Oče­ki­va­nja bo­šnjač­kog na­ro­da ni­su bi­la – i s tim se ni­ko nor­ma­lan ne mo­že po­mi­ri­ti – da se jed­na par­ti­ja ko­ja je do­slov­no „uze­ta za ru­ku” od DPS-a, ko­joj se do­zi­ra po­li­tič­ko uče­šće shod­no po­tre­ba­ma i pro­cje­na­ma ko­a­li­ci­o­nog part­ne­ra, sma­tra pred­stav­ni­kom sva­kog Bo­šnja­ka u Cr­noj Go­ri, bez ob­zi­ra da li je gla­sao ili ne, ka­zao je u in­ter­vjuu za „Dan” Ha­zbi­ja Ka­lač, čel­nik Stran­ke prav­de i po­mi­re­nja u Cr­noj Go­ri.
– In­te­res Bo­šnja­ka je da ima­ju po­li­tič­kog pred­stav­ni­ka ko­jem ko­a­li­ci­o­ni part­ner ne mo­že ka­bi­net­ski od­re­đi­va­ti pro­ce­nat uče­šća, što sa­da ima­mo. Kao re­zul­tat ta­kvog, stro­go pro­gra­mi­ra­nog uče­šća u iz­bor­nom pro­ce­su, ima­mo osje­ćaj po­li­tič­ke ne­mo­ći, a na­glo osi­ro­ma­še­nje i ne­si­gur­nost, te ma­sov­no ise­lja­va­nje, kao po­slje­di­cu sve­ga to­ga – is­ta­kao je Ka­lač.
●Ka­ko ocje­nju­je­te sa­da­šnji po­lo­žaj Bo­šnja­ka u Cr­noj Go­ri?
– U po­sled­nje vri­je­me se če­sto tra­ži od­go­vor na to pi­ta­nje, vje­ro­vat­no usled oči­gled­no­sti da su Bo­šnja­ci u Cr­noj Go­ri spe­ci­jal­no mar­ki­ra­na gru­pa pre­ko ko­je i na či­ju šte­tu se ra­de ne­ki krup­ni pro­jek­ti, sa na­mje­rom da se, ka­ko to vlast vi­di i ne­skri­ve­no pre­zen­ti­ra, pri­mar­nom na­ro­du u Cr­noj Go­ri obez­bi­je­di et­nič­ki mo­no­lit­ni­ja dr­ža­va. Ka­da na ovu te­mu raz­go­va­ram sa ne­kim su­na­rod­ni­ci­ma, na­i­la­zim na stav da Bo­šnja­ci ni­ka­da do sa­da ni­su bi­li bo­lje in­te­gri­sa­ni u dr­žav­ni apa­rat i dr­žav­ne or­ga­ni­za­ci­je i in­sti­tu­ci­je. Ipak, moj stav se u tom smi­slu ni­je pro­mi­je­nio. Po­lo­žaj Bo­šnja­ka kao jed­ne od iden­ti­fi­ko­va­nih za­jed­ni­ca u Cr­noj Go­ri sva­kim da­nom je sve te­ži i bes­per­spek­tiv­ni­ji. Po­da­ci o bro­ju bo­šnjač­kih mi­ni­sta­ra i di­rek­to­ra ne mo­gu za­sje­ni­ti ta­ko oči­gle­dan in­di­ka­tor kva­li­te­ta ži­vlje­nja, a to je in­di­ka­tor si­ro­ma­štva i ise­lja­va­nja iz Cr­ne Go­re. Ovaj na­rod je od vla­sti oči­gled­no pro­jek­to­van za ise­lja­va­nje, a ti vaj­ni mi­ni­stri i di­rek­to­ri su sa­mo dim­na za­vje­sa ko­jom se vje­što ma­ski­ra or­ga­ni­zo­va­ni eg­zo­dus bo­šnjač­kog na­ro­da iz Cr­ne Go­re.
●Ima li uslo­va za fer i slo­bod­ne iz­bo­re u Cr­noj Go­ri?
