-
[…] Došao je najsvečaniji trenutak u kneževoj posjeti prestonici Osmanskog carstva – audijencija kod sultana, 28. avgusta 1835. godine. Knez Miloš je sa svojom pratnjom prešao s evropske obale na azijsku, u Stavros, u carsku palatu, Topkapi, rezidenciju svih sultana od druge polovine 15. vijeka. Sultan Mahmud II očekivao je Miloš-bega u sali za audijencije. Srpsku delegaciju od jedanaest odabranih članova prihvatio je dvorski maršal, koji je zatim sačinio povorku predvođenu najvećim turskim velikodostojnicima, vezirima Porte, za kojom je išao knez sa svojom svitom, a iza njih ostala turska gospoda. Na ulazu u carsku palatu dočekala ih je vojna muzika sultanove garde s vojničkim počastima, a to je bio i znak da stiže Miloš-beg. Sultan Mahmud dočekao je kneza Miloša sjedeći na divanu (kanabetu) i pozdravio ga riječima, dvaput izgovorenim: „Miloš-beg, dobro došao“, izrazivši nadu da su ga njegovi upravnici primili sa svim počastima koje im je izdao!

Knez Miloš, odjenut u srpsku generalsku uniformu, s turskim ordenom Nišan-i Zišanom i ruskim odličjem Svete Ane na grudima, s turskim fesom na glavi u znak vazalske poniznosti, poklonio se nekoliko puta padišahu, prišao mu, i prema protokolarnom običaju i sopstvenom kazivanju: „poljubim mu njegovu carsku nogu“. Potom se povukao natraške i izgovrio ovu besjedu: „Po blagom Promislu Neba doživeo sam, po neizrečenoj pak milosti Vašeg Carskog Veličestva udostoio sam se, o velikomožni Care, da danas pred licem mog i toliko srećnih naroda premislostivog Cara lično predstanem. Serdce moje pliva u izobiliju najčuvstvitelnije moje blagodarnosti, i ovo izobilije tim je veće, što je u njemu slivena pokraj moje lične i serdečna blagodarnost celog Naroda serbskog, koji pod seniju blagodetelnog Prestola Vašeg presrećan blagodenstvuje.

Mudrost, koju je Bog večni umu Vašemu prisojedinio, Pravda, koja je s Neba u Vaše carsko serdce ulivena, uklonile su sva prepjatvstvija zlomislenika, koja su kreposti Prestola Vašeg i sreći Naroda Vaših na putu stajala. I ova dela ispolinska, kojima ste Vaše Veličestvo obnovitelj Vašeg silnog Carstva postali, ovekovečiće ime Vaše među svim velikim carevima sviju vekova, a Istorija će ji po dostojaniju slaviti i veličati.

Ja, pak, kao predstojatelj serbskog naroda, milostiju Vašom meni poverenoga, s blagodarnim serdcem mojim i narodnim pripadam k stopama Vašeg Carskog Veličestva i vsepodnjejše molim, da bi ovu moju i serbskog naroda blagodarnost blagosklono primiti i umilostiviti se“.

Kneževu besjedu Petronijević je prevodio na grčki, a Aristrahi na turski jezik. Napisanu besjedu sultanu je čitao, tolkovao i uljepšavao Halil-paša, i predstavljao Obrenovića kako se „ne da opisati“.

Sultan je uzvratio: „Moja je želja i zapovjest da Ti ljubiš narod Tebi vovjereni, i narod da ljubi Tebe. Ja oću da je sva moja raja srećna i zadovoljno živi, pa i svim mojim vezirima preporučujem, da raju dobro derže i, ako se gde štogod dogodi nepovoljno, to nije s mojim znanjem“.

Sultan je, zatim, zatražio da mu se donese jedna kutija, koju je predao serasker-paši, a on iz nje izvadio ordene, od kojih je jedan bio namijenjen knezu, ostali kneževim pratiocima. O ordenu uručenom knezu Milošu više znamo iz sačuvanih portreta nego od savremenika, koji su ga samo opisali, ali nijesu znali njegovo ime. Riječ je o ordenu Tasvir–i HĂźmayun (Orden časti) ustanovljenom 1831. godine, s likom Mahmuda II, a iskićenom brilijantima. Orden sultana Mahmuda procijenjen je u Srbiji na vrijednost od 2.300 dukata carskih! Serasker je prinio orden knezu, on ga je uzeo, poljubio i ceremonijalno metnuo na glavu, a potom ga je turski velikodostojnik stavio na kneževa prsa. Ovaj čin sultan je propratio riječima: „Ovo se daje Tebi, familiji i domu Tvojemu“!

Priredio: Miladin Veljković

(Nastaviće se)

---