Još je ra­no da se spe­ku­li­še o mo­guć­no­sti da u Cr­noj Go­ri i dru­gim ze­mlja­ma kan­did­ti­ma za pri­jem u EU oba­ve­ze iz pla­na re­for­me po­re­skog si­ste­ma ne bu­du is­pu­nje­ne, ali će nji­ho­va pri­mje­na bi­ti pa­žlji­vo pra­će­na to­kom či­ta­ve 2018. go­di­ne, sa­op­šte­no je iz Evrop­ske ko­mi­si­je (EK).
Ko­me­sar EK za eko­no­mi­ju Pjer Mo­sko­vi­ci in­di­rekt­no je upo­zo­rio Cr­nu Go­ru da pred­u­ze­te oba­ve­ze tre­ba da bu­du is­pu­nje­ne i da bi EU mo­gla da pre­du­zme mje­re.
On je to na­veo u od­go­vo­ru na pi­ta­nje po­sla­ni­ka Evrop­skog par­la­men­ta (EP) Ra­mo­na Lu­i­sa. Ka­ko se na­vo­di u pi­ta­nju Lu­i­sa, li­sta ko­ju je EU ob­ja­vi­la pro­šle go­di­ne, a na ko­joj su dr­ža­ve ko­je tre­ba da se vi­še bo­re pro­tiv pra­nja nov­ca i uta­je po­re­za, uklju­ču­je kan­di­da­te za pri­stu­pa­nje (Cr­nu Go­ru, Al­ba­ni­ju, Sr­bi­ju, Tur­sku i Ma­ke­do­ni­ju), kao i po­ten­ci­jal­nog kan­di­da­ta (Bo­sna i Her­ce­go­vi­na).
– Raz­log zbog ko­jih se ove ze­mlje po­ja­vlju­ju na ovoj si­voj li­sti je­ste či­nje­ni­ca da su se, iako is­pu­nja­va­ju uslo­ve neo­p­hod­ne da bu­du sta­vlje­ne na cr­nu li­stu, oba­ve­za­le na spro­vo­đe­nje se­ri­je re­for­mi ko­ji­ma uskla­đu­ju svo­je za­kon­ske okvi­re sa stan­dar­di­ma EU u od­re­đe­nim ro­ko­vi­ma – is­ta­kao je Lu­is.
Ko­me­sar EU je pi­tao ka­ko bi no­va fi­skal­na kla­si­fi­ka­ci­ja ovih ze­ma­lja kan­di­da­ta i po­ten­ci­jal­nih kan­di­da­ta mo­gla uti­ca­ti na pro­ces nji­ho­vog pri­stu­pa­nja Evrop­skoj uni­ji.
– Da li Evrop­ska ko­mi­si­ja vje­ru­je da će na­ve­de­ne ze­mlje mo­ći da ostva­re obe­ća­ne po­re­ske re­for­me u vre­men­skim okvi­ri­ma ko­je je od­re­dio Sa­vjet, s ob­zi­rom na to da su svi već go­di­na­ma ra­di­li na is­pu­nja­va­nju po­treb­nih re­form­skih oba­ve­za uklju­če­nih u pro­ces pri­dru­ži­va­nja EU? U tom po­gle­du, ka­kav će bi­ti uti­caj na „evrop­sku per­spek­ti­vu” ovih kan­di­da­ta sa si­ve li­ste ako ne re­gu­li­šu svo­je po­re­ske si­ste­me na vri­je­me – pi­tao je Lu­is.
Mo­sko­vi­ci je re­kao da za­ključ­ci Sa­vje­ta od 5. de­cem­bra 2017.go­di­ne uklju­ču­ju oba­ve­ze ko­je je 47 ju­ris­dik­ci­ja pre­u­ze­lo za rje­ša­va­nje ne­do­sta­ta­ka u nji­ho­vim po­re­skim si­ste­mi­ma, na­kon što je EU pro­vje­ri­la sta­nje. Ko­mi­si­ja, ka­ko je re­kao, po­zdra­vlja ove oba­ve­ze kao po­zi­ti­van sig­nal sprem­no­sti po­me­nu­tih ze­ma­lja da se an­ga­žu­ju sa EU po pi­ta­nji­ma do­brog upra­vlja­nja po­re­zi­ma.
– Je­dan broj kan­di­da­ta za pri­stu­pa­nje EU je me­đu oni­ma ko­ji su da­li ta­kve oba­ve­ze. Ko­mi­si­ja sna­žno po­zdra­vlja ovu do­bro­volj­nu sa­rad­nju i sma­tra da je ovo mo­gu­ća pri­li­ka za ove ze­mlje da svo­je po­re­ske si­ste­me uskla­de sa stan­dar­di­ma EU, što mo­že do­pri­ni­je­ti za­ko­no­dav­noj i re­gu­la­tor­noj pri­pre­mi s ob­zi­rom na bu­du­će član­stvo – is­ta­kao je Mo­sko­vi­ci.
Ob­ja­snio je da su po­sto­ja­li otvo­re­ni ka­na­li ko­mu­ni­ka­ci­je iz­me­đu dr­ža­va čla­ni­ca EU i ze­ma­lja na li­sti, pa je za­to sva­ka ze­mlja ko­ja je pre­u­ze­la oba­ve­ze svje­sna ko­je spe­ci­fič­ne mje­re tre­ba pred­u­ze­ti i ka­da.
