Po po­da­ci­ma eko­lo­ških or­ga­ni­za­ci­ja u nik­šić­ke vo­do­to­ke dnev­no se iz­li­je i do 15.000 ku­bi­ka ot­pad­nih vo­da, a osim po­je­di­nih fa­bri­ka, ne­či­sto­će u grad­ske ri­je­ke is­pu­šta­ju i do­ma­ćin­stva. U gra­du ima oko 8.000 sep­tič­kih ja­ma, a tač­no se i ne zna ko­li­ko do­ma­ćin­sta­va ne­ma ri­je­še­no pi­ta­nje od­vo­da fe­ka­li­ja, što do­dat­no uslo­žnja­va iona­ko ka­ta­stro­fal­nu si­tu­a­ci­ju. Pre­ma ri­je­či­ma Alek­san­dra Pe­ro­vi­ća, di­rek­to­ra Eko­lo­škog po­kre­ta „Ozon”, u po­sled­njih de­set go­di­na mo­že se kon­sta­to­va­ti da su sve če­ti­ri ri­je­ke gra­da mal­te­ne mr­tve.
- Sta­nje nik­šić­kih vo­do­to­ka pred­sta­vlja još je­dan set apo­ka­lip­tič­nih sli­ka. Po­sle­di­ce vi­še­de­ce­nij­skih pro­ble­ma, ne­kon­tro­li­sa­ne eks­plo­a­ta­ci­je rječ­nog ma­te­ri­ja­la, is­pu­šta­nja ne­pre­či­šće­nih ot­pad­nih vo­da iz in­du­stri­ja i do­ma­ćin­sta­va, ne­pra­vil­nog upra­vlja­nja ot­pa­dom, vi­dlji­ve su go­lim okom i sva­kom sa­vje­snom ljud­skom bi­ću je ja­sno da je za­pra­vo ri­ječ o pra­voj eko­lo­škoj ka­ta­stro­fi. Na­ro­či­to su ugro­že­ne ri­je­ka Bi­stri­ca u ko­joj ne­ma ži­vog svi­je­ta, ri­je­ke Gra­ča­ni­ca i Mr­ko­šni­ca, dok se i kva­li­tet vo­da ri­je­ke Ze­te mo­že do­ve­sti u pi­ta­nje ako se u ob­zir uzme ko­li­či­na ot­pad­nih vo­da ko­je ne­po­sred­no ili po­sred­no do­spi­ju u ovaj vo­do­tok, ne­kon­tro­li­sa­no od­la­ga­nje raz­li­či­tih vr­sta ot­pa­da, ugro­ža­va­nje autoh­to­nih vr­sta, kri­vo­lov. Vi­še­de­ce­nijska po­gre­šna po­li­ti­ka ka­da je oblast ži­vot­ne sre­di­ne u pi­ta­nju, a za­što su od­go­vor­ne i nad­le­žne in­sti­tu­ci­je na dr­žav­nom ni­vou i lo­kal­na upra­va, do­ve­li su do to­ga da se ono či­me se Nik­šić ne­ka­da od­li­ko­vao pot­pu­no uni­šti i traj­no de­va­sti­ra - is­ti­če Pe­ro­vić.
On na­gla­ša­va da vi­še ni­ko ne mo­že po­pra­vi­ti šte­tu na­sta­lu be­to­ni­ra­njem ko­ri­ta ri­je­ke Bi­stri­ce, de­va­sti­ra­njem ko­ri­ta ri­je­ke Gra­ča­ni­ce dok naj­no­vi­ja na­mje­ra pre­vo­đe­nja ri­je­ke Ze­te u Kru­pač­ko je­ze­ro sa­mo je na­sta­vak ago­ni­je i pot­pu­no po­gre­šne po­li­ti­ke u obla­sti upra­vlja­nja vo­dama.
