-Pi­še: Dra­gan Mra­o­vić

Je­dan od naj­ljep­ših lju­bav­nih ka­tre­na u srp­skoj po­e­zi­ji na­pi­sao je ču­de­sni pje­snik Vi­to Ni­ko­lić: „Li­je­po je što sa­da So­nja spa­va/što će usko­ro u nje­nom sta­nu/sva­nu­ti dva nje­na oka pla­va/k`o dvi­je zo­re od­jed­nom da sva­nu”. Ali, ži­vot ni­je po­e­zi­ja. U nje­mu ni­je sa­mo Vi­to­va So­nja. Ima još So­nja ka­kve Vi­to, sre­ćom, ni­je upo­znao, jer on­da ova­ko li­je­pe ri­me ni­ka­da ne bi na­pi­sao.
Na pri­mjer, Hr­va­ti­ca So­nja Bi­ser­ko, biv­ši slu­žbe­nik Mi­ni­star­stva spolj­nih po­slo­va Ju­go­sla­vi­je u vri­je­me se­pa­ra­ti­stič­kog mi­ni­stra Hr­va­ta Bu­di­mi­ra Lon­ča­ra. Njen brat je po­gi­nuo u bor­bi pro­tiv kra­ji­ških Sr­ba, kao pri­pad­nik „zen­gi”, ne­gdje oko Kni­na. Ona je pre­ko fon­da­ci­je Rok­fe­ler, re­ci­mo, 13. fe­bru­a­ra 2008. do­bi­la 75.000 do­la­ra. Ak­tiv­no dje­lu­je pro­tiv dr­žav­nog po­ret­ka Sr­bi­je i srp­skog na­ro­da. Na­rav­no, po­što joj je ga­zda ne­ka­da­šnji ame­rič­ki zva­nič­nik Na­ci­o­nal­nog sa­vje­ta za­du­žen za bez­bjed­nost Ru­si­je Ni­ko­las Berns, ona mo­ra da plju­je po Ru­si­ji. Sr­bi­ja se pod­ra­zu­mi­je­va. Ali, ono što je iz­re­kla o Sr­bi­ji u ne­dav­nom in­ter­vjuu u Pod­go­ri­ci pred­sta­vlja kri­vič­no dje­lo kle­ve­te. Da je Sr­bi­ja prav­na dr­ža­va, ona bi po­pi­la i ka­fu sa srp­skim dr­žav­nim tu­ži­o­cem: „Me­đu­tim, 2016... Cr­na Go­ra je bi­la iz­lo­že­na kon­stant­nom pri­ti­sku Ru­si­je da od­u­sta­ne od svo­je atlant­ske am­bi­ci­je i „za­bo­ra­vi” NA­TO. Pri­ti­sak, ko­ji je po­vre­me­no imao ne­di­plo­mat­ske, pa i bru­tal­ne for­me, po­dr­ža­van je iz­nu­tra an­ti­vla­di­nim ak­ci­ja­ma cr­no­gor­skih ru­so­fi­la (po­li­tič­kih par­ti­ja ko­je se u na­ci­o­nal­nom smi­slu pre­te­žno de­kla­ri­šu kao srp­ske)... Po­ku­šaj na­sil­ne smje­ne vla­sti u Cr­noj Go­ri je osu­je­ćen. Kao vo­đe ne­u­spje­log pu­ča ozna­če­ni su dr­ža­vlja­ni Sr­bi­je (pen­zi­o­ni­sa­ni ko­man­dant žan­dar­me­ri­je Bra­ti­slav Di­kić) i Ru­si­je (Edu­ard Ši­šma­kov i Vla­di­mir Po­pov... Od­re­đe­ni cen­tri iz Sr­bi­je i da­lje u to­me uče­stvu­ju. Te­za o ugro­že­no­sti Sr­ba u re­gi­o­nu je te­ma na ko­joj se odr­ža­va­ju ten­zi­je sa svim su­sje­di­ma. Na­ja­vlje­na je i de­kla­ra­ci­ja o za­šti­ti srp­skog na­ro­da i nje­go­ve kul­tu­re. Pod­sje­ća­nja ra­di, pri­pre­ma za pre­u­re­đi­va­nje Ju­go­sla­vi­je (ka­sni­je ra­to­ve) kre­nu­la je upra­vo pre­ko kul­tu­re i na­vod­ne ugro­že­no­sti srp­skog na­ro­da”. Tre­ba­lo bi tu­ži­lac So­nji da za­tra­ži ma­te­ri­jal­ne do­ka­ze za „od­re­đe­ne cen­tre iz Sr­bi­je”, pa ako ih ne­ma – pra­vo u za­tvor, a tre­ba i da je pi­ta po kom osno­vu je ona pre­su­di­la „pu­či­sti­ma” pri­je ne­go što je sud pre­su­dio, a što je ka­žnji­vo kao dje­lo kle­ve­te?
Pod­sje­ća­mo So­nju Bi­ser­ko da je pri­pre­ma za raz­bi­ja­nje, a ne pre­u­re­đe­nje Ju­go­sla­vi­je, po­če­la u kul­tu­ri raz­bi­ja­njem Udru­že­nja knji­žev­ni­ka Ju­go­sla­vi­je, što je po­te­klo iz Hr­vat­ske (iako je ro­đe­na, na­ža­lost, u Be­o­gra­du), za­tim Slo­ve­ni­je, a tro­jan­ski konj je bio Ibra­him Ru­go­va, ta­da­šnji pred­sjed­nik Udru­že­nja pi­sa­ca Ko­so­va i Me­to­hi­je, bez ijed­ne ob­ja­vlje­ne knji­ge. Ta­ko­đe, na­pa­di na srp­ski je­zik su po­te­kli baš iz Hr­vat­ske, a po­tom i od mu­sli­ma­na iz BiH, da bi se ta la­kr­di­ja za­vr­ši­la sa „čir­gi­li­com”. Da­kle, srp­ska de­kla­ra­ci­ja je neo­p­hod­na da bi se Sr­bi bra­ni­li od ova­kvih po­put So­nje, a mo­gli da se pre­pu­ste ple­me­ni­toj lju­ba­vi pre­ma So­nja­ma kao što je ona Vi­to­va sa „dva oka pla­va k`o dvi­je zo­re od­jed­nom da sva­nu”.
Bi li mo­gla ne­ka srp­ska So­nja da pri­ča ova­ko o Hr­vat­skoj u Za­gre­bu? U „mi­lo­go­ri” mo­že, jer su „go­spo­dar” i „go­spo­dar­čić” ka` bra­ća bli­zan­ci. Obo­ji­ca ima­ju i jed­nu oso­bi­nu ri­jet­ku to­li­ko da je za Gi­ni­sa. Ne umi­ju da zi­nu, a da ne sla­žu.(Autor je ne­ka­da­šnji
ge­ne­ral­ni kon­zul SRJ u Ba­ri­ju)