Biv­ši ko­man­dant srp­ske Žan­dar­me­ri­je Bra­ti­slav Di­kić je na po­čet­ku ju­če­ra­šnjeg su­đe­nja u slu­ča­ju „Dr­žav­ni udar” ne­gi­rao kri­vi­cu, tvr­dio da je op­tu­žni­ca neo­sno­va­na i iz­mi­šlje­na i de­talj­no ob­ja­snio šta je 12. no­vem­bra 2016. go­di­ne do­go­va­rao u kan­ce­la­ri­ji glav­nog spe­ci­jal­nog tu­ži­o­ca Mi­li­vo­ja Kat­ni­ća, na či­ji je po­ziv ta­mo oti­šao. Po­ja­snio je i za­što ni­je­su uspje­li nje­go­vi pre­go­vo­ri sa glav­nim tu­ži­o­cem i nje­go­vim za­mje­ni­kom Sa­šom Ča­đe­no­vi­ćem.
Di­kić je u sud­ni­ci pod­go­rič­kog Vi­šeg su­da is­pri­čao ka­ko mu je Kat­nić po­nu­dio da bu­de abo­li­ran uko­li­ko „opo­zo­ve” čla­no­ve svo­je gru­pe ko­ji su u Cr­nu Go­ru do­šli da pri­su­stvu­ju pro­te­sti­ma na dan par­la­men­tar­nih iz­bo­ra. Ka­zao je da ni­je mo­gao da pri­sta­ne na uslo­ve tu­ži­la­štva iz pro­stog raz­lo­ga što ni­je znao da ta kri­mi­nal­na gru­pa po­sto­ji ni­ti je bi­lo ko­ga od njih po­zna­vao.
– Po­nu­dio sam da uče­stvu­jem u hap­še­nju, i in­di­rekt­no i ope­ra­tiv­no, svih onih ko­ji su do­šli da vr­še na­si­lje. Ja ni­je­sam imao ko­ga da opo­zo­vem da bih bio abo­li­ran. Da sam bi­lo što znao oko krim­nal­nog pla­na, ja bih to is­pri­čao spe­ci­jal­nom tu­ži­o­cu – iz­ja­vio je Di­kić pred su­di­jom spe­ci­ja­li­zo­va­nog odje­lje­nja Su­za­nom Mu­go­šom.
Biv­ši ko­man­dant Žan­dar­me­ri­je is­pri­čao je i da je u ro­ku od dva da­na vi­še pu­ta do­vo­đen kod spe­ci­jal­nog tu­ži­o­ca i da je imao do­go­vor sa Ča­đe­no­vi­ćem da pri­zna kri­vi­cu u za­mje­nu za tri mje­se­ca za­tvo­ra.
– Kat­nić mi je po­nu­duo na­god­bu. Do­bio sam ve­li­ka obe­ća­nja i da ću bi­ti abo­li­ran od stra­ne pred­sjed­ni­ka Fi­li­pa Vu­ja­no­vi­ća… Ovo je isti­na… Ka­zao mi je da će Ča­đe­no­vić da upo­do­bi iz­ja­vu sa iz­ja­vom Sin­đe­li­ća i da ne­ću od­go­va­ra­ti ni­ti je­dan je­di­ni dan – is­pri­čao je okri­vlje­ni.
Na nje­go­ve tvrd­nje re­a­go­vao je spe­ci­jal­ni tu­ži­lac is­ti­ču­ći da on taj spo­ra­zum ni­je pri­hva­tio, što je is­pro­vo­ci­ra­lo ko­men­ta­re, smi­jeh i upa­di­ce advo­ka­ta od­bra­ne Mi­ro­ja Jo­va­no­vi­ća i Dra­že­na Me­do­je­vi­ća, ko­ji su zbog re­me­će­nja pro­ce­sne di­sci­pli­ne ka­žnje­ni sa po 500 eura.
