Uko­li­ko se Za­kon o re­gu­la­ri­za­ci­ji ne­for­mal­nih obje­ka­ta pri­mi­je­ni u po­sto­je­ćem ob­li­ku, to će pred­sta­vlja­ti op­šte abo­li­ra­nje od kri­vič­ne od­go­vor­no­sti svih onih ko­ji su na­kon 2008. go­di­ne svo­je objek­te po­di­za­li bez gra­đe­vin­ske do­zvo­le, kr­še­ći ti­me Kri­vič­ni za­ko­nik, ocje­nju­je se u iz­vje­šta­ju o spro­vo­đe­nju ak­ci­o­nog pla­na za po­gla­vlje 23, ko­ji je pri­pre­mi­la NVO MANS. U tom do­ku­men­tu se kon­sta­tu­je da su­do­vi i sa­da iz­ri­ču uglav­nom uslov­ne ka­zne za di­vlju grad­nju, iako su za to dje­lo pro­pi­sa­ne sa­mo za­tvor­ske sank­ci­je, abo­li­ra­ju­ći na taj na­čin po­či­ni­o­ce tog dje­la.
– U to­ku 2016. go­di­ne pod­ni­je­te su ukup­no 154 kri­vič­ne pri­ja­ve, po­dig­nu­ta su 72 op­tu­žna pred­lo­ga, do­ni­je­te su 74 pre­su­de, od ko­jih su 43 pra­vo­sna­žne i sve su osu­đu­ju­će. Ni­ko ni­je osu­đen na za­tvor­sku ka­znu, 46 li­ca je ka­žnje­no uslov­no, a če­ti­ri ka­znom ra­da u jav­nom in­te­re­su. To­kom 2015. go­di­ne pod­ni­je­te su 142 kri­vič­ne pri­ja­ve, for­mi­ra­no je 60 pred­me­ta, osu­đe­na 52 li­ca – od če­ga 47 uslov­no, dva li­ca za­tvor­skom ka­znom i tri li­ca su osu­đe­na na rad u jav­nom in­te­re­su. U 2014. pod­ni­je­te su 262 kri­vič­ne pri­ja­ve, po­dig­nu­to je 88 op­tu­žnih pred­lo­ga i do­ni­je­to 87 osu­đu­ju­ćih pre­su­da. Uslov­no je osu­đe­no 113 li­ca, za­tvor­skom ka­znom njih 15, ali ne­ma po­da­ta­ka o du­ži­ni tra­ja­nja ka­zni, dva li­ca su do­bi­la ka­znu ra­da u jav­nom in­te­re­su, jed­no li­ce nov­ča­nu ka­znu i dva li­ca opo­me­nu – na­vo­di se u iz­vje­šta­ju MANS-a.
U toj NVO ka­žu da Za­kon o re­gu­la­ri­za­ci­ji ne­for­mal­nih obje­ka­ta, či­ja pri­mje­na po­či­nje 31. ju­la, omo­gu­ća­va le­ga­li­za­ci­ju ne sa­mo obje­ka­ta ko­ji su na­sta­li iz so­ci­jal­ne po­tre­be, već i onih ko­ji su pro­dukt pri­je sve­ga pro­fit­nih in­te­re­sa in­ve­sti­to­ra zgra­da i ho­te­la.
– Ti­me se za­pra­vo sa­mo for­ma­li­zu­je po­sto­je­će sta­nje i ni­vo de­va­sta­ci­je pro­sto­ra – is­ti­ču u MANS-u.
Gra­đa­ni, ka­ko na­vo­de, pri­ja­vlju­ju sve vi­še slu­ča­je­va ne­le­gal­ne grad­nje i ra­ste broj kri­vič­nih pri­ja­va pod­ni­je­tih tu­ži­la­štvu. Su­do­vi su ogrom­nu ve­ći­nu li­ca osu­di­li uslov­nom ka­znom, iako Kri­vič­ni za­ko­nik pro­pi­su­je is­klju­či­vo za­tvor­ske ka­zne za ne­le­gal­nu grad­nju. Ni­jed­na dr­žav­na in­sti­tu­ci­ja, pa ni re­sor­no Mi­ni­star­stvo odr­ži­vog raz­vo­ja i tu­ri­zma, ne­ma ob­je­di­nje­ne i pre­ci­zne po­dat­ke o bro­ju i struk­tu­ri ne­le­gal­no po­dig­nu­tih obje­ka­ta. In­spek­ci­ja za­šti­te pro­sto­ra ne­ma do­volj­no in­spek­to­ra i ni­je zna­čaj­ni­je do­pri­ni­je­la ade­kvat­noj za­šti­ti pro­sto­ra, po­seb­no na ju­gu i u za­šti­će­nim pod­ruč­ji­ma.
To­kom 2016. go­di­ne In­spek­ci­ja za­šti­te pro­sto­ra iz­vr­ši­la je pre­ko 2.500 in­spek­cij­skih pre­gle­da, od če­ga je pre­ko 1.400 bi­lo po pri­ja­va­ma gra­đa­na. Do­ni­je­to je pre­ko 320 rje­še­nja o ru­še­nju ili ukla­nja­nju obje­ka­ta, ali je sa­mo tre­ći­na tih obje­ka­ta stvar­no uklo­nje­na.
– Pod­no­si se ve­li­ki broj kri­vič­nih pri­ja­va za gra­đe­nje obje­ka­ta bez gra­đe­vin­ske do­zvo­le i pro­tiv­prav­no pri­klju­če­nje gra­di­li­šta na teh­nič­ku in­fra­struk­tu­ru, ali sud­ska prak­sa ne dje­lu­je de­sti­mu­la­tiv­no, jer je naj­ve­ći broj li­ca osu­đen uslov­no, iako su Kri­vič­nim za­ko­ni­kom za ova dje­la pred­vi­đe­ne is­klju­či­vo za­tvor­ske ka­zne. In­spek­ci­ja za­šti­te pro­sto­ra ni­je zna­čaj­ni­je do­pri­ni­je­la ade­kvat­noj za­šti­ti pro­sto­ra, po­seb­no na ju­gu ze­mlje i u za­šti­će­nim pod­ruč­ji­ma ka­kvi su na­ci­o­nal­ni par­ko­vi. Ak­tiv­no­sti ove In­spek­ci­je su i da­lje op­te­re­će­ne vi­so­kim ni­vo­om ne­tran­spa­rent­no­sti u smi­slu pri­o­ri­te­ta dje­lo­va­nja ka­da je u pi­ta­nju ne­le­gal­na grad­nja – is­ti­ču iz MANS-a.M.S.


