Na­ja­va da bi Elek­tro­pri­vre­da (EPCG) mo­gla da pla­ti 41,7 od­sto ak­ci­ja A2A u toj ener­get­skoj kom­pa­ni­ji se mo­že iz­ve­sti sa­mo kr­še­njem za­ko­na od stra­ne Vla­de kao ve­ćin­skog ak­ci­o­na­ra, ka­zao je u in­ter­vjuu za „Dan” eko­no­mi­sta Mla­den Bo­ja­nić. Li­der po­kre­ta „Ot­por bez­na­đu” i biv­ši di­rek­tor Neks Mon­te­ne­gro ber­ze je ka­zao da je sti­ca­nje sop­stve­nih ak­ci­ja de­fi­ni­sa­no Za­ko­nom o pri­vred­nim dru­štvi­ma i ogra­ni­če­no je do 10 od­sto od ukup­nog bro­ja emi­to­va­nih di­o­ni­ca uz oba­ve­zu otu­đe­nja ili po­ni­šta­va­nja ta­ko ste­če­nih ak­ci­ja, na­kon is­te­ka 12 mje­se­ci od da­na sti­ca­nja.
– Na­rav­no, na­vi­kli smo da Vla­da ra­di ne­za­ko­ni­to pa me ne bi za­ču­di­lo da iz­mi­sle ne­ko ne­mu­što obra­zlo­že­nje za ovaj, bez di­le­me, ne­za­ko­nit po­sao. Si­gur­no da ih u to­me ne­će spri­je­či­ti ni Pri­vred­ni sud ni Ko­mi­si­ja za har­ti­je od vri­jed­no­sti (KHOV), ni­ti bi­lo ko­ja od ova­kvih in­sti­tu­ci­ja. Po­sta­je bes­pred­met­no uka­zi­va­ti na ne­za­ko­ni­te od­lu­ke Vla­de, jer one vi­še ni­su iz­u­ze­ci već pra­vi­lo po­na­ša­nja. Na kra­ju, ako Đu­ka­no­vić i nje­go­va kli­ka mo­gu ne­ka­žnje­no da nov­cem gra­đa­na ku­pu­ju imo­vi­nu tih istih gra­đa­na, što ne bi i EPCG mo­gla da sa­ma od svog ak­ci­o­na­ra nje­go­vim nov­cem ot­ku­pi ak­ci­je – iz­ja­vio je Bo­ja­nić.
Da li bi Vla­da tre­ba­lo da pri­hva­ti put op­ci­ju i da ot­ku­pi ak­ci­je A2A ili bi tre­ba­lo da tra­ži no­vog part­ne­ra ko­ji bi te ak­ci­je ku­pio i s ma­njin­skim pa­ke­tom ak­ci­ja upra­vljao pred­u­ze­ćem?
– EPCG, kao stra­te­šku i mo­no­po­li­stič­ku kom­pa­ni­ju, tre­ba za­dr­ža­ti u ve­ćin­skom dr­žav­nom vla­sni­štvu, to tre­ba da bu­de osnov­ni cilj. Na­ći 250 mi­li­o­na za ot­kup ak­ci­ja ni­je lak po­sao kad zna­mo na­šu fi­nan­sij­sku si­tu­a­ci­ju. Me­đu­tim, ne­ma­mo al­ter­na­ti­vu uko­li­ko ne mo­žmo da na­đe­mo re­no­mi­ra­nog part­ne­ra ko­ji je spre­man da ot­ku­pi ak­ci­je od A2A.
Fi­nan­si­jer za dru­gi blok TE Plje­vlja ni po­sle 11 mje­se­ci ni­je na­đen. Da li bi Vla­da tre­ba­lo da od­u­sta­ne od tog pro­jek­ta, s ob­zi­rom na či­nje­ni­cu da se ban­ke sve te­že od­lu­ču­ju da fi­nan­si­ra­ju iz­grad­nju TE na ugalj?
