Dnevna štampa Marketing Redakcija Kontakt
Vlada godinu dana krila bruku sa petljom * Bjegunac držao policajce na nišanu * Lukšić i Stamatović samo svjedoci u slučaju „Primorka” * Vladika Dimitrije na tronu eparhije * Izrael kriv za obaranje aviona * Jugoslavija kao izbor * Dvije harizme
ISSN 1800-6299
  Izdanje: 24-09-2018

Porudzbenica
Rubrike
Pogledajte

Strip Dana

Strip

Riječ Dana
Veselin Vujanović:
– Sindikati treba da prekinu dijalog s Vladom.

Vic Dana :)

- Zašto internet nikad ne može zamijenit novine?
- Internetom nikada ne možeš da ubiješ muvu koja te dva sata zajebava leteći kroz kuhunju.


Dolazi Mujo kod doktora kad na vratima piše: „Prvi put 100 maraka, a drugi put 50”. Uđe on i kaže:
- Evo ti mene opet doktore.
Dođe Mujo kod Hase i vidi da ovaj ima zamotana oba uha pa ga pita:
- Haso, bolan, šta to bi s tobom?
Haso će tužno:
- A ..., pegl’o sam veš, zazvonio telefon, a ja sam umjesto slušal’ce prislonio peglu...
Mujo zavrti glavom:
- Auf, gadno... a šta bi s drugim?
Haso slegne ramenima:
- A, kren’o zvat hitnu odma’...







Arhiva
Dan:
Mjesec:
God:

Razno
Uclani se

Stav - datum: 2018-09-20
Drugi referendum Postoje samo dva načina da Britanija planski napusti EU: sporazum o slobodnoj trgovini po uzoru na Kanadu ili obezbjeđivanje pristupa jedinstvenom tržištu po uzoru na Norvešku
Dan - novi portal
-Autor: Pol Mason

