Nje­mač­ka že­li isto­vre­me­no da sa­ču­va i da­lje iz­gra­di Evrop­sku uni­ju. Iz tog raz­lo­ga sna­žno po­dr­ža­va Cr­nu Go­ru na pu­tu ka Evrop­skoj uni­ji, kao što je po­dr­ža­va­la i njen ula­zak u NA­TO, sa­op­štio je am­ba­sa­dor Nje­mač­ke u Cr­noj Go­ri Hans Gin­ter Ma­tern na pri­je­mu po­vo­dom Da­na nje­mač­kog uje­di­nje­nja.
On je kao pri­o­ri­te­tan za­da­tak na­še ze­mlje na­veo efi­ka­sni­ju bo­ru pro­tiv ko­rup­ci­je i or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la.
– Oču­va­će­mo neo­p­hod­nu ši­ro­ku po­dr­šku me­đu gra­đa­ni­ma i u par­la­men­tu, ka­ko kod vas, ta­ko i kod nas, te obez­bi­je­di­ti, ka­da na kra­ju pro­ce­sa obje stra­ne bu­du ubje­đe­ne u to, da Cr­na Go­ra je­ste do­bro pri­pre­mljen kan­di­dat. Do­broj pri­pre­mi pri­pa­da i is­pu­nja­va­nje mno­gih, ve­o­ma raz­li­či­tih za­htje­va. Ovo zah­ti­je­va str­plje­nje, ko­je pred­sta­vlja do­bru in­ve­sti­ci­ju, za­to što se sa­mo na taj na­čin mo­gu do­sti­ći odr­ži­ve, po­zi­tiv­ne, istin­ski opi­plji­ve pro­mje­ne u cr­no­gor­skoj ži­vot­noj re­al­no­sti. Na nji­ma in­si­sti­ra­ju, pri­je sve­ga, pre­go­va­ra­či o ula­sku u EU, ali uz ve­lik pri­ti­sak i sa­mi gra­đa­ni ze­mlje. To se pri­je sve­ga od­no­si na neo­p­hod­na po­bolj­ša­nja u obla­sti vla­da­vi­ne pra­va – po­li­ci­ju, dr­žav­na tu­ži­la­štva i su­do­ve – u ci­lju efi­ka­sne bor­be pro­tiv ko­rup­ci­je i or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la – na­veo je Ma­tern.
Ka­ko je do­dao,str­plje­nje je is­pla­ti­vo jer Evrop­ska uni­ja i 60 go­di­na na­kon osni­va­nja pred­sta­vlja ču­de­san cilj ko­ji se is­pla­ti do­sti­ći.
– Ono što je ču­de­sno kod Evrop­ske uni­je je­ste či­nje­ni­ca da smo mi, nje­ni čla­no­vi, uspje­li, a i da­lje uspi­je­va­mo, da rje­ša­va­mo ne­su­gla­si­ce mir­nim pu­tem, sa od­go­vor­nim ci­ljem da se su­prot­sta­vi­mo oni­ma ko­ji sma­tra­ju da su ra­zum i kon­sen­zus do­sad­ni, a osje­ća­nja i sva­đe „kul“. Ovo ni­je ap­strakt­ni go­vor o ezo­te­rič­nom „pro­jek­tu mi­ra“, već ne­što ve­o­ma ak­tu­el­no i in­spi­ri­tiv­no –na­gla­sio je nje­mač­ki am­ba­sa­dor.
Pod­sje­tio je da se Nje­mač­ka pri­je 27 go­di­na, 3. ok­to­bra 1990. go­di­ne, opet uje­di­ni­la, sa­mo 11 mje­se­ci na­kon pa­da Ber­lin­skog zi­da, 9. no­vem­bra 1989. go­di­ne.
– Mi Njem­ci smo po­sti­gli je­din­stvo, po­seb­no uz po­dr­šku na­ših su­sje­da, part­ne­ra i pri­ja­te­lja u Evro­pi i Sje­ver­noj Ame­ri­ci. Na na­ci­o­nal­ni pra­znik, mi Njem­ci opet is­ka­zu­je­mo na­šu za­hval­nost ko­ja po­ti­če od ta­da – re­kao je Ma­tern.
Ka­ko je do­dao, du­bo­ke pro­mje­ne ši­rom svi­je­ta u pro­te­klih 27 go­di­na su pri­je sve­ga po­li­tič­ki sna­žno uti­ca­le na evrop­ski kon­ti­nent, a ti­me i na Nje­mač­ku.
– Pa­do­vi dik­ta­to­ra i otva­ra­nje gra­ni­ca –ovom kon­tek­stu sva­ka­ko pri­pa­da i glo­ba­li­za­ci­ja – do­ni­je­li su sa so­bom slo­bo­du, de­mo­kra­ti­ju i pri­vred­ni raz­voj, ne­ki se usu­đu­ju čak i da ka­žu – zlat­ne go­di­ne. U Nje­mač­koj je da­nas 84 od­sto sta­nov­ni­štva za­do­volj­no eko­nom­skim po­lo­ža­jem. Ta­ko­đe, va­žan je po­da­tak da su mno­gi mla­di lju­di i u za­pad­noj i u is­toč­noj Nje­mač­koj ra­zu­m­je­li da se za stva­ra­nje do­bre bu­duć­no­sti mo­ra­ju okre­nu­ti tzv. MINT obla­sti­ma – ma­te­ma­ti­ka, in­že­njer­stvo, pri­rod­ne na­u­ke ili dru­goj obla­sti teh­no­lo­gi­ja. Ta­ko­đe je tač­na či­nje­ni­ca da mi­li­o­ni lju­di ne uče­stvu­ju u po­me­nu­tom na­pret­ku i da su osta­li bez na­de. Iz­gu­bi­li su svo­ja, ra­ni­je si­gur­na, rad­na mje­sta, bez po­sla su ili za­vi­se od svo­jih ugo­vo­ra o ra­du na od­re­đe­no vri­je­me. Obes­hra­bre­nje, strah od bu­duć­no­sti i osje­ćaj da ne po­sto­ji mo­guć­nost na­pret­ka pred­sta­vlja­ju plod­no tlo za po­li­tič­ke po­pu­li­ste ko­ji nu­de jed­no­stav­na rje­še­nja –ka­zao je nje­mač­ki am­ba­sa­dor.
Tim rje­še­nji­ma, ka­ko je na­veo, pri­pa­da­ju ši­rem Evro­pe pri­sut­ne ide­je o stro­gom ogra­ni­ča­va­nju mi­gra­ci­ja i na­pu­šta­nju so­li­dar­no­sti unu­tar Evrop­ske uni­je. Do­dao je da je ta­ko i u Nje­mač­koj, gdje je na po­sljed­njim iz­bo­ri­ma za Bun­de­stag no­va, de­sno ori­jen­ti­sa­na par­ti­ja, ko­ja za­stu­pa ta­kve za­htje­ve, osvo­ji­la 13 od­sto gla­so­va.
–Ne­za­vi­sno od če­sto uza­vre­lih de­ba­ta o du­žnič­koj kri­zi, euru i mi­gra­ci­ja­ma, Evrop­ska uni­ja i nje­no odr­ža­nje i oču­va­nje za ve­ći­nu Nje­ma­ca pred­sta­vlja­ju op­šte do­bro, za ko­je se tre­ba za­lo­ži­ti – is­ta­kao je Ma­tern.V.R.