Rje­še­nja za po­li­tič­ku kri­zu u Cr­noj Go­ri osim di­ja­lo­ga ne­ma, ali i bez kom­pro­mi­sa sa obje stra­ne ka­ko bi se pre­va­zi­šla ova­kva si­tu­a­ci­ja i kre­i­ra­li uslo­vi za iz­bo­re či­ja će za­ko­ni­tost i le­gi­ti­mi­nost bi­ti ne­u­pit­ni za sve stra­ne, ka­za­la je u in­ter­vjuu za „Dan“Da­li­bor­ka Ulja­re­vić, iz­vr­šna di­rek­to­ri­ca Cen­tra za gra­đan­sko obra­zo­va­nje (CGO). Is­ti­če da je naj­ve­ća od­go­vor­nost na oni­ma ko­ji ima­ju naj­vi­še mo­ći, od­no­sno na vla­da­ju­ćoj par­ti­ji.
●Ka­ko ocje­nju­je­te či­nje­ni­cu da i da­lje ne­ma po­ma­ka u rje­ša­va­nju po­li­tič­ke kri­ze?
– Mno­go je već is­pri­ča­nih pri­ča na ovu te­mu, a su­štin­ski se vr­ti­mo u krug. Ta tra­ju­ća po­li­tič­ka kri­za je ogle­da­lo dr­ža­ve u ko­joj hro­nič­ni ne­do­sta­tak di­ja­lo­ga uti­če na sve po­re dru­štva, jer po­li­tič­ka kri­za, ma ko­li­ko je vla­sti po­ku­ša­va­le ig­no­ri­sa­ti, in­du­ku­je i eko­nom­sku i so­ci­jal­nu, a ne pro­du­ku­je ni le­gi­tim­ne i odr­ži­ve jav­ne po­li­ti­ke i stra­te­ške prav­ce raz­vo­ja dr­ža­ve. Vr­lo je sim­tom­pa­tič­no sa aspek­ta kva­li­te­ta po­li­tič­kih struk­tu­ra to što ni na­kon sko­ro go­di­nu te po­li­tič­ke eli­te, bi­ra­ne ali i pla­će­ne od gra­đa­na, ne­ma­ju do­vo­ljan ni­vo od­go­vor­no­sti da kon­struk­tiv­no ri­je­še pro­blem već ra­di­je svi osta­ju u svo­jim ro­vo­vi­ma uz me­dij­ska nad­gor­nja­va­nja. Naj­ve­ća od­go­vor­nost je sva­ka­ko na oni­ma ko­ji ima­ju naj­vi­še mo­ći, od­no­sno na vla­da­ju­ćoj par­ti­ji. Me­đu­tim, i opo­zi­ci­ja je mo­gla i mo­ra­la ura­di­ti da­le­ko vi­še u ovih go­di­nu da­na. Do­bro je da se gra­đan­ski ori­jen­ti­sa­na opo­zi­ci­ja su­sre­la i ot­po­če­la raz­go­vo­re na naj­vi­šem ni­vou o mi­ni­mal­nom si­ste­mu ko­or­di­na­ci­je, ali je taj su­sret za­ka­snio ma­kar de­set mje­se­ci, i sa­da je pi­ta­nje u ko­joj mje­ri i na ko­ji na­čin se iz­gu­blje­no vri­je­me i pri­li­ke ko­je je ono no­si­lo mo­gu na­dok­na­di­ti. U me­đu­vre­me­nu bi­lje­ži­mo pad za­in­te­re­so­va­no­sti gra­đa­na za po­li­ti­ku, na šta uka­zu­ju i po­sled­nja ob­ja­vlje­na is­tra­ži­va­nja o rej­tin­zi­ma po­li­tič­kih li­de­ra. Rje­še­nja osim di­ja­lo­ga ne­ma, ali i kom­pro­mi­sa sa obje stra­ne ka­ko bi se za­i­sta pre­va­zi­šla ova kri­za i kre­i­ra­li uslo­vi za iz­bo­re či­ja će za­ko­ni­tost i le­gi­ti­mi­nost bi­ti ne­u­pit­ni za sve stra­ne.
