mo je­dan efi­ka­san si­stem za­šti­te ovog pri­rod­nog do­bra, kao i da stva­ra­mo uslo­ve za br­ži eko­nom­ski raz­voj pod­ruč­ja gdje NP Dur­mi­tor ima cen­tral­no mje­sto kao no­si­lac raz­vo­ja. Oba­ve­zu­je nas da vi­še i or­ga­ni­zo­va­ni­je ra­di­mo na pro­mo­ci­ji ovog uni­ver­zal­nog pri­rod­nog do­bra i tu­ri­stič­kog bren­da Cr­ne Go­re, i sva­ka­ko da vi­še ra­di­mo na va­lo­ri­za­ci­ji pri­rod­nih do­ba­ra ovog pod­ruč­ja uz ra­ci­o­nal­no ko­ri­šće­nje na prin­ci­pi­ma odr­ži­vog raz­vo­ja- na­gla­ša­va Pa­jo­vić.V.Š.

Mag­net za na­uč­ni­ke
Dur­mi­tor je od dav­ni­na bio me­ta broj­nih pla­ni­na­ra, tu­ri­sta a po­go­to­vo struč­nih i na­uč­nih rad­ni­ka. Ve­o­ma je dug spi­sak is­tra­ži­va­ča ko­ji su u vre­men­skom okvi­ru du­žem od 150 go­di­na bo­ra­vi­li na Dur­mi­to­ru i osta­vi­li broj­ne za­pi­se, na­uč­na ot­kri­ća, kao i broj­ne pri­lo­ge o ras­ko­šnoj pri­ro­di.
- Me­đu broj­nim is­tra­ži­va­či­ma bio je i ve­li­ki broj po­zna­tih na­uč­ni­ka po­čev­ši od Pan­či­ća i Cvi­ji­ća, za­tim Kur­ta Ha­ser­ta, Oska­ra Ba­u­ma­na, Za­ri­je Be­ši­ća, Bo­ri­vo­ja Mi­lo­je­vi­ća, Ste­va­na Stan­ko­vi­ća, Vi­lo­ti­ja Ble­či­ća, Ra­do­mi­ra La­ku­ši­ća, Vu­ki­ća Pu­le­vi­ća, Bran­ka Ra­do­ji­či­ća, Vla­di­mi­ra­Ste­va­no­vi­ća, Dmi­tra La­ku­ši­ća, Mir­ka Mir­ko­vi­ća, Mi­ha­i­la Bu­ri­ća, Zlat­ka Bu­li­ća, Dra­ga­na Ka­ra­dži­ća i dru­gih-na­vo­di Pa­jo­vić.

U pro­šloj go­di­ni
110 hi­lja­da po­sje­ti­la­ca

U pro­šloj go­di­ni NP po­sje­ti­lo je 110 .000 tu­ri­sta, a ove go­di­ne Pa­jo­vić ka­že da oče­ku­ju da taj broj bu­de bar upo­la ve­ći. Ponuda će, ka­že on, bi­ti raznovrsna i obu­hav­ta­će ak­tivni odmor, od­no­sno planinarenje po masivu Durmitora, vožnju čamcima i kajacima po Crnom jezeru, biciklizam, džip ture oko Durmitora i splavarenje Tarom.  Biće ponuđeni i novi sadržaji po­put pet kajaka dvosjeda ili jednosjeda sa opremom, ležaljke na obali Crnog jezera, iznajmljivanje bicikala, šatora i planinarskih štapova. Cijene taksi i ulaznica u NP „Durmitor” ostale su na prošlogodišnjem nivou.