Mi­ni­star za rad, za­po­šlja­va­nje, bo­rač­ka i so­ci­jal­na pi­ta­nja Alek­san­dar Vu­lin ot­krio je ju­če no­vu spo­men-plo­ču po­sve­će­nu Sr­bi­ma ko­ji su ži­vo­te iz­gu­bi­li u Ma­ut­ha­u­ze­nu, a za­tim je po­lo­žio vi­jen­ce i odao po­čast stra­da­li­ma, po­ru­čiv­ši da svi­jet ne smi­je vi­še da do­pu­šta da se zlo po­na­vlja.
Vu­lin, ko­ji je pred­vo­dio dr­žav­nu ce­re­mo­ni­ju obi­lje­ža­va­nja 72 go­di­ne od oslo­bo­đe­nja tog kon­cen­tra­ci­o­nog lo­go­ra u Austri­ji, re­kao je da svi­jet ne smi­je da pre­ću­ti da se fa­ši­zam po­no­vo ra­đa, da se vra­ća i to pod svo­jim pra­vim ime­nom, da se vra­ća nad ko­sti­ma naj­stra­šni­je umo­re­ne ja­se­no­vač­ke dje­ce.
– Ko bu­de ću­tao da se fa­ši­zam vra­ća, do­če­ka­će da ga vi­di i u svo­joj ze­mlji – na­veo je Vu­lin.
Uka­zao je i da je Sr­bi­ja po­no­sna na svo­ju isto­ri­ju i da ne­će do­zvo­li­ti da se isto­ri­ja mi­je­nja i da se o njoj go­vo­ri bi­lo ka­ko dru­ga­či­je ne­go ona­ko kao što je bi­lo.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, Sr­bi­ja je i ta­da, kao što je i sa­da, uvi­jek bi­la na stra­ni slo­bo­de i ljud­skog ro­da.
– Ta­mo gdje je Sr­bi­ja, ta­mo je i slo­bo­da, ali Sr­bi­ja ho­će da upo­zo­ri ov­dje u Ma­ut­ha­u­ze­nu da svi­jet ne smi­je vi­še da do­pu­šta da se zlo po­na­vlja i da okre­će gla­vu od zla ko­je se de­ša­va, ko­je se već po­no­vi­lo. Ako se iz­nad ja­se­no­vač­kih ko­sti­ju, iz­nad po­kla­ne ja­se­no­vač­ke dje­ce po­no­vo po­ja­vi­la ta­ble na ko­joj pi­še „Za dom sprem­ni”, ako se u Ja­se­nov­cu le­gi­tim­no i od stra­ne vla­sti do­zvo­lje­no po­ja­vi­la ta­ble sa usta­škim po­zdra­vom, on­da će se i u Ma­ut­ha­u­ze­nu po­ja­vi­ti ta­ble sa „Zig hajl”, re­kao je mi­ni­star.
Na­kon što je po­lo­žio vi­je­nac na cen­tral­nom spo­me­ni­ku u kon­cen­tra­ci­o­nom lo­go­ru Ma­ut­ha­u­zen, Vu­lin je na­pu­stio ko­me­mo­ra­ci­ju, u znak pro­te­sta zbog pri­su­stva de­le­ga­ci­je Ko­so­va na sku­pu i ulo­žio zva­ni­čan pro­test.
Vu­lin je re­kao da je de­le­ga­ci­ja Vla­de Sr­bi­je po­lo­ži­la svoj vi­je­nac na grob sto­ti­ne hi­lja­da umo­re­nih lju­di, ko­ji to za­slu­žu­ju, kao što za­slu­žu­ju uspo­me­nu i pa­žnju i hi­lja­de Sr­ba ko­ji su ta­mo po­bi­je­ni.
– Za­to smo po­lo­ži­li naš vi­je­nac i po­ka­za­li ko­li­ko po­štu­je­mo i ci­je­ni­mo sve one ko­ji su ov­dje stra­da­li i ko­li­ko ci­je­ni­mo ljud­sku pat­nju i mu­ku. Ali na­ša de­le­ga­ci­ja ni­je mo­gla da do­zvo­li da ćut­ke po­sma­tra­mo ka­ko se za­sta­va la­žne dr­ža­ve Ko­so­vo ov­dje pred­sta­vlja kao pra­va dr­ža­va i ka­ko se po­zi­va­ju kao da su bi­li dio an­ti­fa­ši­stič­ke ko­a­li­ci­je – re­kao je Vu­lin Tan­ju­gu.
Mi­ni­star je is­ta­kao da Ko­so­vo za Sr­bi­ju ni­je dr­ža­va i ne mo­že bi­ti pred­sta­vlje­no na bi­lo ka­kav dru­ga­či­ji na­čin, osim na na­čin ko­ji je do­zvo­ljen.