●Da li se mo­že oče­ki­va­ti po­ja­ča­ni an­ga­žman me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce ka­ko bi Vla­da i DPS ipak pri­hva­ti­li da od­re­de da­tum no­vih iz­bo­ra i ti­me otvo­re pro­stor za di­ja­log?
– Si­tu­a­ci­ja u Cr­noj Go­ri po­sta­je dio fo­ku­sa me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce, pri­je sve­ga EU i SAD, ko­ji mo­gu zna­čaj­no po­mo­ći ras­pli­ta­nju cr­no­gor­skog re­bu­sa u prav­cu de­mo­krat­ske kon­so­li­da­ci­je, ali i dru­gih ak­te­ra, po­put Ru­si­je, či­ji uti­caj ne ci­je­nim ta­ko bla­go­tvor­nim u kon­tek­stu svih zbi­va­nja po­sled­njih ne­ko­li­ko go­di­na. Na­rav­no, ne tre­ba ima­ti ne­re­al­na oče­ki­va­nja od ono­ga što mo­že bi­ti do­pri­nos EU i SAD, jer je pri­lič­no iz­vje­sno da oni ne­će uze­ti ulo­gu me­di­ja­to­ra. Ali, ni­šta ma­nje vri­jed­ne ne bi bi­le nji­ho­ve „do­bre uslu­ge” u olak­ša­va­nju pro­ce­sa us­po­sta­vlja­nja i ka­sni­je vo­đe­nja di­ja­lo­ga iz­me­đu vla­sti i opo­zi­ci­je. Me­di­ji ni­je­su po­lje za vo­đe­nje tog di­ja­lo­ga. Dok se god ak­te­ri ne na­đu u za­jed­nič­kom pro­sto­ru, a če­mu će mo­ra­ti pret­ho­di­ti dru­ge in­ter­ne ko­mu­ni­ka­ci­je i u to­me EU, SAD i dru­gi ak­te­ri mo­gu po­mo­ći, ne­ma tog di­ja­lo­ga već će­mo svje­do­či­ti sa­mo pro­du­blji­va­nju po­sto­je­ćeg ja­za. Lop­ti­ca je na do­ma­ćem te­re­nu i od pre­po­zna­te sprem­no­sti da do­ma­ći ak­te­ri pre­u­zmu od­go­vor­nost, vje­ru­jem, za­vi­si­će da­lje ak­tiv­no­sti me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce.
●Iz EU je upo­zo­re­no da je neo­p­hod­no pri­mi­je­ni­ti sve pre­po­ru­ke OEBS-ODI­HR ka­ko se re­zul­ta­ti sle­de­ćih iz­bo­ra ne bi do­vo­di­li u pi­ta­nje. Sma­tra­te li da je to iz­vo­dlji­vo ima­ju­ći u vi­du ova­kve od­no­se iz­me­đu vla­sti i opo­zi­ci­je i od­su­stvo di­ja­lo­ga, kao i či­nje­ni­cu da je sve ma­nje vre­me­na do kra­ja ove go­di­ne, a da se u na­red­noj, ko­ja je iz­bor­na, ne smi­ju mi­je­nja­ti iz­bor­ni za­ko­ni?