– Još je ra­no da se spe­ku­li­še o mo­guć­no­sti da ove oba­ve­ze ne bu­du is­pu­nje­ne, ali će nji­ho­va pri­mje­na bi­ti pa­žlji­vo pra­će­na to­kom či­ta­ve 2018. go­di­ne. Ko­mi­si­ja ima po­vje­re­nje u po­li­tič­ka obe­ća­nja na vi­so­kom ni­vou ko­je su te ze­mlje da­le i sprem­na je po­mo­ći ovim ze­mlja­ma da is­pu­ne kri­te­ri­ju­me EU za do­bro upra­vlja­nje po­re­zi­ma i pru­ži im neo­p­hod­nu teh­nič­ku po­moć – re­kao je Mo­sko­vi­ci.
Po­čet­kom de­cem­bra pro­šle go­di­ne, Sa­vjet za eko­nom­ska i fi­nan­sij­ska pi­ta­nja (ECO­FIN) EU usvo­jio je spi­sak dr­ža­va ko­je su pod sank­ci­ja­ma Uni­je zbog pra­nja nov­ca i uta­je po­re­za i spi­sak dr­ža­va či­je će na­po­re da spri­je­če te po­ja­ve nad­zi­ra­ti. Ka­ko se na­vo­di u do­ku­men­tu ko­ji je usvo­jen na sjed­ni­ci ECO­FIN-a po­čet­kom de­cem­bra, Cr­na Go­ra spa­da u dru­gu gru­pu i bi­će nad­zi­ra­no ka­ko spro­vo­di mje­re za spre­ča­va­nje pra­nja nov­ca i uta­je po­re­za.
Pod sank­ci­ja­ma Evrop­ske uni­je na­šlo se 17 dr­ža­va, uklju­ču­ju­ći Pa­na­mu, Uje­di­nje­ne Arap­ske Emi­ra­te (UAE) i Bar­ba­dos, dok je 47 dr­ža­va na li­sti za nad­zor jer su oba­ve­zne da is­po­štu­ju mi­ni­mum stan­dar­da za spre­ča­va­nje uta­je po­re­za i pra­nja nov­ca (BEPS). Na toj li­sti su i Cr­na Go­ra, Ma­ro­ko, Jer­me­ni­ja, Mal­di­vi, Sva­zi­lend i Bo­sna i Her­ce­go­vi­na. Do­ku­ment je ob­ja­vio ge­ne­ral­ni se­kre­ta­ri­jat Sa­vje­ta EU.
Po­seb­na rad­na gru­pa EU ko­ja je pred­lo­ži­la ove za­ključ­ke ozna­či­la je sva­ku od 47 ju­ris­dik­ci­ja, gdje su iden­ti­fi­ko­va­ni raz­lo­zi za za­bri­nu­tost, kao ze­mlje ko­je tre­ba da se oba­ve­žu da će se u na­red­nom pe­ri­o­du ba­vi­ti tim pi­ta­nji­ma. Ve­li­ka ve­ći­na ju­ris­dik­ci­ja, ka­ko se na­vo­di u do­ku­men­tu ECO­FIN-a, na­ja­vi­la je da će uve­sti re­le­vant­ne pro­mje­ne u svo­je po­re­sko za­ko­no­dav­stvo ka­ko bi se pri­dr­ža­va­li kri­te­ri­ju­ma ko­je je pred­sta­vi­la EU, ili su to već ura­di­li.
– Is­hod ovog pro­ce­sa po­ka­za­će u ko­joj mje­ri su sve ove ju­ris­dik­ci­je sprem­ne za kon­struk­ti­van di­ja­log sa EU i ko­li­ko su po­sve­će­ni uskla­đi­va­nju sa evrop­skim i me­đu­na­rod­nim po­re­skim stan­dar­di­ma. Po­seb­na rad­na gru­pa EU će nad­zi­ra­ti ka­ko se ove oba­ve­ze spro­vo­de u prak­si i sto­ga će na­sta­vi­ti kon­struk­tiv­ni di­ja­log us­po­sta­vljen sa ovim ju­ris­dik­ci­ja­ma. Oče­ku­je se da će im­ple­men­ta­ci­ja oba­ve­za bi­ti za­vr­še­na do kra­ja 2018.go­di­ne za ve­ći­nu ju­ris­dik­ci­ja. Ze­mlje mo­ra­ju is­pu­ni­ti svo­je oba­ve­ze u po­gle­du kri­te­ri­ju­ma tran­spa­rent­no­sti i mje­ra pro­tiv uta­je po­re­za i pra­nja nov­ca (BEPS) – na­vo­di se u do­ku­men­tu ko­ji je usvo­jio Sa­vet za eko­nom­ska i fi­nan­sij­ska pi­ta­nja EU.
M.V.


Bri­sel za­bri­nut

Evrop­ska ko­mi­si­ja je u ra­ni­jim iz­vje­šta­ji­ma oci­je­ni­la da je po­stig­nut ma­li na­pre­dak u is­pu­nja­va­nju ra­ni­jih pre­po­ru­ka u ci­lju spre­ča­va­nja pra­nja nov­ca, te da je bi­lans re­u­zu­la­ta u bor­bi pro­tiv pra­nja nov­ca i tr­go­vi­ne lju­di­ma i da­lje ogra­ni­čen. Bri­sel je is­ka­zao za­bri­nu­tost što u Cr­noj Go­ri u 2016. go­di­ni ni­je bi­lo no­vih slu­ča­je­va spre­ča­va­nja pra­nje nov­ca ili tr­go­vi­ne lju­di­ma u od­no­su na 2015. go­di­nu.