Tokom svje­do­če­nja op­tu­že­nog, a na­kon što se ču­lo do­ba­ci­va­nje iz pu­bli­ke, pred­sjed­nik sud­skog vi­je­ća, su­di­ja Mu­go­ša uda­lji­la je iz sud­ni­ce dio publike kao i funk­ci­o­ne­re DF-a Ma­ri­nu Jo­čić, Mi­lu­na Zo­go­vi­ća, Sla­ve­na Ra­du­no­vi­ća i po­sla­ni­ka Bran­ka Ra­du­lo­vi­ća. Pri­li­kom na­pu­šta­nja sud­ni­ce Ra­du­lo­vić se sud­skom vi­je­ću obra­tio ri­je­či­ma: „Vi ste dno dna”.
Di­kić je od su­da za­tra­žio da mu se zbog zdrav­stve­nog sta­nja uki­ne pri­tvor i uve­de mje­ra nad­zo­ra.
Usli­je­di­la su pi­ta­nja spe­ci­jal­nog tu­ži­o­ca Mi­li­vo­ja Kat­ni­ća na ko­ja okri­vlje­ni ni­je imao od­go­vor. Tu­ži­lac ga je iz­me­đu osta­log pi­tao i je li mu po­znat ter­min „oslo­bo­di se re­pa”, kao i da li je čuo da ka­da ne­ka oso­ba vr­ši ne­do­zvo­lje­ne rad­nje, i zbog to­ga ga pra­te slu­žbe bez­bjed­no­sti, ona pred­u­zi­ma sve da iz­gu­bi trag, na šta je Di­kić od­go­vo­rio da ne ra­zu­mi­je pi­ta­nje i da ni­je ni­kad čuo za to.
Na pi­ta­nje da li je išao ka Nik­ši­ću ka­da je vo­zio Ve­li­mi­ro­vi­ća, okri­vlje­ni je od­go­vo­rio da ne zna, jer ne po­zna­je put­ne prav­ce u Cr­noj Go­ri.
Okri­vlje­ni je pri­znao i da mu je Sin­đe­lić pri­li­kom dru­gog su­sre­ta dao 500 do­la­ra ko­je mu je „prak­tič­no ugu­rao” u ru­ku pri­li­kom po­zdra­va.
Na pi­ta­nje Kat­ni­ća da li je ika­da ra­ni­je od ne­ko­ga na taj na­čin uzi­mao no­vac, Di­kić je od­go­vo­rio da je­ste za­to što je i on sam svo­je­vre­me­no po­mo­gao bo­le­sni­ma, pa su i nje­mu po­ma­ga­li ka­da se raz­bo­lio.
Na pi­ta­nje tu­ži­o­ca , za­što je „bez­re­zer­vno pri­hva­tio” po­ziv Sin­đe­li­ća da do­đe na skup u Cr­nu Go­ru, ob­ja­snio je da je sva­ka­ko na­mje­ra­vao da tu do­đe zbog li­je­če­nja i ni­je imao ni­ka­kvu oba­ve­zu da pri­su­stvu­je sku­pu ko­ji se ni­je ni do­go­dio.
Od­go­va­ra­ju­ći na pi­ta­nje tu­ži­o­ca Ča­đe­no­vi­ća, Di­kić je ka­zao da je Sin­đe­li­ća lič­no upo­znao 1. ok­to­bra 2016. go­di­ne, kao i da mu je ovaj jed­nom pri­li­kom če­sti­tao No­vu go­di­nu pre­ko Fejsbuka. Po­tvr­dio je i da je pu­to­vao u Ru­si­ju i da je po­sled­nji put ta­mo bio sa su­pru­gom ra­di li­je­če­nja, ali i kao pred­stav­nik or­ga­ni­za­ci­je ko­ju vo­di. Tom pri­li­kom se sa­stao sa ta­da­šnjim pred­sjed­ni­kom Fon­da he­ro­ja Ru­si­je, Ma­cu­ljen­kom, dok osta­le oso­be ni­je po­zna­vao.
