Ko­to­ra­nin De­jan Pa­vi­će­vić, je­dan od op­tu­že­nih za sa­u­če­sni­štvo u ubi­stvu Da­li­bo­ra Đu­ri­ća 22. sep­tem­bra pro­šle go­di­ne u zi­di­na­ma spu­škog za­tvo­ra, iz­nio je ju­če od­bra­nu i ne­gi­rao iz­vr­še­nje kri­vič­nog dje­la. Osim Pa­vi­će­vi­ća, na op­tu­že­nič­koj klu­pi na­šao se i Mi­loš Tr­bo, a op­tu­žni­com im se sta­vlja na te­ret kri­vič­no dje­lo stva­ra­nje kri­mi­nal­ne or­ga­ni­za­ci­je i te­ško ubi­stvo.
Od­bra­na je na pre­tre­su in­si­sti­ra­la da se iz­vr­ši psi­hi­ja­trij­sko vje­šta­če­nje op­tu­že­nog Pa­vi­će­vi­ća, ko­ji je tvr­dio da već 15 go­di­na ak­tiv­no ko­ri­sti nar­ko­ti­ke. Advo­ka­ti su pred­lo­ži­li i sa­slu­ša­nje, u svoj­stvu svje­do­ka, če­ti­ri po­li­cij­ska slu­žbe­ni­ka ko­ji su oba­vi­li vje­šta­če­nje za­pa­lje­nog auto­mo­bi­la mar­ke „ško­da”, ko­ji je ko­ri­šćen u iz­vr­še­nju zlo­či­na, kao i dok­to­ra ko­ji je pra­tio li­je­če­nje Pa­vi­će­vi­ća, te vla­sni­ka rad­nje mo­bil­nih te­le­fo­na iz ko­je je Pa­vi­će­vić tog da­na po­di­gao po­pra­vlje­ni te­le­fon.
No, iako od­bra­na tvr­di da je Pa­vi­će­vi­će­vo psi­hič­ko sta­nje bi­lo ugro­že­no u tre­nut­ku iz­vr­še­nja dje­la ko­je mu se sta­vlja na te­ret, nje­gov bra­ni­lac i da­lje ni­je pod­nio me­di­cin­sku do­ku­men­ta­ci­ju kao do­kaz ta­kvih na­vo­da. Pred­lo­gu od­bra­ne ju­če se us­pro­ti­vio tu­ži­lac Sa­ša Ča­đe­no­vić.
Pri­li­kom da­va­nja pr­vog is­ka­za Pa­vi­će­vi­ća pred is­tra­žnim or­ga­ni­ma ni­je bi­lo raz­lo­ga da se do­ve­de u pi­ta­nje nje­go­va psi­hič­ka sta­bil­nost.
Od­bra­na na­vo­di da je VDT, iako su ured­no do­sta­vi­li pred­log za te­sti­ra­nje Pa­vi­će­vi­ća na nar­ko­ti­ke, to od­bio, te ta­ko ni­je utvr­đe­no da li je on za vri­je­me hap­še­nja i iz­vr­še­nja dje­la bio pod dej­stvom opoj­nih dro­ga.
Ka­ko je po­ja­snio pred su­dom, Pa­vi­će­vić je i ra­ni­je do­la­zio u su­kob sa „ška­ljar­ci­ma” ko­ji­ma na­vod­no pri­pa­da ubi­je­ni Đu­rić. Na­i­me, pri­je de­se­tak go­di­na ne­ko iz „ška­ljar­skog kla­na” na­vod­no je pu­cao na Pa­vi­će­vi­ća, ali se ni­ka­da ni­je ot­kri­lo ko je to za­pra­vo bio. Ka­ko is­ti­če, u iz­ja­vi je po­me­nuo tri ime­na me­đu ko­ji­ma je i Đu­ri­će­vo, sa kon­sta­ta­ci­jom da su mo­žda i oni pu­ca­li na nje­ga.
Da­nas, ka­ko ka­že, ne mo­že da tvr­di da je na nje­ga ika­da pu­cao upra­vo Đu­rić, kog po­zna­je sa­mo kao su­gra­đa­ni­na.