– Ov­dje se to, na­ža­lost, ni­je do­go­di­lo. Da­ni­ma već go­vo­ri­mo, evo i ov­dje go­vo­ri­mo, o to­me ka­ko ne­po­što­va­nje isto­ri­je mo­že da do­ve­de do zla. To se da­nas i de­si­lo, ko­sov­ska za­sta­va me­đu dr­ža­va­ma ne mo­že da bu­de, i to je zlo. Ko­sov­ska za­sta­va ne­ma šta da tra­ži me­đu čla­ni­ca­ma an­ti­hi­tle­rov­ske ko­a­li­ci­je, me­đu ze­mlja­ma po­bjed­ni­ca­ma – po­ru­čio je Vu­lin.
On je na­zna­čio da Sr­bi­ja ne mo­že da do­zvo­li da se pre­ko nje­nog su­ve­re­ni­te­ta i nje­nog po­no­sa ga­zi na ova­ko bru­ta­lan na­čin.
– Za­to smo ulo­ži­li i ula­že­mo zva­ni­čan pro­test, za­to smo na­pu­sti­li na­sta­vak ko­me­mo­ra­ci­je. Na­še žr­tve su is­po­što­va­ne, sve žr­tve ov­dje su is­po­što­va­ne, ni­smo do­zvo­li­li da se na­še pri­su­stvo na bi­lo ko­ji na­čin uma­nji, ali ne­će­mo do­zvo­li­ti da se dr­ža­va Sr­bi­ja ga­zi – re­kao je Vu­lin.
Ko­me­mo­ra­ci­ji je pri­su­stvo­vao i dr­žav­ni vrh Austri­je.
Pre­ma Vu­li­no­vim ri­je­či­ma, ni­je mo­gu­će zlo za­u­sta­vi­ti sa­mo na jed­nom mje­stu i srp­ski na­rod je pre­ma­li da bi sam na­hra­nio i za­u­sta­vio to­li­ko zlo.
– Onaj ko do­pu­sti da se u Ja­se­nov­cu po­dig­nu ta­ble sa usta­škim po­zdra­vom do­če­ka­će da se u Ma­ut­ha­u­ze­nu po­dig­nu ta­ble sa po­zdra­vom „Zig hajl”. Iz­me­đu na­ci­sta usta­ša ne­ma raz­li­ke, iz­me­đu dva po­zdra­va ne­ma raz­li­ke, iz­me­đu po­bi­je­nih i po­kla­nih u Ja­se­nov­cu i Ma­ut­ha­u­ze­nu ne­ma raz­li­ke on­da ne smi­je bi­ti ni raz­li­ke u od­no­su svi­je­ta pre­ma ova dva stra­ti­šta i od­no­su pre­ma ova dva po­ka­za­te­lja fa­ši­zma – re­kao je Vu­lin.
Is­ta­kao je da se Sr­bi­ja s po­no­som sje­ća svih stra­da­lih u svim ra­to­vi­ma.
– Na ovom pro­sto­ru obi­lje­ža­va­mo stra­da­nje u Ma­ut­ha­u­ze­nu gdje su ubi­je­ne de­se­ti­ne hi­lja­da na­ših ze­mlja­ka to­kom Dru­gog svjet­skog ra­ta – re­kao je mi­ni­star, do­da­ju­ći da su za­to­če­ni­ci ubi­ja­ni do po­sled­njeg da­na ra­ta.
Ko­me­mo­ra­ci­ji su pri­su­stvo­va­li pred­stav­ni­ci am­ba­sa­de Sr­bi­je u Austri­ji, Voj­ske Sr­bi­je, ka­de­ti Voj­ne aka­de­mi­je i stu­den­ti Kri­mi­na­li­stič­ko-po­li­cij­ske aka­de­mi­je, kao i uče­ni­ci gim­na­zi­je iz Bru­sa ko­ji su po­bi­je­di­li na tak­mi­če­nju „Da rat osta­ne sa­mo igra”.
No­vo­ot­kri­ve­nu spo­men-plo­ču osve­štao je pro­to­je­rej sta­vro­for Dra­gan Mi­ćić, a vi­jen­ce su po­lo­ži­le de­le­ga­ci­je Polj­ske, Ita­li­je, Ru­si­je, Ukraj­ne, Al­ba­ni­je.
Ovo­go­di­šnja ko­me­mo­ra­ci­ja po­vo­dom oslo­ba­đa­nja kon­cen­tra­ci­o­nog lo­go­ra Ma­ut­ha­u­zen i nje­go­vih 49 spo­red­nih lo­go­ra, odr­ža­na je pod mo­tom „In­ter­na­ci­o­na­li­zam po­ve­zu­je”.
(RTS)