Okri­vlje­ni je pri­znao da je pre­ko Go­o­gle maps pre­tra­ži­vao lo­ka­ci­ju Skup­šti­nu Cr­ne Go­re, ali iz raz­lo­ga da bi se upo­znao sa tra­som pu­ta pri­li­kom do­la­ska u Cr­nu Go­ru i Pod­go­ri­cu. Do­dao je ka­ko se ne sje­ća šta je još pre­tra­ži­vao, a us­tvr­dio i da ne­ko­li­ko go­di­na ni­je do­la­zio u Cr­nu Go­ru.
Di­kić je ka­zao da je Sin­đe­li­ću sa­mo us­put po­me­nuo da ide pod Ostrog jer se li­je­či i obi­la­zi ma­na­sti­re.
– Mo­gu­će je da sam Sin­đe­li­ću po­slao po­ru­ku da sam sa pla­vu­šom jer je lak­še bi­lo – na­veo je Di­kić, po­ja­šnja­va­ju­ći i ka­ko mu je Sin­đe­lić sa­op­štio da će „nje­go­vi lju­di u su­bo­tu bi­ti u Cr­noj Go­ri” i da je tre­ba­lo da se vi­di sa nji­ma ka­ko bi ga po­ve­za­li sa or­ga­ni­za­to­ri­ma sku­pa, jer je tre­ba­lo da go­vo­ri na tom sku­pu.
Na pi­ta­nje za­što ni­je u su­bo­tu oti­šao pod Ostrog, Di­kić je ka­zao da je bio na­ja­vljen za ne­dje­lju uju­tru ka­da je tre­ba­lo da se vi­di sa star­je­ši­nom ma­na­sti­ra. Ča­đe­no­vić je pi­tao Di­ki­ća da li je tre­ba­lo da se 16. ok­to­bra u 12 ča­so­va da se sret­ne sa ne­kim u ka­fi­ću „Kul­tur klub”, na šta mu je od­go­vo­rio da se ne sje­ća.
Is­pri­čao je i da je pri­li­kom po­la­ska za Cr­nu Go­ru sa so­bom po­nio če­ti­ri te­le­fo­na, dok je Kri­sti­na Hri­stić ko­ja je sa njim pu­to­va­la po­ni­je­la dva te­le­fon­ska apa­ra­ta.
Na pi­ta­nje Ča­đe­no­vi­ća za­što mu je on­da tre­bao još je­dan te­le­fon, Di­kić je od­go­vo­rio da nje­go­vi te­le­fo­ni ni­je­su bi­li u funk­ci­ji, pa je zbog to­ga uzeo te­le­fon ko­ji je Sin­đe­lić in­si­sti­rao da mu da.
Okri­vlje­ni je tvr­dio da je je­di­no znao da skup na dan iz­bo­ra u Cr­noj Go­ri or­ga­ni­zu­je srp­ski na­rod ko­ji se pro­ti­vi ula­sku Cr­ne Go­re u NA­TO. Sin­đe­lić mu je ga­ran­to­vao da ne­će bi­ti in­ci­de­na­ta na sku­pu, jer su pret­hod­ni sku­po­vi bi­li in­ci­dent­ni. Ka­zao je i ka­ko ni­je sum­njao u Sin­đe­li­ća te da mu je bio in­te­re­san­tan sa­go­vor­nik na te­mu pa­tri­o­ti­zma.
On je to­kom vi­še­sat­nog iz­no­še­nja od­bra­ne is­ta­kao da je nje­go­va gre­ška to što je u to do­ba do­šao u Pod­go­ri­cu, ali da ap­so­lut­no ni­je znao ni za ka­kav plan oko na­sil­ne smje­ne vla­sti. Ta­ko­đe je pri­znao i da je nje­go­va gre­ška što se sa Sa­šom Sin­đe­li­ćem upu­stio u ko­mu­ni­ka­ci­ju i da ga je ovaj do­veo u za­blu­du.
