Spek­ta­ku­lar­nim i du­go iš­če­ki­va­nim kon­cer­tom u Pod­go­ri­ci, naj­ve­ća mu­zič­ka bal­kan­ska zvi­je­zda Zdrav­ko Čo­lić obi­lje­žio je početak pro­sla­ve Da­na dr­žav­no­sti Cr­ne Go­re. Da je za­i­sta naj­ve­ća pje­vač­ka zvi­je­zda u re­gi­o­nu Čo­lić je do­ka­zao još jed­nom na kon­cer­tu u Pod­go­ri­ci, a trg Sve­tog Pe­tra Ce­tinj­skog i okol­ne uli­ce bi­le su pre­pu­ne naj­va­tre­ni­jim fa­no­vi­ma ove mu­zič­ke le­gen­de. Iako je na bi­nu iza­šao sa ma­lim za­ka­šnje­njem, pu­bli­ka ga je do­če­ka­la sa odu­še­vlje­njem i za­jed­no sa njim po­če­la da pje­va sti­ho­ve pr­ve pje­sme „Si­noć ni­si bi­la tu”...
- Do­bro ve­če Pod­go­ri­co, do­bro ve­če Cr­na Go­ro, do­bro ve­če svi­ma ko­ji su do­šli iz dru­gih gra­do­va, re­gi­je na­še dra­ge i svu­da oko­lo, hva­la vam pu­no. Ma­lo ka­sni­mo, ali za­to će­mo pje­va­ti stvar­no du­go, ako iz­dr­ži­mo, ho­će­mo li iz­dr­đa­ti - pi­tao je Čo­la, a pu­bli­ka se slo­ži­la i upu­ti­la mu gro­mo­gla­san apla­uz.
- Ja­ko se ra­du­jem što smo po­no­vo za­jed­no, pje­va­će­mo jed­nu pje­smu sa zad­njeg al­bu­ma, pa će­mo pro­ći kroz ne­ko vri­je­me u ko­jem nas ni­je bi­lo u Pod­go­ri­ci, i za­to - Pro­du­ži da­lje - po­ru­čio je Čo­la, a pu­bli­ka odu­še­vlje­no za­pje­va­la sa pr­vim tak­to­vi­ma ovog hi­ta.
Usli­je­di­li su do­bro po­zna­ti hi­to­vi, po­put „Či­ja je ono zvi­je­zda”, „Kad po­gle­daš me pre­ko ra­me­na”, „Mjer­kam, te mjer­kam”, „Ti ži­viš u obla­ci­ma ma­la”, „Pi­sa­ću joj pi­sma du­ga...” i mno­ge dru­ge...
- Sa­da ide je­dan ma­li ro­ken­rol iz osam­de­set­ih, ne­ki se od vas tada ni­jesu ni ro­dili ali šta ima ve­ze, aj­mo ne­što ma­lo spo­ri­je - ka­zao je Čo­la i za­pje­vao „Pra­vu stvar”.
Usli­je­di­la je do­bro po­zna­ta „Kri­sti­na”, „Do­bra vam noć pri­ja­te­lji”, za­tim jed­na od no­vih pje­sa­ma „O zar se ni­smo shva­ti­li”, pa opet ne­što sta­ri­je „E dra­ga dra­ga”,
- Ide­mo sad je­dan na­rod­njak ,, zo­ve se „Ko te lju­bi kad ni­sam tu”- ka­zao je Čo­la i po­zvao pu­bli­ku da pje­va­ju za­jed­no.
Za­tim je usli­je­di­la „Kra­si­va”, pu­bli­ka je u tran­su, a ple­sa­či­ce na sce­ni ob­u­če­ne u cr­ve­ne ko­sti­me sa re­sa­ma do­dat­no su pod­gri­ja­le već uza­vre­lu at­mos­fe­ru.
Na­sta­vio je u sjaj­nom rit­mu, i za­pje­vao „Osta­ni”. Pu­bli­ka pje­va u glas sa njim, sli­je­di Va­tra i ba­rut...
- Ide­mo sad ne­što no­vi­je, da ni­je sve sta­ri­je, sva­ka vam čast, je­ste li do­bro ras­po­lo­že­ni- pi­tao je Čo­la i po­ru­čio „Ja­vi se, ja­vi se”.
Sjaj­na ener­gi­ja, tr­ča­nje po bi­ni, ko­ke­ti­ra­nje sa pu­bli­kom na­sta­vi­lo se u na­red­nim pje­sma­ma, „ Oko oka­no” , „Re­ci mi zdra­vo” , „Pje­vam da­nju pje­vam no­ću”, „Gla­vo lu­da”...Sjaj­na at­mos­fe­ra ra­sla je sva­kim no­vim hi­tom, a vr­hun­ski do­ži­vljaj upot­pu­nio je i nje­gov gost na kon­cer­tu , po­za­ti bub­njar Dra­go­ljub Đu­ri­čić, ko­ji je na sce­nu iza­šao ne­što po­sle 23 sa­ta. Ka­ko se i oče­ki­va­lo na­pra­vio je sjaj­nu at­mos­fe­ru, a na­kon to­ga pu­bli­ka je po­no­vo do­če­ka­la sa odu­še­vlje­njem slav­nog Čo­lu ko­ji je na­sta­vio u do­brom rit­mu. U po­noć je pu­bli­ka sa odu­še­vlje­njem do­če­ka­la i is­pra­ti­la spek­ta­ku­la­ran va­tro­met pri­re­đen u nje­go­vu čast kao i u znak obi­lje­ža­va­nja 13. ju­la, Da­na dr­žav­no­sti Cr­ne Go­re.
