Do­sko­ra­šnji pred­sjed­nik Cr­no­gor­ske aka­de­mi­je na­u­ka i umjet­no­sti (CA­NU) Mo­mir Đu­ro­vić ju­če je oštro kri­ti­ko­vao tvrd­nje pre­mi­je­ra Du­ška Mar­ko­vi­ća da je Rječ­nik cr­no­gor­skog na­rod­nog i knji­žev­nog je­zi­ka kon­tro­ver­zan, ko­ji je kao gost pri­su­stvo­vao na skup­šti­ni te in­sti­tu­ci­je, jer pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma to pro­iz­i­la­zi iz nje­go­vog ne­zna­nja isti­ne o tom dje­lu. Pri­li­kom krat­kog pri­su­stva i go­vo­ra na sjed­ni­ci skup­šti­ne CA­NU, pred­sjed­nik Vla­de Mar­ko­vić ka­zao je da je rječ­nik kon­tro­ver­zan i da je ta in­sti­tu­ci­ja du­žna da ne pod­gri­ja­va po­dje­le, ne­go tre­ba da za­šti­ti cr­no­gor­ski iden­ti­tet.
Đu­ro­vić je na­kon iz­la­ga­nja Mar­ko­vi­ća is­ta­kao da tre­ba raz­ja­sni­ti si­tu­a­ci­ju u ve­zi sa rječ­ni­kom i za­tra­žio od pre­mi­je­ra Mar­ko­vi­ća da do­ka­že zbog če­ga je na­uč­no dje­lo kon­tro­verz­no. Aka­de­mi­ci CA­NU na­ja­vi­li su da će na­red­ne go­di­ne bi­ti na­sta­vljen rad na rječ­ni­ku cr­no­gor­skog je­zi­ka, ako bu­džet to omo­gu­ći.
– Ne znam da je rječ­nik po­vu­čen, jer to ni­ko ni­je potvdio. Ni­ko ne mo­že da do­ka­že da je CA­NU ra­di­la pro­tiv in­te­re­sa dr­ža­ve. Rječ­nik ima teh­nič­kih gre­ša­ka, ali ni­jed­na ni­je po­li­tič­kog ka­rak­te­ra. Ne­za­mi­sli­vo je da nas Skup­šti­na i neo­bra­zo­va­ni po­li­ti­ča­ri di­sci­pli­nu­ju i to je ne­po­znat slu­čaj u sa­vre­me­nom svi­je­tu pri­ti­ska na na­ci­o­nal­nu aka­de­mi­ju na­u­ka i umjet­no­sti. Rječ­nik je na­še naj­ve­će dje­lo i on je ap­so­lut­no do­bar, sa teh­nič­kim gre­ška­ma. Ne pri­hva­tam kva­li­fi­ka­ci­je pre­mi­je­ra da je kon­tro­ver­zan. Tre­ba sa­mo raz­ja­sni­ti 10 spor­nih poj­mo­va i utvr­di­ti či­nje­ni­ce. Ni­je Alah je­di­ni Bog na svi­je­tu, on je Bog u isla­mu, ne mo­že­mo da na­pi­še­mo da je to naj­vi­še sve­tov­no li­ce na svi­je­tu, po­sto­je i dru­gi bo­go­vi Isus Hrist i mno­gi dru­gi. Po­li­ti­ka ša­lje ne­edu­ko­va­ne lju­de u par­la­ment i on­da je to ve­li­ki pro­blem za dru­štvo – re­kao je Đu­ro­vić.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, Mar­ko­vić ne zna da je na isti na­čin iz­ra­đen i rječ­nik u Hr­vat­skoj, a da su spor­ne ri­je­či iz dje­la CA­NU na isto­vje­tan na­čin ob­ja­šnje­ne u Al­ba­ni­ji, od stra­ne nji­ho­ve aka­de­mi­je.
– Pi­tam se da li CA­NU tre­ba da igra ona­ko ka­ko od­go­vo­ra jed­nom po­sla­ni­ku, ko­ji je pot­pu­no ne­ar­gu­men­to­va­no tra­žio po­vla­če­nje rječ­ni­ka. To je pro­blem dr­ža­ve, a ne CA­NU. Ovo je to­ta­li­tar­no dru­štvo, jer naj­ve­ća na­uč­na in­sti­tu­ci­ja do­bi­ja na­log od Skup­šti­ne da se rječ­nik po­vu­če. Ovo je po­li­ti­zo­va­no dru­štvo i mo­ram da se pre­kr­stim gdje ži­vi­mo – po­ru­čio je Đu­ro­vić.
Mar­ko­vić je u go­vo­ru po­zvao aka­de­mi­ke da se uklju­če u rje­ša­va­nje mno­go­broj­nih pro­ble­ma u dru­štvu i da „ne ži­vi u pro­šlo­sti”.