– Te­ško će se na­ći fi­nan­si­jer ovog pro­jek­ta, to je već sa­da ja­sno. Raz­lo­ga ima mno­go, je­dan od osnov­nih je do sko­ro ne­de­fi­ni­san sta­tus vla­sni­štva EPCG. Sva­ka­ko da se pr­vo tre­ba raš­či­sti­ti su­tu­a­ci­ja u EPCG, pa na­kon to­ga ozbilj­no raz­mo­tri­ti mo­gu­će al­ter­na­ti­ve. Cr­na Go­ra sva­ka­ko tre­ba no­ve ener­get­ske objek­te. Vje­ru­jem da je pa­met­ni­je ula­ga­ti u ob­no­vlji­ve i či­sti­je iz­vo­re ener­gi­je. U sva­kom slu­ča­ju, tre­ba raz­mo­tri­ti sve ras­po­lo­ži­ve op­ci­je.
Šta bi Vla­da tre­ba­lo da ura­di sa Aero­dro­mi­ma? Da ih pri­va­ti­zu­je, da pod za­kup ili osta­vi u dr­žav­nom vla­sni­štvu i in­ve­sti­ra u njih?
– Aero­dro­mi je­su i mo­gu bi­ti pro­fi­ta­bil­ni u dr­žav­nom vla­sni­štvu ta­ko da ne vi­dim po­tre­bu za pri­va­ti­za­ci­jom. Po­treb­ni su mo­der­ni­za­ci­ja i pro­ši­re­nje, na­ro­či­to ti­vat­skom aero­dro­mu. Pi­ta­nje je da li oba aero­dro­ma tre­ba da za­dr­že isti vid po­slo­va­nja ili ih spe­ci­ja­li­zo­va­ti, re­ci­mo, pod­go­rič­ki za ve­li­ke le­ti­li­ce i re­dov­ne li­ni­je, a ti­vat­ski za ma­nje i čar­ter le­to­ve. Na­rav­no, uz pret­hod­nu na­mjen­sku re­kon­struk­ci­ju i pro­ši­re­nje ka­pa­ci­te­ta. Sve to tre­ba uskla­di­ti sa du­go­roč­nim pla­no­vi­ma raz­vo­ja tu­ri­zma. Ako smo se stvar­no od­lu­či­li za elit­ni tu­ri­zam, on­da to mo­ra da pra­ti i elit­na in­fra­struk­tu­ra. Ne mo­že jed­no bez dru­go­ga.
D.M.


Vlast ne­ma zna­nja ni ka­pa­ci­te­ta

Ho­će li se ikad za­u­sta­vi­ti eko­nom­ska po­li­ti­ka di­za­nja po­re­za i za­du­ži­va­nja i ka­ko će se po­ve­ća­nje PDV-a od­ra­zi­ti na ci­je­ne? Ho­će li ci­je­ne po­ra­sti za dva od­sto ili u ma­njem pro­cen­tu?
– Ne vje­ru­jem da ova vlast ima zna­nja i ka­pa­ci­te­ta, a ni vo­lje, da ne­što ra­di­kal­no mi­je­nja u eko­nom­skoj po­li­ti­ci. Oče­ku­jem na­sta­vak bez­i­dej­ne eko­nom­ske po­li­ti­ke dok tra­je ova­kva vlast, jer da zna­ju za ne­što bo­lje ima­li su vre­me­na da to spro­ve­du. Ova­ko, čim pri­fa­li nov­ca u bu­dže­tu, oni po­dig­nu po­re­ze. To ni­je ozbilj­na i odr­ži­va eko­nom­ska po­li­ti­ka. Na­ža­lost, ci­je­nu će­mo pla­ća­ti svi i za dug niz go­di­na.
Sva­ka­ko da će se rast PDV od­ra­zi­ti na rast ci­je­na. Na­rav­no, rast će za­vi­si­ti od vr­ste pro­iz­vo­da ili uslu­ga i od struk­tu­re tro­ško­va.