Pi­še: Mi­lu­tin MI­ĆO­VIĆ


Dva­de­set­pe­to­go­di­šnji bi­lans ak­tu­el­ne cr­no­gor­ske vla­sti je - ne­pre­mo­sti­va po­dje­la u na­ro­du Cr­ne Go­re; uni­šte­na mo­guć­nost da se i po jed­nom bit­nom pi­ta­nju jav­no i ar­gu­men­to­va­no raz­go­va­ra; kri­mi­nal i ko­rup­ci­ja – i na kra­ju sve­ga, kao ka­pa na sva do­bra - sa­rad­nja sa NA­TO pak­tom.
NA­TO je u po­sled­njih 25 go­di­na svr­gao mno­ge re­ži­me, od Sr­bi­je do Li­bi­je, uz po­moć ta­mo­šnje opo­zi­ci­je ko­ju je po­ma­gao i na­o­ru­ža­vao da ski­nu vlast i raz­mno­ži unu­tra­šnje kon­flik­te, da bi na kra­ju bio nji­hov po­mi­ri­telj i – gro­bar.
Gle, u Cr­noj Go­ri, kao da NA­TO mi­je­nja svo­ju prak­su. Ov­dje na­go­vje­šta­va da bi mo­gao da po­dr­ži dik­ta­tor­ski re­žim, a da ka­zni de­mo­krat­sku opo­zi­ci­ju ko­ja rop­će de­ce­ni­ja­ma pod cr­no­gor­skom vla­šću.
Ne­dav­no je se­kre­tar NA­TO-a sa tri­de­se­tak am­ba­sa­do­ra Ali­jan­se zva­nič­no po­sje­tio cr­no­gor­ske čel­ni­ke po­vo­dom do­go­vo­ra o pri­klju­če­nju, a ni­je okre­nuo gla­vu na opo­zi­ci­ju ko­ja pro­te­stu­je pro­tiv vla­sti u cen­tru Pod­go­ri­ce.
Na­ma je ja­sno što NA­TO ov­dje mi­je­nja svo­ja pra­vi­la, i po­dr­ža­va dik­ta­tor­ski re­žim, i ne­će da vi­di de­mo­krat­sku opo­zi­ci­ju!
Mo­žda je NA­TO svo­jim pro­nic­lji­vim sr­cem vi­dio da je cr­no­gor­ska vlast ne­vi­na, a na­rod kriv, za­to tre­ba spa­si­ti re­žim, ma­kar na­rod bio i po­tu­čen.
Zna­mo da NA­TO ni­je pri­ja­telj­ski ras­po­lo­žen pre­ma na­ra­du, po­seb­no ako se ra­di o bal­kan­skom, ali ot­kud to da bi je­dan ti­pič­no bal­kan­ski, ti­pič­no ko­mu­ni­stič­ki re­žim mo­gao da sma­tra ne­vi­nim? I da je go­tov da oku­pi­ra taj na­rod, da bi spa­sio re­žim!?
Na Bal­ka­nu je sve dru­či­je, pa i NA­TO mo­ra bi­ti druk­či­ji. Mo­žda se pri­bo­ja­va da bi na­rod mo­gao ski­nu­ti vlast ko­ju je već oku­pi­rao? Za­to NA­TO ne­ma dru­go­ga ­i­zbo­ra ne­go da oslo­bo­di re­žim od na­rod­ne oku­pa­ci­je?!
Do­i­sta, cr­no­gor­ski re­žim mo­že spa­si­ti sa­mo NA­TO pakt! To je sa­svim ja­sno cr­no­gor­skom re­ži­mu, ali ni­je to ma­nje ja­sno ni NA­TO pak­tu.
NA­TO, pre­ko svo­jih oba­vje­šta­ja­ca, zna da mu je sla­ba ili ni­ka­kva po­dr­ška u na­ro­du, pa ga za­o­bi­la­zi, i ho­će da iz­dej­stvu­je ju­nač­ku po­dr­šku u cr­no­gor­skom par­la­men­tu, či­ja je le­gi­tim­nost spor­na, s ob­zi­rom na to da je par­la­men­tar­na opo­zi­ci­ja na uli­ci.
