Re­is Islam­ske za­jed­ni­ce u Cr­noj Go­ri Ri­fat Fej­zić za­tra­žio je da se ko­nač­no is­pra­vi ne­prav­da i ko­nač­no im se vra­ti kon­fi­sko­va­na imo­vi­na, na ko­ju če­ka­ju već de­ce­ni­ja­ma. On je na pri­je­mu po­vo­dom Kur­ban-baj­ra­ma is­ta­kao da se ne mo­gu po­mi­ri­ti sa tim da ko­sti nji­ho­vih pre­da­ka pre­vr­ću ba­ge­ri, i da se ta imo­vi­na i da­lje uzur­pi­ra.
– Stal­ni do­pri­nos Islam­ske za­jed­ni­ce i nje­nih pri­pad­ni­ka raz­vo­ju i de­mo­krat­skim stre­mlje­nji­ma na­šeg dru­štva evi­den­tan je u svim sfe­ra­ma. Me­đu­tim, ne­ki na­ši osnov­ni za­htje­vi i da­lje su bez rje­še­nja, od­no­sno sve da­lje od nje­ga. To ni­je mje­ra od­no­sa i do­pri­no­sa. De­ce­ni­ja­ma če­ka­mo po­vra­ćaj ili pra­vič­no obe­šte­će­nje od­u­ze­te ili ote­te va­kuf­ske imo­vi­ne. To je akt is­pra­vlja­nja ne­prav­de, a ne akt mi­lo­sr­đa. To je imo­vi­na ko­ju su nam za­vje­šta­li na­ši naj­bo­lji pre­ci i ne­će­mo se mi­ri­ti sa ti­me da nji­ho­ve ko­sti pre­vr­ću ba­ge­ri, a da se ta imo­vi­na i da­lje uzur­pi­ra – iz­ja­vio je Fej­zić.
On je is­ta­kao da svi ima­ju oba­ve­zu da stva­ra­ju hu­ma­no dru­štvo.
– Mi ko­ji di­je­li­mo isto ne­bo i istu ze­mlju ima­mo oba­ve­zu da stva­ra­mo hu­ma­no dru­štvo jed­na­kih šan­si za sve. Sva­ko mo­ra osje­ti­ti da je nje­gov dio, da mu pri­pa­da. To je je­di­ni pra­vac ko­ji svi­je­tli i obe­ća­va. Sa­be­ri­mo se na tom pu­tu i uči­ni­mo za­jed­no da hro­ni­ča­ri me­đu na­šim po­tom­ci­ma u ovoj ge­ne­ra­ci­ji na­đu in­spi­ra­ci­ju za raz­voj, so­li­dar­nost i su­ži­vot – ka­zao je Fej­zić.
On je u baj­ram­skoj be­sje­di ob­ja­snio da je dan uoči Baj­ra­ma Dan Are­fa­ta.
– On pret­ho­di ha­džij­skom Baj­ra­mu ko­ji na­stu­pa. Mi­li­o­ni ho­do­ča­sni­ka po­sta­ju ha­dži­je i vra­ća­ju se sva­ko­dne­vi­ci pro­či­šće­ni i na­no­vo ro­đe­ni. Me­đu nji­ma su i pri­pad­ni­ci na­še za­jed­ni­ce. Ta­ko­đe, ovaj Baj­ram od­li­ku­je i pri­no­še­nje žr­tve u ime Bo­ga, za­to se i zo­ve Kur­ban-baj­ram. Kao čin po­seb­ne bli­sko­sti sa Bo­gom i lju­di­ma ob­red žr­tvo­va­nja u ime Bo­ga ne­mi­nov­no nas pod­sje­ća na is­ku­še­nje Ibra­hi­ma. Na nje­go­vu od­lu­ku da za lju­bav Stvo­ri­te­lja žr­tvu­je ono što je če­kao ci­je­li ži­vot i što je naj­vi­še vo­lio na ovom svi­je­tu – is­ta­kao je Fej­zić.