Dobrodošla odluka Evropskog parlamenta o pokretanju člana 7 protiv Mađarske još jednom nam je pokazala da je Evropa u nevolji i da je krajnje vrijeme da joj se Britanija, sa Bregzitom ili bez njega, ponovo približi. Evropski birači su sve skloniji autoritarnom, etničkom nacionalizmu, ali u njenim institucijama još uvijek ima mjesta za stare igre britanskih elita, ako se manu svojih fantazija o tvrdom bregzitu. Dok ulazimo u poslednjih šest mjeseci tog procesa, britanska ljevica treba pažljivo da bira svoju strategiju. Zalagati se iz principijelnih razloga za lexit (left + exit, lijevi izlazak iz EU) ili bezuslovni ostanak u EU nije preporučljivo. Što zbog fragilnosti Evrope, što zbog podjela u britanskoj politici, sada su nam potrebni suptilniji državnički potezi.
Prije nego što navedem moguće opcije, osvrnuću se na rezultate opsežnog MRP istraživanja javnog mnjenja, koje su na nivou cijele države sprovele organizacije „Najbolje za Britaniju‘‘ i „NADA ne mržnja‘‘. Po njihovim nalazima, u 112 izbornih jedinica gdje mahom vladaju laburisti podrška većine prešla je sa opcije „izlazak“ na „ostanak“. Među pristalicama laburista sve je veća podrška ostanku u Evropi, dok među konzervativcima prevladava podrška bregzitu.
Ali u laburističkim uporištima koja sam posjetio poslije objavljivanja rezultata ovog istraživanja, poslanici i aktivisti tvrde da ne primjećuju ove promjene na terenu. Čak ni među laburistima koji bi podržali drugi referendum nema dovoljno odlučnosti da se tako nešto zaista uradi. Razlog za to ne otkriva nijedna anketa, jer bi morala da sadrži sledeće pitanje: da li je krajnji desničar Tomi Robinson u pravu?
Pored veza sa oživljenim UKIP-om, koji očigledno imitira Alternativu za Njemačku (AfD), Robinson je povezan sa britanskim krilom njemačkog pokreta Pegida (Patriotski Evropljani protiv islamizacije Zapada), uz finansijsku podršku američke alternativne desnice. Sjetimo se preko 10.000 njegovih pristalica koji su 9. juna na Vajtholu tražili njegovo puštanje iz zatvora. To je impresivan broj. Tokom ljeta, neki aktivisti koji su me svojevremeno prvi upozorili na uspon UKIP-a i prevagu opcije bregzita – ukazali su mi na mogućnost uličnih nemira u slučaju da političari opovrgnu rezultate referenduma iz 2016. Jedan pogrešan korak bi mogao da dovede do strašnih posledica koje smo gledali u Njemačkoj 20-ih godina prošlog vijeka. Po njihovom mišljenju, nije presudno da li će Robinson ući u UKIP. Prava snaga desnice je na ulici i zatvorenim fejsbuk grupama koje se zalažu za bregzit. Mnogi laburistički aktivisti su zato protiv drugog referenduma.
Ovo svakako nije razlog da obustavimo svaki otpor torijevskoj strategiji tvrdog Bregzita, ali jeste razlog za pametno taktiziranje. Jedno od ključnih otkrića pomenutog istraživanja je da u mnogim izbornim jedinicama koje podržavaju izlazak Britanije iz EU do 75 odsto glasača danas smatra da je Bregzit „daleko komplikovaniji i teži nego što smo očekivali”. To je posledica učenja iz iskustva, posmatranja Tereze Mej, koja bezuspješno pokušava da sprovede tvrdi Bregzit, i odsustva konkretnih predloga torijevske desnice.
U narednih haotičnih šest mjeseci ovaj trend će samo jačati. Ali pritom ne treba očekivati da će eventualni pad vlade Tereze Mej navesti većinu ljudi da se priklone elitizmu evrofanatika i neoliberalnom shvatanju slobode tržišta. Ishod zavisi od toga da li će laburistički čelnici pružiti jasne i blagovremene odgovore na tri pitanja i tako ujediniti poslanički klub Laburističke partije u parlamentu. Ta pitanja glase: da li ćete glasati protiv mekog Bregzita u bilo kom obliku; da li ćete podržati ili predložiti drugi referendum; koja je vaša pozitivna vizija za krajnji ishod Bregzita?
Smeta mi to što laburisti izbjegavaju odgovore na ova pitanja, mada razumijem njihove razloge: ono što djeluje kao dobra ideja u velikodušnom Stretamu zvuči suludo u ksenofobnom Aberavonu, Česterfildu ili Korbiju, gdje je većina ljudi i dalje za Bregzit. Ali dok se bližimo (produženom) roku sredinom novembra, sve je vidljivije odsustvo pozitivnog predloga laburističke vlade u sjenci.
Postoje samo dva načina da Britanija planski napusti EU: sporazum o slobodnoj trgovini po uzoru na Kanadu ili obezbjeđivanje pristupa jedinstvenom tržištu po uzoru na Norvešku. Poslije odustajanja od mekog Bregzita Mej će vjerovatno izabrati kanadski model, prije svega pod pritiskom Evropske istraživačke grupe (ERG), uticajne konzervativne grupacije koja se zalaže za tvrdi Bregzit.
Međutim, dok uživaju gledajući rastrzanu premijerku, laburistički lideri treba da zamisle sebe na njenom mjestu – ako dođu na vlast bez definisanih ciljeva.
Aksiomatski je jasno da je sporazum po uzoru na Norvešku jedini krajnji ishod koji bi laburisti mogli da podrže, jer on ekonomsku štetu Bregzita svodi na minimum. Korbin je naveo razne mjere koje bi mogle da uđu u sastav tog norveškog modela, kao što je odluka Laburističke partije da svoj program sprovodi pomoću državne pomoći, nacionalizacije, zakona o konkurenciji i regulaciji tržišta rada. Prednost ovog rješenja je to što poslaničkom klubu Laburističke partije daje okvir za disciplinovano i dosledno nadglasavanje svih predloga premijerke. Umjesto trgovine sa stepenom mekog Bregzita, mnogo je prostije reći: sve osim našeg predloga biće nadglasano. Lojalnost norveškom modelu bila bi i veliki argument laburista u jedinom dijelu Britanije u kojoj im korbinizam nije donio podršku: Škotskoj. Konačno, potreban nam je jasan stav o drugom referendumu. T/ Ustavna jedinica sa Univerziteta u Londonu ističe da postoje samo tri zakonski opravdana načina da se ove zime organizuje potvrđivanje referenduma: amandman koji bi umanjio snagu „obavezujućeg glasa”; amandman Sporazumu o povlačenju između Britanije i EU; i ako vlada odluči da sazove referendum da bi prekinula blokadu parlamenta. Drugi referendum sa trenutnim sastavom parlamenta je moguć samo ako torijevci pronađu premijera koji voli Evropu ili ako marsovci slete nasred Vestminstera i pod prijetnjom laserskih pištolja nam narede da ga sprovedemo.
Evo šta bi laburisti trebalo da govore svojim pristalicama tamo gde je podrška Bregzitu i dalje jaka: „Trudićemo se da uspostavimo dogovor o norveškom modelu koji Britaniju izvodi iz EU. Tako ćemo prihvatiti nametnuta pravila, ali to nas čeka u svakoj opciji, uključujući i meki Bregzit. Tako zadržavamo kontrolu nad 25 odsto naših zakona, a možda i više ako se nagodimo i ispunimo obavezu datu referendumom 2016: izaći iz EU, ali uz potpuni pristup jedinstvenom tržištu. To će značiti sigurnost za industriju, poljoprivredu, ribarenje i uslužne delatnosti, čija je budućnost trenutno neizvjesna. Ali budući da ništa ne garantuje da će laburistička vlada postići dogovor o norveškom modelu, svaki dogovor će biti podvrgnut drugom referendumu. Pitanje će glasiti: prihvatate li dogovor, da ili ne? Ako ne, Britanija će tražiti da ostane u Evropskoj uniji.”
To bi bio prilično surov politički potez usmjeren na ksenofobičnu desnicu, a mogao bi i da izazove pobunu daveža iz golf klubova i internet rasista. Ali time bi se poštovao referendum iz 2016: rekli ste nam da ispregovaramo Bregzit – u redu, evo vam ga: ura ili ua? Time bi bio poništen mit poklonika EU o tome da laburisti podržavaju tvrdi Bregzit, pa bi ljudi koji žele da ublaže posledice izlaska Britanije iz EU čiste savjesti mogli da glasaju za laburiste. To bi takođe omogućilo britanskoj vladi da uradi ono što joj dosad nije uspijevalo: da tokom pregovora dobije dozvolu za pristup Britanije tržištu EU na kreativan, a ne destruktivan način.
Dosadašnje opravdanje za izbjegavanje čvrstog stava u vezi sa krajnjim ishodom Bregzita i drugim referendumom bilo je zasnovano na pokušaju smirivanja laburističkih glasača koji su glasali za ostanak u EU. Ali iluzorno je nadati se da bi neuspjeh pregovora, koji bi doveo do zanemarivanja volje 17 miliona ljudi koji su glasali za Bregzit, prošao bez teških političkih posledica.
Moguće je da će podrška Bregzitu poslije izlaganja plana za norveški model naglo oslabiti. Ali za to će biti potrebno dalje učenje iz iskustva. Dotad će ljevica morati da pokaže da želi da živi na istom ostrvu, kao i 17 miliona ljudi koji su glasali za izlazak.
Svako ko misli da će gnjev koji je podgrijevao Bregzit, kao i bijes koji bi nastupio ako bi Bregzit bio otkazan, prosto iščiliti, nije dovoljno sjedio u pabu ili na autobuskoj stanici. Košmarna posledica ovog scenarija bi mogao biti pokret poput Pegide, politički savez sa torijevcima (koje bi vodili tvrdi bregzitovci) i UKIP-om na čelu. Ako je prvi čin Bregzita bio referendum, drugi preduga agonija Tereze Mej, moramo se postarati da treći čin protekne bez jačanja krajnje desnice. Uz sve veću zbrku u premijerkinoj vladi, laburisti treba da konačno formulišu argumente za norveški model i drugi referendum, ako žele da postignu ono čemu kažu da teže: da ujedine zemlju i krenu dalje.Peščanik.net

