Po­sla­nik De­mo­krat­skog fron­ta Bu­di­mir Alek­sić ka­zao je ju­če u Skup­šti­ni da Vla­da ig­no­ri­še ustav­nu nor­mu o rav­no­prav­no­sti la­ti­nič­nog i ći­ri­lič­nog pi­sma, što se naj­bo­lje vi­di po to­me ka­ko su is­pi­sa­ni na­zi­vi dr­žav­nih in­sti­tu­ci­ja, jav­nih usta­no­va, pu­to­ka­zi, ime­na uli­ca i na­se­lje­nih mje­sta. On je upo­zo­rio da je ći­ri­li­ca pot­pu­no eli­mi­ni­sa­na iz jav­nog ži­vo­ta i ne­ma je ni­gdje u in­sti­tu­ci­ja­ma. Alek­sić je upi­tao Še­ho­vi­ća da li Mi­ni­star­stvio pro­svje­te na­mje­ra­va da mi­je­nja na­stav­ne pla­no­ve i pro­gra­me za pred­met isto­ri­ja u osnov­nim i sred­njim ško­la­ma, s ob­zi­rom na to da sa­da­šnji pro­gra­mi obi­lu­ju fal­si­fi­ka­ti­ma, ten­den­ci­o­zno obo­je­nim pri­ka­zi­ma isto­rij­skih do­ga­đa­ja i is­kri­vlje­nim či­nje­ni­ca­ma.
– Svi ma­te­ri­ja­li ko­je do­bi­ja­mo u Skup­šti­ni štam­pa­ju se na la­ti­ni­ci. Ima­mo si­tu­a­ci­ju da Vla­da kao i Skup­šti­na, ko­je je do­ni­je­la Ustav, ne po­štu­ju osnov­ni za­kon dr­ža­ve. Ka­kva je to dr­ža­va u ko­joj vlast i in­sti­tu­ci­je ne po­štu­ju ono što su usvo­ji­le. Om­bud­sman je, ta­ko­đe, utvr­dio ne­rav­no­prav­ni tret­man ći­ri­lič­nog pi­sma i pre­po­ru­čio dr­žav­nim in­sti­tu­ci­ja­ma da to is­pra­ve. Pi­tam, za­što se ne po­štu­je Ustav i ve­ćin­ska vo­lja gra­đa­na Cr­ne Go­re, ko­ji se iz­ja­šnja­va­ju da go­vo­re spr­skim je­zi­kom i ko­ri­ste se ći­ri­lič­nim pi­smom. Sa­mo tra­ži­mo rav­nop­stav­nost, a za­ne­ma­ru­je­mo či­nje­ni­cu da sve što je u isto­ri­ji na­še dr­ža­ve na­pi­sa­no, na­pi­sa­no je ći­ri­li­com, po­čev od Mi­ro­sla­vlje­vog je­van­đe­lja, pre­ko na­pi­sa u ma­na­sti­ri­ma i za­du­žbi­na­ma, do pr­ve štam­pa­ne knji­ge „Ok­to­ih”. Iako za­go­va­ra­mo mul­ti­et­nič­ku dr­ža­vu, to ne vi­di­mo u prak­si. Svi na­zi­vi fa­kul­te­ta i obra­zov­nih usta­no­va su is­pi­sa­ni na la­ti­ni­ci i to tre­ba da nas za­bri­ne – is­ta­kao je Alek­sić.
Mi­ni­star pro­svje­te Da­mir Še­ho­vić je ka­zao da Ustav ga­ran­tu­je rav­no­prav­nost dva pi­sma i to mo­ra­mo da is­po­štu­je­mo.
– Što se ti­če Mi­ni­star­stva pro­svje­te, tru­di­će­mo se da is­po­štu­je­mo rav­nop­stav­nost oba pi­sma. In­sti­tu­ci­je ko­je ste po­me­nu­li mo­ra­te sa­mi kon­tak­ti­ra­ti. Na vaš za­htjev smo ško­la­ma upu­ti­li na­log da se svje­doč­na­stva iz­da­ju pre­ma že­lji uče­ni­ka. U obra­zov­nim usta­no­va­ma će­mo obez­bi­je­di­ti rav­no­pravs­not ći­ri­li­ce i la­ti­ni­ce. No­ve na­stav­ne pro­gra­me iz isto­ri­je, ko­ji su ura­đe­ni iz pro­vje­re­nih iz­vo­ra i na osno­vu či­nje­ni­ca, usvo­jio je Sa­vjet za obra­zo­va­nje. Udž­be­ni­ke su pro­vje­ra­va­li i re­la­vant­ni me­đu­na­rod­ni či­ni­o­ni­ci – ka­že Še­ho­vić.
