Ko­so­vo je sve­to mje­sto, mje­sto mu­če­ni­štva i za­vje­to­va­nja i ono će za­u­vi­jek ču­va­ti sje­ća­nja na sve ko­ji su ta­mo po­stra­da­li, isto kao što će i ka­me­nje ka­te­dra­le Sve­te So­fi­je vječ­no pam­ti­ti bo­žan­ske li­tur­gi­je ko­je su se slu­ži­le me­đu nje­nim zi­do­vi­ma, po­ru­čio pa­tri­jarh ru­ski Ki­ril.
U in­ter­vjuu za por­tal Iskra, pa­tri­jarh je re­kao da uvi­jek mo­ra­mo ima­ti na umu da Bog ima svoj sud i svo­ju prav­du, ko­je se ta­ko če­sto raz­li­ku­ju od ljud­ske pred­sta­ve o to­me.
„Sa ne­pro­mje­nji­vim mo­li­tve­nim osje­ća­njem mi­slim o Ko­so­vu i tru­dim se da se u svo­jim mo­li­tva­ma sje­tim svih onih ko­ji da­nas ta­mo hra­bro i ni­ma­lo la­ko slu­že. Ko­so­vo nam je svi­ma na­uk...”, na­veo je pa­tri­jarh Ki­ril.
To je, ka­že, na­uk vjer­no­sti Hri­stu i is­po­vi­je­da­nju vje­re upr­kos svim stra­šnim mu­ka­ma i is­ku­še­nji­ma ko­je na nas ša­lje svi­jet.
„I ko­li­ko je sa­mo va­žno da se u ta­kvim tre­nu­ci­ma ne za­bo­ra­vi da Bog ni­je u si­li ne­go u prav­di”, re­kao je pa­tri­jarh Ki­ril.
Pa­tri­jarh ru­ski je, ka­ko ka­že, brat­skom srp­skom na­ro­du po­ru­čio da ču­va­ju pra­vo­slav­nu vje­ru, i da ra­zu­mom, sr­cem i du­šom spo­zna­ju uče­nje Hri­sto­vo.
On ka­že da o Sr­bi­ji uvi­jek raz­mi­šlja sa po­seb­nim osje­ća­nji­ma.
Pod­sje­tiv­ši da je Sr­bi­ju po­sje­tio 2013. to­kom obi­lje­ža­va­nja 17 vje­ko­va Mi­lan­skog edik­ta, i 2014. go­di­ne, ka­da je u Be­o­gra­du bo­ra­vio na po­ziv pa­tri­jar­ha Iri­ne­ja, pa­tri­jarh Ki­ril ka­že: „Zna­te, ne­vje­ro­va­tan osje­ćaj ob­u­zme ru­skog čo­ve­ka kad do­la­zi u Sr­bi­ju. Ne­ma­te osje­ćaj da ste u stra­noj ze­mlji. Na­pro­tiv, osje­ća­te se kao kod ku­će, okru­že­ni bra­ćom. Na­še ze­mlje za­i­sta ima­ju mno­go to­ga za­jed­nič­kog. Pri­je sve­ga, na­rav­no, to je na­ša za­jed­nič­ka vje­ra, za­jed­nič­ke du­hov­ne i mo­ral­ne vri­jed­no­sti, bli­ske kul­tu­re i ti­je­sne isto­rij­ske ve­ze”.
Uka­zu­ju­ći da iz­me­đu dva na­ro­da po­sto­je du­ge i čvr­ste ve­ze lju­ba­vi, i što je naj­va­žni­je, te ve­ze se ma­ni­fe­stu­ju na naj­ne­po­sred­ni­ji, sva­ko­dne­van na­čin, na pri­vat­nom pla­nu, u lič­noj, me­đu­sob­noj ko­mu­ni­ka­ci­ji lju­di, pa­tri­jarh ru­ski is­ti­če da su zbog to­ga za nje­ga po­sje­te Sr­bi­ji, po­klo­nje­nje sve­ti­nja­ma i raz­go­vo­ri sa pra­vo­slav­nim lju­di­ma uvi­jek ra­do­sni do­ga­đa­ji ko­je iš­če­ku­je.
Upi­tan ka­kva su bra­ća Ru­si i Sr­bi, pa­tri­jarh Ki­ril is­ti­če da na­še na­ro­de spa­ja du­bo­ko du­hov­no srod­stvo ko­je pro­iz­la­zi iz pra­vo­slav­ne vje­re i iz za­jed­nič­kog slo­ven­skog po­ri­je­kla.
„Isto­ri­ja ru­sko-srp­skih od­no­sa po­ti­če od pra­po­če­ta­ka sve­slo­ven­ske pra­vo­slav­ne ci­vi­li­za­ci­je. Ako se osvr­ne­mo na isto­ri­ju, vi­dje­će­mo ko­li­ko su, za­hva­lju­ju­ći bo­žan­skom pro­vi­đe­nju, ti­je­sno is­pre­ple­te­ne sud­bi­ne na­ša dva na­ro­da”, re­kao je.
Kroz isto­ri­ju su se, pod­sje­ća pa­tri­jarh, na­ši na­ro­di dr­ža­li za­jed­no to­kom te­ških is­ku­še­nja.
„Ru­si­ja je to­kom Pr­vog svjet­skog ra­ta po­dr­ža­va­la Sr­bi­ju. A ka­da se u Ru­si­ji de­si­la re­vo­lu­ci­ja i vlast pre­u­ze­li ra­to­bor­ni bo­go­bor­ci, Sr­bi­ja, ko­ja se i sa­ma mu­či­la sa po­sle­di­ca­ma ra­ta, pri­mi­la je ve­li­ki broj iz­bje­gli­ca iz Ru­si­je i pri­hva­ti­la ih kao rod ro­đe­ni”, re­kao je pa­tri­jarh.
Uka­zao je da se svi­jet da­nas su­o­ča­va sa no­vim ozbilj­nim is­ku­še­nji­ma.
U po­je­di­nim evrop­skim ze­mlja­ma, na­veo je, sve ve­ći uti­caj ima­ju sna­ge ko­je že­le da iz­gu­ra­ju re­li­gi­ju na mar­gi­ne ži­vo­ta sa­vre­me­nog čo­vje­ka, da obes­ci­je­ne tra­di­ci­o­nal­ne mo­ral­ne prin­ci­pe, re­la­ti­vi­zu­ju etič­ke stan­dar­de i na­met­nu dru­štvu gre­šne ko­dek­se po­na­ša­nja, iz­me­đu osta­log i u mno­gim pra­vo­slav­nim ze­mlja­ma.
„Mi pra­vo­slav­ni, Sr­bi i Ru­si, po­zva­ni smo da kao i ra­ni­je sta­ne­mo ra­me uz ra­me u ovoj bor­bi za naš du­hov­ni iden­ti­tet, za oču­va­nje pra­vo­slav­ne ci­vi­li­za­ci­je, bra­ne­ći Bo­gom da­ti brak kao za­jed­ni­cu mu­škar­ca i že­ne, vri­jed­no­sti ljud­skog ži­vo­ta od za­če­ća do pri­rod­ne smr­ti, ne pod­le­žu­ći pred la­žnim is­ku­še­nji­ma spo­lja­šnjeg ma­te­ri­jal­nog bla­go­sta­nja i ne za­vo­de­ći se la­žnim ide­ja­ma o ljud­skoj slo­bo­di i sre­ći”, ka­zao je pa­tri­jarh.RTS