– Po­sta­vlja se pi­ta­nje da li je za­da­tak CA­NU da ži­vi u pro­šlim vre­me­ni­ma, ili da funk­ci­o­ni­še u sa­vre­me­nim okvi­ri­ma, kao bi su­ge­ri­sa­la naj­kra­će, naj­be­zbol­ni­je i naj­ko­ri­sni­je pu­te­ve za svoj na­rod. Ka­ko da una­pri­je­di­mo eko­no­mi­ju, obra­zo­va­nje i is­ko­ri­sti­mo pri­rod­ne re­sur­se, po­treb­no nam je da vi­di­mo šta vi mi­sli­te o sve­mu to­me. Svje­stan sam da u Vla­di ne sje­de naj­um­ni­ji, već u aka­de­mi­ji, kao u sva­koj dr­ža­vi. Vi uva­že­ni aka­de­mi­ci ste naj­um­ni­ji i od vas tra­ži­mo od­go­vo­re. Kao što je to re­kao vaš pred­sjed­nik Vuk­če­vić, oče­ku­je­mo uvi­jek da CA­NU bu­de cr­no­gor­ska i da bu­de do­stoj­na ime­na aka­de­mi­je. CA­NU tre­ba da nas sa­be­re, a ne da nas di­je­li, da ne­ma ni ljut­nji cr­no­gor­skog ni srp­skog di­je­la, ko­je po­či­va na kon­tro­verz­nim rječ­ni­ci­ma, ni dnev­no-po­li­tič­kim svr­sta­va­nji­ma, ne­ra­zu­mi­je­va­njem i raz­mi­ri­ci­ma me­đu na­uč­ni­ci­ma, ni­je vri­je­me za to. Od vas tra­ži­mo mu­dre od­go­vo­re za svoj na­rod, a vi mo­že­te oče­ki­va­ti sva­ku vr­stu po­mo­ći od Vla­de – is­ta­kao je Mar­ko­vić.
On sma­tra da je vri­je­me da Aka­de­mi­ja tre­ba da ih na­u­či „ka­ko da svi­ma je­di­na ku­ća bu­de Cr­na Go­ra, jer zna­mo da du­go ni­je ta­ko i da smo po­di­je­lje­ni”.
– Tu ras­po­lu­će­nost cr­no­gor­skog dru­štva vu­če­mo za so­bom iz pro­šlih vje­ko­va do da­na­šnjih da­na, kao cr­nu sjen­ku od ko­je ne mo­že­mo po­bje­ći i kao otrov ko­ji ko­la kroz na­še ve­ne. Ka­ko da sve na­še po­seb­no­sti uve­že­mo u je­dan dr­žav­ni sim­bol, ka­ko ni­jed­no na­ci­o­nal­no opre­dje­lje­nje ne bi po­sta­lo ma­nje vri­jed­na, već da bi svi­ma bi­lo udob­no i si­gur­no u cr­no­gor­skom iden­ti­te­tu – re­kao je Mar­ko­vić.
D.B.


Bu­džet ve­ći za po­la mi­li­o­na

Pred­sjed­nik CA­NU Dra­gan Vuk­če­vić ka­zao je da će bu­džet na­uč­ne in­sti­tu­ci­je za 2017. go­di­nu bi­ti uve­ćan za po­la mi­li­o­na eura i da će iz­no­si­ti 1.500.000 eura. Vuk­če­vić je ka­zao da su za­do­volj­ni fi­nan­sij­skim iz­vje­šta­jem za 2016. go­di­nu i da su mak­si­mal­no is­kri­sti­li sred­stva. Na Skup­šti­ni CA­NU usvo­je­ni su plan ra­da za 2017. i iz­vje­štaj o pro­jek­ti­ma i ra­du na­uč­ni­ka u 2016. go­di­ni.
– Pret­hod­na upra­va je od­lič­no is­ko­ri­sti­la bu­džet i na kra­ju go­di­ne ima­mo 130.000 pri­ho­da. Po­tro­ši­li smo za na­uč­ne pro­jek­te, za­ra­de i is­tra­ži­va­nja 1.100.000 eura, a pri­ho­do­va­li smo od dr­ža­ve i pro­je­ka­ta 1.237.000 eura. Osno­va­li smo Lek­si­ko­graf­ski cen­tar i u na­red­noj go­di­ni će­mo iz bu­dže­ta za za­po­sle­ne opre­di­je­li­ti 50.000 eura. Oče­ku­je­mo da bu­džet u 2017. go­di­ni bu­de bo­lji i da re­a­li­zu­je­mo vi­še na­uč­nih pro­je­ka­ta – re­kao je Vuk­če­vić.