De­talj­no je i opi­sao su­sret sa Mir­kom Ve­li­mi­ro­vi­ćem, ko­ji mu je uz te­le­fon dao i bo­cu ra­ki­je ko­ju mu je po­slao Sin­đe­lić.
Po­tom ga je, ka­ko tvr­di, Ve­li­mi­ro­vić za­mo­lio da ga po­ve­ze do ku­će. Kad su sti­gli in­si­sti­rao je da uđe u nje­go­vu ku­ću i „pro­ba ra­ki­ju” jer je Sin­đe­lić re­kao da će to ura­di­ti. Po­tom ga je od­veo na pum­pu, gdje je, ka­ko pri­ča Di­kić, Ve­li­mi­ro­vić is­tr­čao iz auta i ne­što uba­cio unu­tra. Do­šla je po­li­ci­ja ko­ja je u auto­mo­bi­lu na­šla klju­če­ve ko­je on ni­je uzi­mao u ru­ke.
On sma­tra da Sin­đe­lić ni­je spo­so­ban da or­ga­ni­zu­je ono što se na­vo­di u op­tu­žni­ci te da ga je do­veo u za­blu­du jer ga je mo­lio da do­đe na skup, iako je znao da do­la­zi u CG. Di­kić na­vo­di da vje­ru­je da je Sin­đe­lić in­stru­i­san da se ta­ko po­na­ša.
– Us­kra­će­no mi je pra­vo da uče­stvu­jem u sa­slu­ša­nju svje­do­ka sa­rad­ni­ka Sin­đe­li­ća. Iako sam se po tom pi­ta­nju obra­tio Spe­ci­jal­nom tu­ži­la­štvu, od­bi­jen sam. Po­vri­je­đe­na su mi sva pra­va, a Spe­ci­jal­no tu­ži­la­štvo je pre­ko Ve­li­mi­ro­vi­ća po­ku­ša­lo da mi pod­met­ne te­le­fon i oruž­je. Mo­lim sud da me ne osu­di na osno­vu is­kon­stru­i­sa­nih iz­ja­va svje­do­ka. Na­kon ovih ne­za­ko­ni­tih rad­nji u ve­zi sa mo­jim te­le­fo­ni­ma i sud­ski vje­štak je re­kao da je ne­što ra­đe­no sa nji­ma. Ba­te­ri­ja je bi­la pu­na 100 od­sto, na­kon 17 da­na, što je ne­mo­gu­će, a in­spek­tor Mar­ko Ra­du­lo­vić je bez na­red­be su­da pre­gle­dao mo­je te­le­fo­ne i tre­ba­lo bi da ob­ja­sni šta je ra­dio sa ko­le­gom, kao i da se vje­šta­či moj fej­sbuk pro­fil do mo­men­ta hap­še­nja – ka­zao je on.
Bra­ni­lac Mi­ha­i­la Ča­đe­no­vi­ća i An­dri­je Man­di­ća, advo­kat Mi­ro­je Jo­va­no­vić ju­če je tra­žio da se od­bra­ni omo­gu­ći upo­tre­ba lap­to­pa u sud­ni­ci ka­ko bi mo­gli da lak­še ra­de, ali i da im se omo­gu­ći pri­stup dru­goj pro­sto­ri­ji da bi mo­glo vi­še lju­di da pri­su­stvu­je, i da bi ima­li vi­še pro­sto­ra sa­mi bra­ni­o­ci. Advo­kat Mi­lan Pe­tro­vić sa­op­štio je da su lje­ka­ri za­tra­ži­li hit­nu ho­spi­ta­li­za­ci­ju Bra­ti­sla­va Di­ki­ća, jed­nog od op­tu­že­nih za po­ku­šaj te­ro­ri­zma. On je od pred­sjed­ni­ka sud­skog vi­je­ća tra­žio da im po­mog­nu da do­bi­ju svu njegovu ori­gi­nal­nu zdrav­stve­nu do­ku­men­ta­ci­ju.
VJ.DA­MJA­NO­VIĆ