Bri­šu tra­go­ve ko­rup­ci­je

Pro­fe­sor Gra­đe­vin­skog fa­kul­te­ta i biv­ši po­sla­nik Je­li­sa­va Ka­le­zić sa­gla­sna je da se u Cr­noj Go­ri Za­ko­nom o re­gu­la­ri­za­ci­ji ne­for­mal­nih obje­ka­ta mi­ni­ra si­stem pla­ni­ra­nja. Ona is­ti­če da je struč­nim lju­di­ma tre­ba­lo pre­pu­sti­ti rje­ša­va­nje pro­ble­ma di­vlje grad­nje i sa­ni­ra­nja po­sto­je­će si­tu­a­ci­je.
– Usva­ja­njem no­vog za­ko­na, ko­jim se u za­kon­ske okvi­re sta­vlja sve što je ne­le­gal­no sa­gra­đe­no, kla­sič­no je bri­sa­nje tra­go­va ko­rup­ci­je i pr­lja­vog nov­ca. Mo­že­mo mi go­vo­ri­ti da su in­spek­to­ri ra­di­li ili ni­su ra­di­li svoj po­sao, ali je či­nje­ni­ca da ni­ko ni­je ulo­žio ne­ko­li­ko mi­li­o­na u iz­grad­nju ve­li­kog stam­be­nog ili ho­tel­skog kom­plek­sa, ko­ji je gra­đen bez do­zvo­le, a da ni­je znao da ne­će ima­ti pro­blem. To se ra­di­lo na ri­ječ onih sa vr­ha, a oni su u mi­ni­star­stvu. Kod nas se bu­kval­no usva­ja za­kon ko­ji bri­še od­go­vor­nost za kri­vič­no dje­lo di­vlje grad­nje i ko­rup­ci­ju – ka­za­la je Ka­le­zić za „Dan”.


Trajna devastacija

Di­rek­tor Eko­lo­škog po­kre­ta Ozon Alek­san­dar Pe­ro­vić is­ti­če da di­vlja grad­nja pro­u­zro­ku­je traj­nu de­va­sta­ci­ju pro­sto­ra ko­ji je naš naj­vred­ni­ji pri­rod­ni re­surs, pa se mo­že re­ći da je to i naj­ve­ća eko­lo­ška cr­na tač­ka u eko­lo­škoj dr­ža­vi Cr­noj Go­ri. On is­ti­če da di­vlja grad­nja ula­zi u do­men eko-kri­mi­na­la, jer otva­ra pro­stor za ele­men­te kri­mi­nal­nog udru­ži­va­nja, ko­rup­ci­ju i oti­ma­či­nu.
– Naj­ve­ći kri­vac za ovaj pro­blem je­ste si­stem, ko­ji je do­pu­stio da pri­vat­ni in­te­res bu­de iz­nad jav­nog i da po­je­din­ci na naj­od­go­vor­ni­jim funk­ci­ja­ma u nje­go­vim in­sti­tu­ci­ja­ma slu­že pri­vat­nom, a ne jav­nom in­te­re­su. Ne­le­gal­na grad­nja je i naj­bo­lji re­per ka­ko (ne)funk­ci­o­ni­šu i (ne)sa­ra­đu­ju sve tri gra­ne vla­sti – ka­že Pe­ro­vić.