– Tog deč­ka znam iz vi­đe­nja. Taj pe­ri­od od ne­ko­li­ko mje­se­ci bio sam baš pod uti­ca­jem opi­ja­ta. Is­pi­ti­van sam sa­mo na okol­no­sti u ve­zi sa dro­gom, ni­je­sam ni znao da je bi­lo ubi­stvo. Tek na kra­ju sam uka­pi­rao da je čo­vjek ubi­jen. To­ga da­na uop­šte ni­je­sam do­la­zio u Nik­šić. Zbog opi­ja­ta ni­je­sam spa­vao do hap­še­nja. Mo­glo je la­ko da se uoči da sam u lo­šem sta­nju – ka­zao je ju­če Pa­vi­će­vić.
Do­dao je i da mu je u tu­ži­la­štvu nu­đe­na pro­mje­na iden­ti­te­ta u za­mje­nu za in­for­ma­ci­je, ali o to­me de­talj­ni­je ni­je bi­lo pri­če na su­đe­nju.
Op­tu­že­ni Pa­vi­će­vić je is­ta­kao da je na dan ubi­stva do­šao u Pod­go­ri­cu pr­vo ka­ko bi po­di­gao te­le­fon svog si­na, ko­ji je bio na po­prav­ci, a da se po­tom za­pu­tio ka Za­bje­lu, gdje je od li­ca či­ji iden­ti­tet ni­je htio da ot­kri­je ku­pio 20 gra­ma he­ro­i­na, vri­jed­no­sti 190 eura.
Ka­ko po­ja­šnja­va, sum­njao je da ga je ne­ko­li­ko vo­zi­la pra­ti­lo, na­kon če­ga se iz stra­ha upu­tio ka Ro­ga­mi­ma, Da­ni­lov­gra­du, a po­tom po­šao do rod­nog se­la Do­nji Oso­vi­ći.
– U vri­je­me ubi­stva bio sam u ka­fi­ću „Svit­hart” u Da­ni­lov­gra­du. Te­le­fon mi je bio is­klju­čen i po­ku­ša­vao sam da na­pu­nim ba­te­ri­ju – ka­zao je on.
Pa­vi­će­vić je pred vi­je­ćem su­di­je Dra­go­ja Jo­vi­ća ka­zao da mu je žao Đu­ri­ća i da „ni­kom na taj na­čin ne tre­ba od­u­ze­ti ži­vot”.
Iz­no­se­ći od­bra­nu, ob­ja­snio je da je Đu­ri­ća znao iz vi­đe­nja i da ni­je­su bi­li u ne­kim od­no­si­ma. Do­dao je i da je za ubi­stvo Đu­ri­ća sa­znao tek na­kon što je uhap­šen, ali i da je u tom pe­ri­o­du bio baš pod uti­ca­jem opi­ja­ta.
To­kom tro­sat­nog su­đe­nja de­talj­no je opi­sao svo­je kre­ta­nje 22. sep­tem­bra 2016. go­di­ne, tvr­de­ći da je, na po­ziv pro­dav­ca mo­bil­nih te­le­fo­na iz Gin­ta­ša, sa Tr­bom kre­nuo iz Ko­to­ra ka Pod­go­ri­ci ka­ko bi po­di­gao mo­bil­ni te­le­fon svog si­na ko­ji je dva da­na ra­ni­je osta­vio kod maj­sto­ra ra­di po­prav­ke.
– Sa Tr­bom sam kre­nuo oko 10 sa­ti pre­ko Nje­gu­ša za Pod­go­ri­cu. Na Tro­ji­ci sam pro­na­šao bi­don u ko­ji sam si­pao vo­du i sta­vio ga u ge­pek auto­mo­bi­la „golf 4”, ko­jim sam upra­vljao – ka­zao je on.
Pa­vi­će­vić je tvr­dio da je bio u lo­ka­lu u vri­je­me ka­da je ubi­jen Đu­rić, a da su se iz tog ka­fi­ća za­pu­ti­li ka se­lu Do­nji Rso­je­vi­ći, oda­kle je ro­dom.
– To je bi­lo oko 18.25. To­li­ko sam bio op­te­re­ćen tim auti­ma što me pra­te, da sam u jed­nom mo­men­tu re­kao Mi­lo­šu da je mo­gu­će da osta­ne­mo da spa­va­mo na se­lu. Te­le­fon sam uspio da upa­lim u jed­nom tre­nut­ku dok smo se vo­zi­li od Da­ni­lov­gra­da ka Mar­ti­ni­ći­ma. Ta­mo sam se za­pu­tio naj­vi­še ka­ko bih po­sje­tio grob svog bra­ta, i znam da je to bi­lo pri­je mra­ka. Na­kon po­sje­te gro­blju kre­nuo sam ka ku­ća­ma stri­če­va, to je bi­lo ne­gdje oko 20 sa­ti i 30 mi­nu­ta. Pi­tao sam stri­ca ka­ko mi je naj­lak­še da do­đem do Ko­to­ra, jer mi je bi­lo ne­pri­jat­no da me gle­da da osta­nem tu da spa­vam u ta­kvom sta­nju – ob­ja­šnja­vao je on.