Za­bran

Advo­kat Du­šan Ra­do­sa­vlje­vić je ka­zao da je sva­ki put ka­da je kao bra­ni­lac sma­trao da tre­ba da iz­ne­se pri­mjed­bu na pi­ta­nje, di­gao ru­ku i tra­žio ri­ječ.
– Su­di­ja je u ži­vom pro­gra­mu sa­op­šti­la ka­ko ne že­li da mi omo­gu­ći da iz­ne­sem pri­mjed­bu. Čuo sam da u svi­je­tu po­sto­ji još jed­na dr­ža­va u ko­joj ne­što ta­kvo mo­že da se do­go­di. To je Zim­ba­bve – ka­zao je bra­ni­lac.


Ja ću te­bi spa­ko­va­ti ro­bi­ju

– Ka­da sam uhap­šen i od­ve­den u nji­ho­ve pro­sto­ri­je do­šli su go­spo­din Kat­nić i Sa­ša Ča­đe­no­vić. Kat­nić mi je ta­da ka­zao da sam član kri­mi­nal­ne gru­pe i is­pri­čao sve ovo što pi­še u op­tu­žni­ci. Re­kao mi je da sam do­šao po ne­ke klju­če­ve i da slu­šam na­re­đe­nja ne­kog Ru­sa. Ka­zao sam da ne znam ni­šta o to­me i da to li­ce ni­ka­da ni­je­sam vi­dio. On je ta­da od me­ne tra­žio da po­zo­vem ne­ke mo­je lju­de i ta­da mi je Kat­nić pr­vi put za­pri­je­tio ka­zav­ši: „Ja ću te­bi spa­ko­va­ti ro­bi­ju, a sud ne­ka te oslo­bo­di pa ne­ka ti sve pla­te”– tvr­dio je Di­kić.
Okri­vlje­ni je do­dao da je Ča­đe­no­vić pro­fe­si­o­nal­no i ča­sno ra­dio svoj po­sao dok je raz­go­va­rao sa njim.
– Ka­da mi se si­tu­a­ci­ja po­gor­ša­la, za­mo­lio sam Ča­đe­no­vi­ća da mi se pro­mi­je­ni mje­ra nad­zo­ra ka­ko bih pre­ži­vio sve što mi se de­ša­va i to je uči­nje­no. Me­đu­tim, ka­da je ušao go­spo­din Kat­nić i ka­da ga je Ča­đe­no­vić upu­tio o mo­jim mol­ba­ma, Kat­nić je sta­vio ru­ke u dže­po­ve, po­gle­dao kroz pro­zor i ka­zao: „Sa­ša, ne mo­že­mo ta­ko, što će­mo sa ovim oruž­jem, ne mo­že­mo ga sta­vi­ti ovim jad­ni­ci­ma, spa­ko­va­će­mo ga ge­ne­ra­lu, on je voj­nik”, is­pri­čao je Di­kić.


Od­bra­na za­do­volj­na

Bra­ni­lac Di­ki­ća, advo­kat Mi­lan Pe­tro­vić je na­kon su­đe­nja sa­op­štio da je za­do­vljan od­bra­nom bra­nje­ni­ka jer je od­go­vo­rio na sva pi­ta­nja ko­ja su od kru­ci­jal­nog zna­ča­ja za ovaj slu­čaj.
– De­fi­ni­tiv­no je po­tvr­đe­no da ni­ka­kve or­ga­ni­za­ci­je dr­žav­nog uda­ra, ni­ti nje­go­ve umi­je­ša­no­sti u bi­lo ko­joj kri­vič­noj rad­nji ko­ja mu se sta­vlja na te­ret ni­je bi­lo. Od­go­va­rao je na pi­ta­nja tu­ži­o­ca, tu su se po­ja­vi­le od­re­đe­ne tvrd­nje tu­ži­la­štva o na­vod­nom po­ku­ša­ju skla­pa­nja spo­ra­zu­ma o pri­zna­nju kri­vi­ce sa tu­ži­la­štvom. Me­đu­tim, sud ni­je do­zvo­lio da se on iz­ja­sni do kra­ja. Ipak, mi će­mo u na­stav­ku is­pi­ti­va­nja raz­ja­sni­ti i za­što su ga po­zi­va­li te su­bo­te 12. no­vem­bra, šta su mu nu­di­li, šta su tra­ži­li. Na to će­mo u na­stav­ku od­go­vo­ri­ti, jer je tu­ži­lac tvr­dio da je taj spo­ra­zum tra­žen od stra­ne Di­ki­ća, što je on da­nas de­cid­no ne­gi­rao – ka­zao je Pe­tro­vić.
Što se ti­če pri­jet­nji Kat­ni­ća ko­je su na­vod­no upu­će­ne Di­ki­ću to­kom sa­slu­ša­nja u tu­ži­la­štvu, Pe­tro­vić je ka­zao da su te pri­jet­nje bi­le vi­še u smi­slu pre­do­ča­va­nja ne­kih te­ških op­tu­žbi nje­mu i mo­guć­no­sti kri­vič­ne od­go­vor­no­sti.