– Ne­ma uslo­va za fer i slo­bod­ne iz­bo­re. Me­đu­tim, kri­vi­ca se ne mo­že vi­še sva­lji­va­ti sa­mo na vlast. Bez­broj je do­ka­za da opo­zi­ci­ja ak­tiv­no uče­stvu­je u ra­znim ko­rup­tiv­nim me­ha­ni­zmi­ma ko­ji­ma se di­rekt­no ru­še za­ko­nom nor­mi­ra­ni iz­bor­ni prin­ci­pi. Ima­mo jed­nu pot­pu­no li­ce­mjer­nu si­tu­a­ci­ju gdje se sve, ili sko­ro sve par­la­men­tar­ne par­ti­je, i one iz vla­sti i opo­zi­ci­o­ne, u iz­bor­nom pro­ce­su ko­ri­ste ko­rup­ci­o­na­škim sred­stvi­ma, a zva­nič­no se za­la­žu za stva­ra­nje uslo­va za fer i slo­bod­ne iz­bo­re. Ne­ma slo­bod­nih i fer iz­bo­ra na kr­še­nju za­kon­skih pro­pi­sa. To je đa­vo­lje ko­lo, iz ko­jeg, ka­da se jed­nom uđe, ne­ma vi­še iz­la­ska na či­sti­nu.
●Ka­kvi su Va­ši bu­du­ći po­li­tič­ki pla­no­vi?
– Mi ne mi­je­nja­mo na­šu po­li­tič­ku agen­du. Naš pro­gram je ja­san po­li­tič­koj jav­no­sti Cr­ne Go­re. Prin­ci­pi na­še po­li­ti­ke se svo­de na jed­no­stav­nu for­mu­lu da ono što ni­je do­bro za Bo­šnja­ke ni­je do­bro ni za bi­lo ko­ji dru­gi na­rod u Cr­noj Go­ri, i obr­nu­to. Stva­ra­nje uslo­va da se sva­ki po­je­di­nac u Cr­noj Go­ri – na­zo­vi­mo ga gra­đa­ni­nom ili pri­pad­ni­kom ne­kog od na­ro­da, sve­jed­no je – osje­ća si­gur­no u smi­slu si­gur­no­sti ži­vo­ta, si­gur­no­sti ča­sti i do­sto­jan­stva, si­gu­r­no­sti imo­vi­ne i ka­pi­ta­la, naš je pri­mar­ni po­li­tič­ki cilj.
●Da li je Bo­šnjač­ka stran­ka oprav­da­la oče­ki­va­nja Bo­šnja­ka u Cr­noj Go­ri?
– Vje­ro­vat­no je­ste u smi­slu oče­ki­va­nja jed­nog uskog kru­ga lju­di. Ako su im ci­lje­vi bi­li da iz­vr­še smje­nu na­ci­o­nal­ne eli­te, vje­ro­vat­no su uspje­li, jer sa­da vi­di­mo no­ve lju­de, ali sa nji­ma i no­ve pre­fe­ri­ra­ne vri­jed­no­sti. Mno­go to­ga što je u kul­tu­ri na­še­ga na­ro­da ne­ka­da bi­lo sra­mo­ta ovi­ma je da­nas na po­nos. Na­de i po­tre­be pro­mje­na ko­je su re­al­no po­sto­ja­le i u tom vred­no­snom smi­slu pot­pu­no su iz­i­gra­ne, jer nam da­nas eli­ti­stič­ke vri­jed­no­sti kre­i­ra­ju lju­di sa kul­tur­ne pe­ri­fe­ri­je.