Ste­pe­ni­ce smr­ti

Ma­ut­ha­u­zen je bio naj­ve­ći na­ci­stič­ki kon­cen­tra­ci­o­ni lo­gor na te­ri­to­ri­ji da­na­šnje Austri­je, a nje­gov cilj je bio uni­šta­va­nje kroz rad.
Za­to­če­ni­ci su mo­ra­li to­kom či­ta­vog da­na da no­se ka­me­nje te­ži­ne od 50 ki­lo­gra­ma pre­ko ta­ko­zva­nih „ste­pe­ni­ca smr­ti”.
Od 1943. ra­do­vi u ka­me­no­lo­mu su sma­nje­ni i za­to­če­ni­ci su iz­najm­lji­va­ni voj­noj in­du­stri­ji.
U kon­cen­tra­ci­o­nom lo­go­ru Ma­ut­ha­u­zen je bi­lo za­tvo­re­no oko 200.000 lju­di, od ko­jih go­to­vo po­lo­vi­na ni­je pre­ži­vje­la tu „ma­ši­ne­ri­ju smr­ti”.
Me­đu za­to­če­ni­ci­ma je bi­lo oko 7.000 Sr­ba, a vi­še od po­lo­vi­ne ni­je do­če­ka­lo oslo­bo­đe­nje lo­go­ra. Pr­vi za­to­če­ni­ci srp­skog po­ri­je­kla sti­gli su u Ma­ut­ha­u­zen ok­to­bra 1940. go­di­ne.


Hr­va­ti da ne sla­ve pro­tje­ri­va­nje Sr­ba

Vu­lin je na­veo da se ne mo­gu ra­zu­mje­ti gra­đan­ski ra­to­vi na pro­sto­ru biv­še Ju­go­sla­vi­je bez po­zna­va­nja ja­se­no­vač­kog ge­no­ci­da, da se ne mo­že ra­zu­mje­ti šta se de­ša­va­lo u biv­šoj Ju­go­sla­vi­ji ako se ne zna šta je bi­lo u Dru­gom svjet­skom ra­tu, ka­ko su za­tr­ti či­ta­vi dje­lo­vi jed­nog na­ra­da, ka­ko je srp­ski na­rod iz­gu­bio ta­ko ve­li­ki broj svo­jih pri­pad­ni­ka...
– Ka­žu pred­stav­ni­ci Hrv­ta­ske, tač­ni­je nji­ho­va pred­sjed­ni­ca, da se vi­še ne vra­ća­mo u Dru­gi svjet­ski rat. I ne­moj­mo se vi­še vra­ća­ti, ali ne­moj­te on­da vra­ća­ti ta­ble „Za dom sprem­ni” na ja­se­no­vač­ke žr­tve. Ne­moj­te vi­še vra­ća­ti cr­no­ko­šu­lja­ške le­gi­je na Ba­na Je­la­či­ća, ne­moj­te sla­vi­ti pro­tje­ri­va­nje 250.000 Sr­ba – po­ru­čio je Vu­lin.


Ne­ma raz­li­ke iz­me­đu „Zig hajl” i „Za dom sprem­ni”

Uka­zu­ju­ći da ne­ma raz­li­ke iz­me­đu „Zig hajl” i „Za dom sprem­ni”, Vu­lin je oci­je­nio da, ako svi­jet ću­ti i pri­hva­ta da se sva­ke go­di­ne na Je­la­či­ća pla­cu, iz­nad Ja­dov­na, Ja­se­nov­ca, po­ja­vlju­ju usta­še, on­da će do­pu­sti­ti i do­če­ka­ti da se is­pod Bran­der­bur­ške ka­pi­je po­ja­ve lju­di ko­ji no­se ku­ka­ste kr­sto­ve i uz­vi­ku­ju „Zig hajl”.
– Ako svi­jet do­pu­šta i ako ću­ti da se nad Blaj­bur­gom po­la­žu vi­jen­ci ubi­je­nim usta­ša­ma, kr­vo­lo­ci­ma iz Ja­se­nov­ca, on­da će do­če­ka­ti i da se u Ma­ut­ha­u­ze­nu po­la­žu vi­jen­ci na gro­bo­ve ču­va­ra Ma­ut­ha­u­ze­na, ko­ma­da­na­ta lo­go­ra – re­kao je Vu­lin.