Bu­la­to­vić Spon­ta­na re­ak­ci­ja na ka­ta­stro­fal­nu iz­ja­vu

Po­sla­nik Pre­drag Bu­la­to­vić na­kon što je uda­ljen iz sud­ni­ce ka­zao je no­vi­na­ri­ma ka­ko ni­je tač­no da su pra­vi­li ne­red.
– Mi, je­smo, u tre­nut­ku kad je Di­kić iz­nio ka­ta­stro­fal­nu stvar ka­ko mu je pri­je­tio Kat­nić, spon­ta­no re­a­go­va­li uz­da­hom – re­kao je Bu­la­to­vić.
Su­di­ja ih je, ka­ko je do­dao, iz­ba­ci­la bez ika­kvog osno­va.
– Ov­dje se DF že­li pri­ka­za­ti kri­mi­nal­nom or­ga­ni­za­ci­jom i kri­mi­na­li­zo­va­ti – po­ru­čio je Bu­la­to­vić.


Kne­že­vić: Pre­dat za­htjev za vra­ća­nje pa­so­ša

Mi­lan Kne­že­vić, član Pred­sjed­ni­štva DF-a i ta­ko­đe op­tu­že­ni u pro­ce­su za afe­ru „Dr­žav­ni urad”, pre­dao je za­htjev za vra­ća­nje pa­so­ša nje­mu i Man­di­ću.
– Za­htjev smo pre­da­li za­to što smo do­bi­li slu­žbe­ni po­ziv za pu­to­va­nje u Mo­skvu, na po­ziv Je­din­stve­ne Ru­si­je i Ser­ge­ja Že­le­znja­ka – ka­zao je Kne­že­vić.


Man­dić: No­vi do­ka­zi pro­tiv tu­ži­la­štva

- DF je na na­sta­vak su­đe­nja do­šao sa ni­zom no­vih do­ka­za ko­ji te­ško op­tu­žu­ju cr­no­gor­sko tu­ži­la­štvo - iz­ja­vio je uoči po­čet­ka su­đe­nja za afe­ru „Dr­žav­ni udar” An­dri­ja Man­dić, član pred­sjed­ni­štva De­mo­krat­skog fron­ta, i je­dan od op­tu­že­nih u ovom pro­ce­su. Pod­sje­tio je na ju­če­ra­šnju pres-kon­fe­ren­ci­ju DF-a, gdje je uka­za­no na to da su SDT Mi­li­vo­je Kat­nić i nje­gov po­moć­nik Sa­ša Ča­đe­no­vić pod­met­nu­li su­du ela­bo­rat ko­ji pri­ka­zu­je po­li­cij­sko auto­mat­sko oruž­je, a na­vod­no je tre­ba­lo da bu­de ko­ri­šte­no u tzv. dr­žav­nom uda­ru.
– U tim nji­ho­vim na­iv­nim splet­ka­ma pot­kra­lo se mno­go gre­ški ko­je će­mo us­pje­ti da po­ka­že­mo u ovom po­stup­ku. I vje­ru­jem kroz iz­ja­ve lju­di ko­ji su op­tu­že­ni da će­mo do­ći do one isti­ne gdje će na kra­ju za ovu sprd­nju od­go­va­ra­ti lju­di iz tu­ži­la­štva – ka­zao je on.