S dru­ge stra­ne, oče­ki­va­nja bo­šnjač­kog na­ro­da ni­su bi­la – i s tim se ni­ko nor­ma­lan ne mo­že po­mi­ri­ti – da se jed­na par­ti­ja ko­ja je do­slov­no „uze­ta za ru­ku” od DPS-a, ko­joj se do­zi­ra po­li­tič­ko uče­šće shod­no po­tre­ba­ma i pro­cje­na­ma ko­a­li­ci­o­nog part­ne­ra, sma­tra pred­stav­ni­kom sva­kog Bo­šnja­ka u Cr­noj Go­ri, bez ob­zi­ra da li je gla­sao ili ne. In­te­res Bo­šnja­ka je da ima­ju po­li­tič­kog pred­stav­ni­ka ko­jem ko­a­li­ci­o­ni part­ner ne mo­že ka­bi­net­ski od­re­đi­va­ti pro­ce­nat uče­šća, što sa­da ima­mo. Kao re­zul­tat ta­kvog, stro­go pro­gra­mi­ra­nog uče­šća u iz­bor­nom pro­ce­su, ima­mo osje­ćaj po­li­tič­ke ne­mo­ći, a na­glo osi­ro­ma­še­nje i ne­si­gur­nost, te ko­nač­no,  ma­sov­no ise­lja­va­nje, kao po­slje­di­cu sve­ga to­ga.
●Ka­ko tu­ma­či­te na­ja­ve for­mi­ra­nja ko­a­li­ci­o­ne vla­sti u Ro­ža­ja­ma, gdje je BS osvo­ji­la ap­so­lut­nu ve­ći­nu?
– To je sa­mo još je­dan do­kaz svi­ma do­bro po­zna­te či­nje­ni­ce ko u stva­ri vo­di po­li­ti­ku Bo­šnjač­ke stran­ke i šta su im nad­le­žno­sti. Je­dan ap­surd ko­ji se mo­že de­si­ti sa­mo u Cr­noj Go­ri. Po­red već re­če­nog, taj fe­no­men isto­vre­me­no ot­kri­va do­bro skri­ve­nu isti­nu da u Cr­noj Go­ri ima­mo po­li­tič­ki plu­ra­li­zam sko­ro sa­mo u okvi­ri­ma DPS-a kao krov­ne po­li­tič­ke struk­tu­re ko­ja oku­plja par­ti­je ko­je je osno­va­la, par­ti­je ko­je po­li­tič­ki kon­tro­li­še dr­že­ći ih u po­vla­šće­nom part­ner­skom sa­ve­zu i par­ti­je ko­je kroz spe­ci­jal­ne ve­ze dr­ži u opo­zi­ci­o­nom sta­tu­su kao „lju­te po­li­tič­ke ne­pri­ja­te­lje”.
M.VE­ŠO­VIĆ

Re­žim pro­gra­mi­ra­no pra­vi frak­ci­je

●Vje­ru­je­te li u pri­če o su­ko­bi­ma i po­dje­la­ma u DPS-u?
– Ne vje­ru­jem u ta­kve pri­če. Ko pra­ti po­li­tič­ku sce­nu Cr­ne Go­re još od ra­nih de­ve­de­se­tih, bi­će mu ja­sno da po­sto­ji sa­da već sta­ra po­li­tič­ka ško­la ko­jom DPS osni­va par­ti­je ko­je dr­ži kao part­ne­re ili pro­gra­mi­ra­no pra­vi frak­ci­je unu­tar par­ti­je, ili pak u spe­ci­fič­nim okol­no­sti­ma kom­bi­nu­je i jed­no i dru­go, ka­ko bi sa­ču­va­li raz­li­či­to bi­rač­ko ti­je­lo pod jed­nim kro­vom. Na­rav­no, to se DPS-u ne mo­že za­mje­ri­ti, jer se ra­di o le­gi­tim­nom unu­tar­par­tij­skom or­ga­ni­za­ci­o­nom pi­ta­nju.
Či­nje­ni­ca da ovo pi­ta­nje i slič­na pi­ta­nja do­bi­ja­ju ve­li­ki me­dij­ski pro­stor, na svoj na­čin go­vo­ri o ne­mo­ći opo­zi­ci­je, ko­ja po­ma­lo li­či na onu pro­tiv­va­zdu­šnu od­bra­nu iz ša­lji­ve pri­če ko­ja če­ka da ne­pri­ja­telj­skim avi­o­ni­ma ne­sta­ne go­ri­va.