– Što se vi­še pri­bli­ža­va da­tum pred­sjed­nič­kih iz­bo­ra 2018. go­di­ne i lo­kal­nih iz­bo­ra u vi­še cr­no­gor­skih gra­do­va, naj­pri­je u iz­u­zet­no va­žnoj Pod­go­ri­ci, ve­ći će bi­ti pri­ti­sak na do­ma­će po­li­tič­ke struk­tu­re da ri­je­še iden­ti­fi­ko­va­ne pro­ble­me i usvo­je pre­po­ru­ke iz me­đu­na­rod­nih iz­vje­šta­ja. Me­đu­tim, u jav­no­sti je osta­lo ne­do­volj­no ko­men­ta­ri­sa­no da je tre­ba­lo am­ba­sa­dor Orav da sa­op­šti ono što pi­še u dav­no ob­ja­vlje­nom iz­vje­šta­ju OEBS-a umje­sto da je to bio je­dan od ključ­nih in­stru­me­na­ta pri­ti­ska na vlast od opo­zi­ci­je. To uka­zu­je da se pre­ma­lo ko­ri­ste i do­stup­ni in­stru­men­ti ko­je me­đu­na­rod­ne or­ga­ni­za­ci­je da­ju kao vid po­dr­ške ra­zr­je­še­nju kri­ze, ma ko­li­ko nji­ho­vi man­da­ti bi­li skrom­ni zbog raz­li­či­tih li­mi­ta. Sva­kom bi tre­ba­lo bi­ti u in­te­re­su da iz­bo­ri u 2018. go­di­ni bu­du ne­spor­ni. Po­na­vljam, po mom su­du, tu naj­ve­ću od­go­vor­nost no­si vlast ko­ja oči­to ne­ma do­volj­no ka­pa­ci­te­ta da ra­zu­mi­je da­le­ko­se­žnost po­sle­di­ca ovog sta­nja na cr­no­gor­sko dru­štvo. A mno­gi od tih pro­ble­ma ne­će za­o­bi­ći ni one ko­ji su naj­od­go­vor­ni­ji kao do­no­si­o­ci od­lu­ka da­nas.
V.R.


Te­ško do za­jed­nič­kog pred­sjed­nič­kog kan­di­da­ta

●Ka­ko ocje­nju­je­te unu­ta­ro­po­zi­ci­o­ne od­no­se i ko­li­ko je re­al­no oče­ki­va­ti je­din­stve­ni na­stup na lo­kal­nom ni­vou i do­go­vor o za­jed­nič­kom pred­sjed­nič­kom kan­di­da­tu?
– Unu­ta­ro­po­zi­ci­o­ni od­no­si su da­le­ko od har­mo­nič­nih, ali vi­di­mo da po­sto­je od­re­đe­ni na­po­ri da se na­đe naj­ma­nji za­jed­nič­ki ime­ni­telj i to je sva­ka­ko po­zi­tiv­no. I to ne mo­ra zna­či­ti za­jed­nič­ki na­stup na lo­kal­nom ni­vou, do­volj­ne bi bi­le na pri­mjer tri ko­lo­ne u opo­zi­ci­ji: DF (sa Uje­di­nje­nom Cr­nom Go­rom), De­mo­kra­te, i SDP–URA–DE­MOS–SNP, iz dva iz­vo­ra – DF i gra­đan­ski ori­jen­ti­sa­na opo­zi­ci­ja. Gra­đa­ni bi ti­me ima­li so­lid­ne ali ne pre­vi­še raz­u­đe­ne iz­bo­re i spri­je­či­lo bi se ve­će ra­si­pa­nje gla­so­va. Za­jed­nič­ki pred­sjed­nič­ki kan­di­dat mo­ra bi­ti ne­ko ko ne do­vo­di ni na ko­ji na­čin u pi­ta­nje Cr­nu Go­ru kao dr­ža­vu i nje­ne spolj­no­po­li­tič­ke pri­o­ri­te­te, i ko mo­že iz­ni­je­ti sna­žnu vri­jed­no­snu po­ru­ku. Ja­sno je da ne mo­že sva­ko u opo­zi­ci­ji da po­nu­di ta­kvog kan­di­da­ta. A vi­dje­će­mo ako se u di­je­lu opo­zi­ci­je ko­ja di­je­li ove pri­stu­pe is­kri­sta­li­še ova­kav kan­di­dat ko će ga po­dr­ža­ti, a ko će svo­jim dru­ga­či­jim pri­stu­pom od­i­gra­ti još jed­nu utak­mi­cu u ko­rist vla­sti. Ovo se do­mi­nant­no od­no­si na po­dr­šku u dru­gom kru­gu jer je ne­re­al­no da će­mo i do­ći u si­tu­a­ci­ju sa jed­nim kan­di­da­tom opo­zi­ci­je u pr­vom.