Komentari

Komentari se objavljuju sa zadrškom.

Zabranjen je govor mržnje, psovanje, vrijedjanje i klevetanje. Nedozvoljen sadržaj neće biti objavljen.

Prijavite neprikladan komentar našem MODERATORU.

Ukoliko smatrate da se u ovom članku krši Kodeks novinara, prijavite našem Ombudsmanu.

Dan - novi portal
Predaja pomena on-line

Najčitanije danas

INFO

Cjenovnik i pravila o medijskom predstavljanju u toku kampanje za izbore za odbornike u SO Herceg Novi koji će biti održani 9. maja 2021.godine.

Pravila lokalni
Jumedia Mont d.o.o.

Cjenovnik - Radio D

Pravila o medijskom predstavljanju

Pravila lokalni
M.D.COMPANY d.o.o.

Cjenovnik - Radio D+

INFO

Zaštitnika prava čitalaca Dan-a

OMBUDSMAN

kontakt:

ombudsman@dan.co.me

fax:

+382 20 481 505

Pogledajte POSLOVNIK

Pratite rad OMBUDSMANA

Pogledajte IZVJEŠTAJE

Karikatura DAN-a
Karikatura
Pogledaj sve karikature >>>

Najčitanije - 7 dana


 

Prognoza dana

 



 

Developed by Beli&Boris - (c) 2005 "Dan"