Post­hum­no ob­ja­vlje­no ,,Sa­mo ne­bo”, dje­lo Da­ni­la V. Braj­ko­vi­ća, promovisano je u mul­ti­me­di­jal­noj sa­li Kul­tur­no-in­for­ma­tiv­nog cen­tra ,,Bu­do To­mo­vić” u Pod­go­ri­ci. Knji­gu je ob­ja­vio ,,Uni­reks”, ma­tič­na ku­ća, gdje je ra­dio kao ured­nik.
– Ova knji­ga, u ko­joj su se na­šli Da­ni­lo­vi sti­ho­vi i sje­ća­nja na­ših i nje­go­vih pri­ja­te­lja, pje­sni­ka. U cje­lo­sti je knji­ga su­za, knji­ga ne­u­tje­šnog pla­ča, knji­ga bo­la – ka­zao je knji­žev­nik Jan­ko Braj­ko­vić, u ime iz­da­va­ča.
Pro­to­je­rej Pre­drag Šće­pa­no­vić je is­ta­kao da je autor knji­ge ma­lo po­ži­vio na ze­mlji, ali da je eg­zi­sten­ci­jal­ni krik pro­nio kroz ži­vot.
- Bog i an­đeo, do­bro i zlo, su če­ti­ri pje­snič­ka kru­ga ko­jih se dr­žao Da­ni­lo. On je bio pi­sac vje­re, Bo­ga, lju­ba­vi, a u nje­go­vom tra­gič­nom kra­ju ima pu­no sim­bo­li­ke. Da­ni­lo se ni­je mi­rio sa svi­je­tom ra­ci­o­na­li­zma, on je bio sa­njar i ma­štar. Nje­go­ve sti­ho­ve i ži­vot is­pu­nja­va­le su uni­ver­zal­ne vri­jed­no­sti – ka­zao je pro­to­je­rej Pre­drag Šće­pa­no­vić.
Knji­žev­nik Ran­ko Jo­vo­vić na­pra­vio je po­se­ban osvrt na Da­ni­lo­ve za­pi­se. On je pod­sje­tio na mno­ge pje­sni­ke ko­ji su se, ka­ko je Jo­vo­vić is­ta­kao „ukle­ti ro­di­li, i ra­đa­li, i kao lju­di, i kao pje­sni­ci na ovoj na­šoj slav­noj, ali i ukle­toj srp­skoj ze­mlji”.
– Ovo ka­žem, mi­sle­ći na na­šeg tra­gič­nog Da­ni­la, ko­ji se tek ro­dio kao pje­snik, ko­ji je tek kre­nuo, isti­na, po­bo­žno u svi­jet po­e­zi­je tra­že­ći utje­hu – ka­zao je Jo­vo­vić.
On je do­dao da su sve Da­ni­lo­ve pje­sme u ne­koj vr­sti di­ja­lo­ga sa Bož­jim gla­sni­ci­ma.
O iza­bra­ni­ma, o oni­ma ko­ji su zna­li pje­snič­ku ci­je­nu ži­vo­ta, go­vo­rio je knji­žev­nik Pe­ri­vo­je Po­po­vić, is­ti­ču­ći da je ubi­je­đen da je sve njih ubi­la baš pre­ja­ka ri­ječ.
– Ona je iz­vor nji­ho­ve od­lu­ke da ži­ve u dru­gim pro­sto­ri­ma, u pro­sto­ri­ma gdje je sve slo­bo­da. Nji­ma se u sa­zvi­je­žđu bo­žan­ske na­de pri­dru­žio i Da­ni­lo Braj­ko­vić – ka­zao je knji­žev­nik i knji­žev­ni kri­ti­čar Pe­ri­vo­je Po­po­vić.
Da su se jed­na vra­ta, ži­vot­na i stva­ra­lač­ka, za­tvo­ri­la, pri­je ne­go što smo uspje­li da sa­gle­da­mo for­mu i su­šti­nu ono­ga što je ta mla­da du­ša nu­di­la ovom obe­smi­šlje­nom svi­je­tu, mi­šlje­nja je knji­žev­nik Ve­se­lin Rak­če­vić.
– Pre­ma ono­me što nam je po­koj­ni Da­ni­lo osta­vio kroz raz­li­či­te knji­žev­ne for­me za­pi­sa i po­e­zi­je, je­di­no tu mo­že­mo tra­ži­ti mo­gu­će od­go­vo­re na pi­ta­nja kra­ja, ko­ji ipak osta­je bez od­go­vo­ra. U ono­me što je osta­lo za­pi­sa­no, je­di­no pre­o­sta­je ana­li­za ne­ve­li­kog opu­sa pje­sa­ma sa me­ta­fi­zič­kim, du­hov­no-fi­lo­zof­skim od­red­ni­ca­ma, ko­ja kroz broj­ne sim­bo­le i me­ta­fo­re nu­de po ne­što od ono­ga za čim tra­ga­mo – sma­tra Rak­če­vić.
Pje­sni­ci Bo­ban Ve­li­mi­ro­vić Pod­go­ri­ča­nin i mr Slo­bo­dan Ču­ro­vić pro­či­ta­li su pje­sme ko­je su po­sve­ti­li Da­ni­lu Braj­ko­vi­ću.
– Bio je na­da­ren da bu­de pa­žljiv, da zna da vo­li, da zna da se vo­li. Ma­lo je lju­di ko­ji su svim svo­jim bi­ćem pli­je­ni­li – ka­zao je kum Da­ni­lov, Sa­ša Se­ku­lić, i pro­či­tao pje­smu ,,Ko­li­jev­ka”.
Da­ni­lov tre­ner ka­ra­tea Mi­li­sav Ju­ri­še­vić je uru­čio pri­zna­nje Da­ni­lo­vom ocu Vu­ki­ću, is­ti­ču­ći da je Da­ni­lo bio hra­bar, od­va­žan, vas­pi­tan i do­sto­jan­stven. Na sa­mom kra­ju za­hva­lio je otac Vu­kić Ga­ro Braj­ko­vić. Mo­de­ra­tor ve­če­ri bio je glu­mac Mi­lo­rad Ra­šo­vić, ko­ji je či­tao i Da­ni­lo­ve sti­ho­ve. Knji­ga je ob­ja­vlje­na sa bla­go­slo­vom mi­tro­po­li­ta Am­fi­lo­hi­ja.A.Ć.