Napolju je baš vruće i ja uživam u tome. Samo slušam one iste koji su do juče kukali od kiše, a danas im ni Sunce ne odgovara. I tako za sve i svašta. Nekako smo presmiješan narod ali i vrlo simpatičan. Ne bih mogla zamisliti da živim neđe drugo (koliko god vam to čudno zvučalo) i istinito je. Eto, navikla sam da ujutru, kad krenem vani, pozdravim simpatičnog komšiju koji sjedi na klupi kod zgrade. On ima svoju ,moderno bi rekli „morning routine”. Upali radio, na svom malom telefonu, sluša lokalnu radio stanicu, lista novine i uvijek se veselo javi. Nedostajali bi mi i ljudi koje stalno srijećem, pozdravljam, a ne znam ni kako se zovu. Pa i ona simpatična ženica, koja na trotoaru prodaje peršun i mladi luk, pa kad od nje kupim vezu, redovno dobijem još malo kaže „gratis”. Mnogi bi od nje trebalo da nauče što je dobar marketing i kako se čuva lojalan korisnik. Tu je i čiko sa kukuruzom, predveče je on naša rutina, koji je već zapamtio da ja volim malo slanije. Te detalje treba cijeniti. Kad vas neko upozna, pa o vama misli, želi da vam ugodi, prava je stvar. A onda skoknem do mojih drugara sa društvene džade. A tamoo, žuraja. E, tu je ekipa kontradiktornih, hejtera, vječitih dobrica, lajfkAuča, premajki, mudraca, sveznalica i političara, humanista, hedonista, komičara. I nekad se toliko ismijem, kad vidim koliko različitosti ima na zadatu temu, počev od divne i uspješne turističke sezone, preko vjernika koji kunu, lažu i drogiraju se, do premajki koje ljube djecu u usta i slikaju točkove od kolica do đetetovog trećeg mjeseca, da ga pu-pu- ko ne urekne. U korak sa njima ide i Bisa, koja sve nešto se pravi pametna, ovi te dovijeka jedu zeleno, a ne prezaju ni od čega da dođu do cilja, tu se nađe i po koji mislilac „nije do mene” i „pitam za brata od tetke”. Na toj mojoj džadi vesele se ljudi sa dobrim forama, koji baš umiju da me nasmiju, do onih koje uvijek nešto „žulja”. Njima nikad ništa nije po volji, uvijek su u nekom hejtu, ali se vremenom i na njih navikne čeljade, pa kad nešto ocijene pozitivno, a eto ti opet razloga za sreću. Ovih dana sam opet počela da razmišljam da uvedem svoj redovan „hobi”, o tim dešavanjima ćete biti uredno obaviješteni, jer su me mnogi pitali zašto sam prestala i kad ću ponovo početi (to nešto). Vani je toplo, idealno vrijeme, a i odmori su, da se malo posvetimo sebi. Bez želje da kritikujem, hoću da nas napomenem na redovne preglede, krvna slika, hormoni, grudi i grlići materice. Možda se već kod neke od vas uselio Japanac Haši, a da to ne znate pa bi predivno bilo da ga ugostite sa malo zelene salate, selenom i jodom. Možda mu se trpeza ne dopadne i ode. Grudi, ko ima i nema, valjalo bi slikati i ne samo za džadu i odraditi Pa pa i druge testove i time zaista reći „pa-pa” strahovima i biti srećan i biti zdrav. Ne želim vam pričati da sam već bila na odmoru i da se nisam odmorila i da mi je već isti neophodno potreban opet i opet, a o tome koliko sam se na odmoru „odmorila, moraću u sledećem pisanju. Ipak zaslužuje posebnu pažnju i epizodu, a do nove epizode ljubi vas Bisenija, žena najfinija. Koristite cegere, a ne kese i pijte što više tečnosti. Tako mozak bolje radi...Do čitanja ...