Na pi­ta­nje po­sla­ni­ka De­mo­krat­skog fron­ta Bran­ke Bo­šnjak, ka­ko do­ži­vlja­va bru­tal­nu sje­ču ka­dro­va na Uni­ver­zi­te­tu Cr­ne Go­re, ko­ji su po­dr­ža­va­li biv­šu rek­tor­ku Rad­mi­lu Voj­vo­dić, mi­ni­star Še­ho­vić je od­go­vo­rio da ni­je nji­ho­vo da se mi­je­ša­ju u rad te in­sti­tu­ci­je.
Bo­šnjak je is­ta­kla da se ova­ko ra­di­kal­nim po­te­zi­ma ša­lje lo­ša po­ru­ka aka­dem­skoj za­jed­ni­ci i vr­ši po­li­tič­ki pri­ti­sak na UCG.
– Pri­li­či li UCG, ko­ji tre­ba da bu­de hram slo­bod­ne mi­sli da se de­ša­va ova­kva od­ma­zda pro­fe­so­ra. Kao ne­ko ko vi­di ku­da sve ovo vo­di, ne mo­gu da pre­ću­tim da ko­le­ge na UCG di­sci­pli­nu­ju, jer je ova­kva od­ma­zda po­gub­na za ci­je­lo dru­štvo. Za­bri­nja­va i što naj­um­ni­ji lju­di ću­te i gle­da­ju ka­ko se ova­kve stva­ri de­ša­va­ju, a ko­li­ko se sje­ćam i vi ste se bu­ni­li na Eko­nom­skom fa­kul­te­tu pri­je ne­ko­li­ko go­di­na. Zar je pred­sjed­nik Uprav­nog od­bo­ra Du­ško Bje­li­ca naj­bo­lje što nam nu­di UCG, ko­ji kao i pre­mi­jer Du­ško Mar­ko­vić vo­li re­pre­siv­ne mje­re. No­vi rek­tor Da­ni­lo Ni­ko­lić je sa­mo in­stru­ment Bje­li­ce i ni kriv ni du­žan do­đe na tu funk­ci­ju. Ni­ko­lić je bio loš stu­dent, na dok­tor­skim stu­di­ja­ma men­tor mu je bio Ja­pa­nac, ko­jeg ni­ko ni­je vi­dio, a te­za je bra­nje­na na na­šem je­zi­ku. Na kra­ju se na­vod­ni ja­pan­ski men­tor ni­je po­ja­vio na od­bra­ni ra­da i ni­ko i ne zna da li on uop­šte po­sto­ji. Je li to naj­bo­lje što ima­mo na UCG? Vi i pre­da­je­te na UCG i in­te­re­su­je me ka­ko do­ži­vlja­va­te di­sci­pli­no­va­nje Uni­ver­zi­te­ta – is­ti­če Bo­šnjak.
D.B.


UCG una­pre­đu­ju nov­cem

Še­ho­vić je ka­zao da je UCG ne­za­vi­stan u svom dje­lo­va­nju i da je nji­ho­vo pra­vo de­fi­ni­sa­no za­ko­nom, ali da ula­ga­njem po­ku­ša­va­ju da una­pri­je­de tu in­sti­tu­ci­ju.
– Pra­vo UCG po Za­ko­nu u vi­so­kom obra­zo­va­nju je da bi­ra svo­je or­ga­ne i ru­ko­vod­stvo i mi ne­ma­mo pra­vo da uti­če­mo na to. Na­ma je pri­o­ri­tet ja­ča­nje UCG u dru­štvu i iz­dva­ja­nja za Uni­ver­zi­tet po­ka­zu­ju da bri­ne­mo o toj in­sti­tu­ci­ji jer sa 19,3 mi­li­o­na u 2018. go­di­ne po­ku­ša­va­mo da po­bolj­ša­mo nje­gov po­lo­žaj – ka­zao je on.