Ko­to­ra­nin je tvr­dio da ne zna gdje su Ro­ga­mi i da je 15 mi­nu­ta pri­je hap­še­nja stao na Gla­vi Ze­te ka­ko bi pio vo­de.
– To­li­ko sam bio na dro­ga­ma da sam za­bo­ra­vio da u ge­pe­ku imam bi­don sa vo­dom. Ka­da sam se to­ga sje­tio kre­nuo sam da pi­jem iz nje­ga, ali mi se osje­ćao na ben­zin. Pi­tao sam Tr­ba da li i nje­mu smr­di bi­don i ka­da mi je po­tvrd­no od­go­vo­rio ba­cio sam ga po­red pu­ta”.
Tvr­di da je tek na­kon hap­še­nja sa­znao da je bi­lo ubi­stvo, jer je pr­vo sa­lu­ša­van zbog dro­ge, a na­kon ne­ko­li­ko da­na pred Spe­ci­jal­nim tu­ži­la­štvom i zbog ubi­stva Đu­ri­ća.
– Ta­da sam re­kao ne­što u smi­slu da je mo­žda on pu­cao na me­ne pri­je 10 go­di­na, ka­da je, pre­ma ono­me što se pri­ča na uli­ci, po­ku­šao da me ubi­je „ška­ljar­ski klan”. Ja ni­sam ta­da bio član ni­ka­kvog kla­na ni­ti sam da­nas – ka­zao je op­tu­že­ni.
Pa­vi­će­vić je u sud­ni­ci re­kao da pri­li­kom da­va­nja pr­ve iz­ja­ve ni­je bio pri se­bi, i da je re­kao da sa­mo že­li da spa­va jer je bio pod dej­stvom nar­ko­ti­ka.
– Ne­kih de­ta­lja se ne sje­ćam, ali ni­je­sam to­li­ko lud da se ne sje­tim ako sam uče­stvo­vao u ne­či­jem ubi­stvu – tvr­di op­tu­že­ni.
Da­li­bor Đu­rić je ubi­jen 22. sep­tem­bra 2016. go­di­ne hi­cem iz snaj­pe­ra dok je vje­žbao u otvo­re­noj te­re­ta­ni Po­lu­o­tvo­re­nog odje­lje­nja u spu­škom za­tvo­ru. Pa­vi­će­vić i Tr­bo op­tu­že­ni su da su bit­no do­pri­ni­je­li još ne­i­den­ti­fi­ko­va­nim oso­ba­ma da na pod­mu­kao na­čin i iz ko­ri­sto­lju­blja ubi­ju Đu­ri­ća. U spi­si­ma se ob­ja­šnja­va da su oni dio kri­mi­nal­ne gru­pe for­mi­ra­ne ma­ja 2016. go­di­ne, sa za­dat­kom da li­kvi­di­ra­ju sa­da po­koj­nog čla­na „ška­ljar­skog kla­na”.
Tu­ži­o­ci, me­đu­tim, još ni­je­su ot­kri­li ko je or­ga­ni­za­tor, ali ni osta­li čla­no­vi te ma­fi­ja­ške gru­pe. Pre­ma nji­ho­vim tvrd­nja­ma, taj klan pri­pre­mao je vi­še kri­vič­nih dje­la – šverc dro­ge, ne­do­zvo­lje­no dr­ža­nje oruž­ja i te­ško ubi­stvo.VJ.D.


Ubi­stvo na Dor­ćo­lu 2006. go­di­ne

Na pi­ta­nje tu­ži­o­ca Sa­še Ča­đe­no­vi­ća da li po­zna­je ubi­je­nog Slo­bo­da­na Ste­vo­vi­ća, op­tu­že­ni Pa­vi­će­vić je ob­ja­snio da mu je to vjen­ča­ni kum ko­ji je ubi­jen u Be­o­gra­du. Ste­vo­vić je na­vod­no bio bli­zak pri­ja­telj „ška­lja­ra­ca”, ali je u jed­nom tre­nut­ku do­šlo do su­ko­ba u kom je do­šlo i do puc­nja­ve. Ste­vo­vić je ubi­jen na Dor­ćo­lu 2006. go­di­ne.