On je na­veo da je žr­tva ko­ju mu­sli­ma­ni pri­no­se Bo­gu je Bo­ži­ja mi­lost Ibra­hi­mu, za ne­po­ko­le­blji­vu vje­ru u jed­nog Bo­ga i za­mje­na za žr­tvu ko­ju je bio spre­man da pri­ne­se.
– To je kur­ban od ko­jeg će i lju­di ima­ti ko­ri­sti. Ali da bi ko­rist bi­la op­šta i traj­na vjer­nik se mo­ra žr­tvo­va­ti i nad­vla­da­ti na­go­ne se­bič­no­sti i po­hle­pe ko­ji nas ubr­za­no pot­či­nja­va­ju. Na to nas Baj­ram uči i pod­sje­ća. Za­to je­ste pra­znik – ra­dost, mir i slo­bo­da. Od svih i za sve – is­ta­kao je Fej­zić.
On je po­že­lio vjer­ni­ci­ma da ih Baj­ram oja­ča, te da po­di­je­le ra­dost sa bra­ćom, pri­ja­te­lji­ma i kom­ši­ja­ma.
– Mo­le­ći uz­vi­še­nog go­spo­da­ra da nas učvr­sti na pra­vom pu­tu, una­pri­je­di na­šu za­jed­ni­cu i dru­štvo, če­sti­tam vam naj­ve­ći pra­znik – za­klju­čio je Fej­zić.
Kur­ban-baj­ram je dru­gi od dva vjer­ska pra­zni­ka ko­ji pro­sla­vlja­ju mu­sli­ma­ni ši­rom svi­je­ta. On pred­sta­vlja po­što­va­nje vo­lje Ibra­hi­ma (u Bi­bli­ji Avra­ma) da žr­tvu­je svo­ga si­na, kao čin po­kor­no­sti Bo­ži­joj vo­lji, pri­je ne­go što je Bog in­ter­ve­ni­sao pre­ko svog an­đe­la Dži­bri­la (u Bi­bli­ji Ga­vri­la), ko­ji ga je oba­vje­stio da je žr­tva već pri­mlje­na. Me­so žr­tvo­va­ne ži­vo­ti­nje se di­je­li na tri di­je­la. Po­ro­di­ca za­dr­ža­va jed­nu tre­ći­nu; dru­gu tre­ći­nu da­ju rod­bi­ni, pri­ja­te­lji­ma i kom­ši­ja­ma; tre­ća tre­ći­na se da­je si­ro­ma­šni­ma i ugro­že­ni­ma.
Kur­ban-baj­ram je po­sled­nji od dva baj­ram­ska pra­zni­ka, dok je pr­vi Ra­ma­zan­ski baj­ram. Osno­va za pra­zno­va­nje Kur­ban-baj­ra­ma do­la­zi iz 196. aje­ta iz su­re El Be­ka­ra, dru­ge naj­du­že su­re u Ku­ra­nu. Ri­ječ „baj­ram” se ja­vlja i u su­ri El Mej­da, pe­toj su­ri u Ku­ra­nu, i zna­či „sve­ča­ni pra­znik”.
M.S.


Na ha­džu 83 vjer­ni­ka

Na hadž na naj­sve­ti­je mje­sto mu­sli­ma­na, u Me­ku i Me­di­nu, ove go­di­ne po­šla su 83 vjer­ni­ka iz Cr­ne Go­re, što je znat­no vi­še u od­no­su na la­ni. Naj­sta­ri­ji vjer­nik je Ha­tu­ša Đo­ko­vić, ko­ja ima 82 go­di­ne, a naj­mla­đi Amar Ho­džić (22).
Mu­sli­ma­ni u Cr­noj Go­ri ima­ju pra­vo na tri slo­bod­na da­na po­vo­dom Baj­ra­ma.