- I što je naj­go­re ni­ko ni­je od­go­va­rao za to, a iskre­no mi­slim da ni­ka­da i ne­će, jer tu de­ce­ni­ja­ma gra­vi­ti­ra­ju isti lju­di, za­hva­lju­ju­ći par­tij­skim i lič­nim ve­za­ma a ne pro­fe­si­o­nal­nim re­fe­ren­ca­ma. Po­je­din­ci su za­slu­ži­li da sno­se od­go­vor­nost i tu je Kri­vič­ni za­ko­nik Cr­ne Go­re ve­o­ma ja­san, na­ro­či­to jer je šte­ta uzro­ko­va­na lo­šim upra­vlja­njem ogrom­na i u eko­lo­škom a i u eko­nom­skom kon­tek­stu. Nik­šić je pri­mjer gdje se mo­gu osje­ti­ti sve ne­ga­tiv­ne po­sle­di­ce uni­šta­va­nja vo­do­to­ka, ri­ječ­nih eko­si­ste­ma, ko­ji su da se nji­ma pra­vil­no upra­vlja­lo, mo­gli bi­ti al­ter­na­ti­va za po­sr­nu­lu in­du­stri­ju, i za­što ne re­ći iz­vor pri­ho­da za zna­tan broj gra­đa­na. Odr­ži­vi raz­voj je za­ka­snio u naš grad, pa se za­to i jed­no­stav­no do­zvo­li­la anar­hi­ja u ko­ri­šće­nju pri­rod­nih re­sur­sa, što će se tek ne­ga­tiv­no od­ra­zi­ti i na kva­li­tet ži­vot­ne sre­di­ne i zdra­vlje lju­di. Da je bi­lo pa­me­ti Nik­šić bi se ši­rio ka ri­je­ka­ma, ne bi se do­pu­šta­la sti­hij­ska i di­vlja grad­nja ne­po­sred­no uz rječ­na ko­ri­ta, ali ni ka­da je bio je­dan od pri­vred­nih cen­ta­ra u ne­ka­da­šnjoj Ju­go­sla­vi­ji, čel­ni lju­di ni­je­su pre­po­zna­li o ka­kvom je pri­rod­nom bo­gat­stvu ri­ječ - ka­že Pe­ro­vić.
Pred­stav­nik Dru­štva mla­dih eko­lo­ga Mi­o­drag Ka­ra­džić na­gla­ša­va da uko­li­ko se ne­što hit­no ne pre­du­zme po pi­ta­nju upra­vlja­nja vo­da­ma, taj pro­blem ima ten­den­ci­ju da u bli­skoj bu­duć­no­sti bu­de uzroč­nik i za­ga­đe­nja ze­mlji­šta.
- Uzroč­ni­ci ta­kvog sta­nja su in­du­strij­ske ot­pad­ne vo­de, grad­ske ka­na­li­za­ci­o­ne vo­de i čvr­sti ot­pad ko­ji se od­laže u rječ­na ko­ri­ta. In­du­strij­ska upo­tre­ba vo­de se go­di­na­ma oba­vlja na isti na­čin i u ja­ko ma­lo slu­ča­je­va pred­u­ze­ća vr­še testi­ra­nja ot­pad­nih vo­da. Nik­šić­ki ko­lek­tor ne funk­ci­o­ni­še vi­še od 20 go­di­na i grad­ska ka­na­li­za­ci­ja se slo­bod­no uli­va u Ze­tu. Pro­blem za­ga­đe­nja vo­da od stra­ne čo­vje­ka je ak­tu­e­lan ka­ko u ur­ba­nom i gu­sto na­se­lje­nom di­je­lu ta­ko i u pri­grad­skim na­se­lji­ma gdje do za­ga­đe­nja do­la­zi od stra­ne lo­kal­nog sta­nov­ni­štva. Da je po­treb­no mi­je­nja­ti na­vi­ke go­vo­re i po­da­ci da se u rječ­na ko­ri­ta mo­gu na­ći raz­ne vr­ste ot­pa­da a če­sto i ži­vo­tinj­skog po­ri­je­kla ili ot­pad ko­ji se kla­si­fi­ku­je kao opa­san. Za­ga­đe­nje nik­šić­kih vo­do­to­ka je i ši­ri pro­blem jer se po­sle­di­ce mo­gu osje­ti­ti i u ši­rem di­je­lu sliv­nog pod­ruč­ja – pod­vla­či Ka­ra­džić, do­da­ju­ći da je ve­li­ki pro­blem i spi­ra­nje i ta­lo­že­nje ot­pad­nih vo­da sa pri­vre­me­ne de­po­ni­je u Mi­slo­vom do­lu. L.N.


Na Du­klu naj­lo­ši­ji kva­li­tet vo­de

U lo­kal­noj upra­vi ka­žu da ve­li­ki pro­blem pred­sta­vlja nepo­sto­ja­nje in­spek­cij­skog nad­zo­ra ka­da je oblast za­štit ži­vot­ne sre­di­ne u pi­ta­nju na lo­kal­nom ni­vou.
U in­for­ma­ci­ji o sta­nju ži­vot­ne sre­di­ne ko­ju je za mi­nu­lu go­di­nu ura­dio Sek­tor za za­šti­tu ži­vot­ne sre­di­ne na­vo­di se da naj­vi­ši iz­vor za­ga­đe­nja po­vr­šin­skih ot­pad­nih vo­da či­ne ko­mu­nal­ne ot­pad­ne vo­de ko­je se naj­če­šće u ne­pre­či­šće­nom ob­li­ku is­pu­šta­ju u pri­ro­du. U iz­vje­šta­ju se na­vo­di da je naj­lo­ši­ji kva­li­tet vo­de bio duž ko­ri­ta ri­je­ke Ze­te na lo­ka­li­te­tu Du­klo.