Ne­smjenji­va cr­no­gor­ska vlast za svog man­da­ta stvo­ri­la je ne­ra­zr­je­ši­ve ne­spo­ra­zu­me u dr­ža­vi – ra­zo­ri­la je­zik, uni­šti­la škol­stvo, po­ku­ša­la pre­vred­no­va­ti sop­stve­nu isto­ri­ju, od­re­kla se svo­jih du­hov­nih te­me­lja, na­pa­la cr­kvu, od­re­kla se Ko­so­va, iz­gu­bi­la isto­rij­ske pri­ja­te­lje Sr­be i Ru­se. A ti­me se od­re­kla ve­će po­lo­vi­ne svog na­ro­da, kao da ne po­sto­ji. Sa­mo je po­di­gla i uva­ži­la one ko­ji bez­um­no po­dr­ža­va­ju ta­kav na­o­pa­ki put Cr­ne Go­re.
Po­sli­je ova­kvog učin­ka cr­no­gor­ske vla­sti, NA­TO do­la­zi na go­to­vo. Sve je ura­di­la cr­no­gor­ska vlast da bi Cr­na Go­ra u mi­ru bi­la oku­pi­ra­na. Da, i oku­pa­ci­ja se mo­že ozna­či­ti kao ne­ka „in­te­gra­ci­ja“, kao što i pre­da­ja mo­že bi­ti oslo­bo­đe­nje od slo­bo­de.
Cr­no­gor­ska vlast ne mo­že da pod­ne­se isti­nu, jer vi­di, da je na­rod, za ko­ji je mi­sli­la da ga je ve­će ubi­la, još od­ne­kud živ. Još ima ne­ko da ni­je iz­dao se­be, i da se ni­je po­klo­nio re­ži­mu. Još ima ne­ko ko mi­sli, i jav­no go­vo­ri.
Ul­tra­cr­no­gor­ske (pa­ra)kul­tur­ne in­sti­tu­ci­je, kao – DCK, cr­no­gor­ski PEN, CG Ma­ti­ca, DA­NU, ko­je ži­ve uz ko­lje­no ovoj vla­sti, nor­mal­no je da joj is­ka­zu­ju bes­kra­no po­vje­re­nje, jer bez nje ih ne bi bi­lo, ni­ti bi nji­ho­vi pred­stav­ni­ci ima­li ika­kvog zna­ča­ja. Nji­hov ste­re­o­tip­ni rječ­nik uvi­jek funk­ci­o­ni­še u op­skur­no re­du­ko­va­noj eti­ke­ti: Sr­bi su „čet­ni­ci“, srp­ska cr­kva –„du­hov­na oku­pa­ci­ja“, srp­ski je­zik- „je­zik asi­mi­la­ci­je Cr­no­go­ra­ca“; Pe­tro­vi­ći – „mi­to­man­ski Sr­bi“, Nje­goš – „ove­ja­ni srp­ski mi­to­man, ide­o­log mr­žnje, i is­tra­ge ino­vje­ra­ca“, Lov­ćen – „vrh mi­to­man­skog srp­stva“, Ko­so­vo – „re­tro­grad­no sred­njo­vje­ko­vlje“, Cr­no­gor­ska mi­tro­po­li­ja -„srp­ska pa­tri­jar­ši­ja“, Ru­si – „omra­že­ni ne­pri­ja­te­lji evro­a­tlant­ske Cr­ne Go­re“.
Ako ne­ko cr­no­gor­sku vlast pro­zi­va zbok kri­mi­na­la i ko­rup­ci­je – ta­kav je „pro­tiv Cr­ne Go­re i evro­a­tlant­skih in­te­gra­ci­ja“. Ako ne­ko skre­ne pa­žnju da su po­ga­že­na pra­va srp­skog na­ro­da u Cr­noj Go­ri, ta­kvi su „pro­tiv slo­bod­ne i sa­mo­stal­ne Cr­ne Go­re“ i pr­o­tiv nje­ne slo­bod­ne od­lu­ke da se od­rek­ne svo­je isto­ri­je, je­zi­ka, pi­sma, isto­rij­skih pri­ja­te­lja i sl. Ako ne­ko cr­no­gor­sku vlast okri­vi zbog ko­lap­sa fa­bri­ka, rud­ni­ka, so­ci­ja­le bi­je­de, ta­kvi su „pro­tiv de­mo­krat­ski iza­bra­ne vla­sti“, i pro­če i pro­če.
Nor­mal­no da je pr­va žr­tva no­ve, sa­mo­stal­ne, i evro­a­tlant­ske Cr­ne Go­re bio je­zik. Jer tre­ba­lo je pri­je sve­ga uni­šti­ti ra­zu­mi­je­va­nje. A on­da se i ova vlast i NA­TO mo­gu oki­va­ti u zla­to.
Ta­ko ove na­še ja­de vi­dim iz Mo­skve. Da­lji­na ne­što iz­o­štri, ne­što iz­bri­še. Po­zdrav.
(Autor je knji­žev­nik)