Is­tra­ži­va­nje Cr­no­gor­ske akademije na­u­ka i umjet­no­sti (CA­NU) po­ka­za­lo je da po­lo­vi­na ro­di­te­lja uče­ni­ka za­vr­šnih raz­re­da osnov­nih ško­la i gim­na­zi­ja sma­tra da je kva­li­tet na­sta­ve na ča­so­vi­ma bi­lo­gi­je, he­mi­je, fi­zi­ke, ma­te­ma­ti­ke i in­for­ma­ti­ke lo­ši­ji ne­go za vri­je­me nji­ho­vog ško­lo­va­nja. Is­tra­ži­va­nje CA­NU je ra­đe­no me­đu 804 ro­di­te­lja, 348 na­sta­ni­ka po­me­nu­tih pred­me­ta i 257 čla­no­va upra­ve usta­no­va. U Aka­de­mi­ji su ju­če pred­sta­vlje­ni po­da­ci iz is­tra­ži­va­nja, ko­ji po­ka­zu­ju za­bri­nja­va­ju­će pa­ra­me­tre o kva­li­te­tu na­sta­ve u ško­la­ma. Psi­ho­log Zo­ri­ca Mi­nić ko­ja je pred­sta­vi­la is­tra­ži­va­nje is­ta­kla je da su se ro­di­te­lji iz­ja­sni­li da je dje­ci naj­ma­nje in­te­re­sant­na na­sta­va na ča­so­vi­ma he­mi­je i fi­zi­ke. Ona po­ru­ču­je da je vi­še od po­la čla­no­va upra­ve ško­la ne­za­do­volj­no ma­te­ri­jal­no teh­nič­kim uslo­vi­ma u ko­ji­ma ško­le ra­de, jer ocje­nju­ju da su uči­o­ni­ce lo­še opre­mlje­ne.
– Is­tra­ži­va­nje je po­ka­za­lo da sva­ki tre­ći ro­di­telj an­ga­žu­je pri­vat­nog na­stav­ni­ka iz ma­te­ma­ti­ke, a sva­ki pe­ti iz fi­zi­ke. Ro­di­te­lji is­ti­ču da če­sto pla­ća­ju i ča­so­ve iz he­mi­je, dok su ri­jet­kost iz bi­o­lo­gi­je i in­for­ma­ti­ke. Uče­sni­ci is­tra­ži­va­nja su ka­za­li da se uče­nik ka­da ima ne­ki pro­blem ve­zan za gra­di­vo pred­me­ta ri­jet­ko obra­ća za po­moć na­stav­ni­ku, već tra­ži po­moć od ro­di­te­lja ili sam po­ku­ša­va da ga ri­je­ši – is­ti­če Mi­ni­će­va.
Ona je ka­za­la da je 80 od­sto na­stav­ni­ka i upra­ve sma­tra da je kva­li­tet pre­da­va­nja una­pri­je­đen.
– Ro­di­te­lji kao i uče­ni­ci mi­sle da su ma­te­ma­ti­ka i in­for­ma­ti­ka naj­va­žni­je za na­sta­vak ško­lo­va­nja, dok je he­mi­ja ma­nje bit­na. Ura­di­li smo is­tra­ži­va­nje me­đu na­stav­ni­ci­ma sa de­set go­di­na rad­nog sta­ža, u ko­jem je uče­stvo­va­lo 496 pre­da­va­ča raz­li­či­tih pred­me­ta. Oni su se iz­ja­sni­li da su to­kom stu­di­ja ima­li ve­o­ma ma­lo pred­me­ta o psi­ho­lo­gi­ji, ko­ja bi im po­mo­gla da se bo­lje sna­la­ze sa kon­flik­ti­ma i pro­ble­mi­ma ado­le­sce­na­ta. Ve­ći­na na­stav­ni­ka se iz­ja­sni­la da su na­stav­nič­ki fa­kul­tet upi­sa­li iz lju­ba­vi, a sa­da bi mi­je­nja­li po­sao da im se uka­že pri­li­ka. Po­lo­vi­na na­stav­ni­ka ka­za­la je da ni­je bi­la u mo­guć­no­sti da ko­ri­sti ra­ču­nar na stu­di­ja­ma, dok je is­tra­ži­va­nje po­ka­za­lo da bi ve­ći efe­kat ima­lo ini­ci­jal­no obra­zo­va­nje pre­da­va­ča za kva­li­tet na­sta­ve, ne­go ma­nje gru­pe uče­ni­ka ili po­ve­ća­nje za­ra­da – na­vo­di Mi­ni­će­va.D.B.


Pro­blem i po­na­ša­nje uče­ni­ka

Is­tra­ži­va­nje CA­NU je po­ka­za­lo da na­stav­ni­ci sma­tra­ju da im naj­vi­še bri­ga za­da­je po­na­ša­nje uče­ni­ka i ro­di­te­lja, ko­je je znat­no lo­ši­je u od­no­su na ra­ni­je.
– Tre­ba vr­ši­ti bo­lju se­lek­ci­ju pri­li­kom upi­sa, kao i pro­vje­re i una­pre­đe­nje obra­zo­va­nja na­stav­ni­ka iz obla­sti psi­ho­lo­gi­je i pe­da­go­gi­je. Po­treb­no je for­mi­ra­ti škol­ski tim za pra­će­nje, iden­ti­fi­ka­ci­ju i rad sa da­ro­vi­tim uče­ni­ci­ma – re­kla je Mi­ni­će­va.