Pod­sje­ti­mo, za mu­zič­ki spek­takl ove re­gi­o­nal­ne pop zvi­je­zde mje­se­ci­ma una­zad vla­da­lo je ve­li­ko in­te­re­so­va­nje pu­bli­ke ne sa­mo iz Cr­ne Go­re već i iz ci­je­log re­gi­o­na, ko­ja je si­noć za­jed­no sa njim uglas pje­va­la do­bro po­zna­te hi­to­ve. Čo­li­ne pje­sme pje­va­li su svi, ka­ko oni naj­mla­đi ko­ji ni­su bi­li ro­đe­ni u vri­je­me ka­da su ne­ke od njih na­sta­ja­le, ta­ko i oni sta­ri­ji ko­ji su još jed­nom pro­bu­di­li uspo­me­ne i sje­ća­nja na ne­ka mno­go ljep­ša vre­me­na. Na kon­cer­tu su pro­mo­vi­sa­ne i pje­sme sa po­sled­njeg al­bu­ma Va­tra i ba­rut na ko­jem se na­la­zi 12 pje­sa­ma za ko­je su ve­ći­ne tek­sto­va pi­sa­li Mom­či­lo Ba­ja­gić Ba­ja­ga, Ma­ri­na Tu­ca­ko­vić, kao i sam Čo­la. A.Š.


Zdravko nikad ne razočara

Ste­fa­na Šu­ko­vić:
-Oče­ku­jem ve­li­ki spek­takl ve­če­ras. Sa ne­str­plje­njen če­kam da poč­ne kon­cert. „Sta­ni­ca pod­lu­go­vi” mi je omi­lje­na pje­sma a, ve­če­ras sam sa ćer­ki­com. Ona obo­ža­va Čo­li­ća a omi­lje­na joj je „Go­ri va­tra sad u na­ma”.
Bi­lja­na Po­pić:
Ovo mi je če­tvr­ti kon­cert ko­ji pra­tim, ali pr­vi u Pod­go­ri­ci. Na lje­to­va­nju sam u Ba­ru pa sam is­ko­ri­sti­la pri­li­ku da do­ve­dem i kćer­ki­cu na njen pr­vi so­li­stič­ki kon­cert, jer mno­go vo­li Čo­lu. At­mos­fe­ra je baš fi­na, svi­đa mi se što su odvo­ji­li ovaj dio za dje­cu i vi­dim ima do­sta lju­di. Zdrav­ko ni­kad ne raz­o­ča­ra, da uvi­jek i vi­še ne­go što se oče­ku­je ta­ko da bez jed­no tri sa­ta pje­va­nja si­gur­no ne­će­mo oti­ći odav­de. Mi­slim da će­mo do­če­ka­ti ovaj pra­znik u po­noć.
Dra­gi­ca Bu­la­to­vić:
-Mno­go ga vo­lim ga mno­go i oče­ku­jem da se do­bro za­ba­vi­mo ve­če­ras, on je sja­jan, omi­lje­na mi je pje­sma „Gla­vo lu­da”, a ve­če­ras sam sa sna­hom , si­nom i unu­ča­di­ma, da­kle sve ge­ne­ra­ci­je na jed­nom mje­stu.
Ni­ko­le­ta Stru­gar:
- Ve­če­ras sam do­ve­la dje­cu iz NVO Zi­nak, ko­ja se ba­vi ak­tiv­no­sti­ma ko­ja u fo­ku­su ima­ju dje­cu i naj­bo­lje dječ­je in­te­re­se, Do­ve­li smo dje­cu i za­hva­lju­ju­ći Glav­nom gra­du, do­bi­li smo VIP mje­sta za dje­cu sa­mo­hra­nih ro­di­te­lja i za vi­šeč­la­ne po­ro­di­ce. Dje­ca su se baš ob­ra­do­va­la što mo­že­te da vi­di­te i po nji­ho­vim osmje­si­ma sve je su­per or­ga­ni­zo­va­no, do­šli smo da ču­je­mo sva­ku nje­go­vu pje­smu jer ga pu­no vo­li­mo.
Vla­dan Mi­tro­vić:
-Pr­vi put sam na nje­go­vom kon­cer­tu i na­dam se da će­mo se do­bro pro­e­sti ve­če­ras, tu sam sa dru­ga­ri­ma, svi­đa­ju mi se nje­go­ve pje­sme sve .
Pre­drag Stru­gar:​
-Iako sam pr­vi put na nje­go­vom kon­cer­tu pam­tim ko­li­ko i on, vi­še sam zbog ove omla­di­ne ov­dje, a ina­če i iz­bog nje­go­vih pje­smaa, sva­ka­ko je on iz mo­je ge­ne­ra­ci­je, ali ov­dje sam vi­še zbog omla­di­ne. Sve za­vi­si ko­ji se ža­nr pra­ti ali po mom mi­šlje­nju nje­go­vi kon­cer­ti su uvi­jek ja­ko do­bro po­sje­će­ni i on je in­te­re­san­tan, 200 hi­lja­da lju­di je znao ne­kad svo­je­vre­me­no da oku­pi u Be­o­gra­du, ni­je to baš la­ko.