Zakon o javnim nabavkama Crne Gore napravljen je tako da omogućava da i osuđeni za krivična djela utaje poreza mogu bez većih problema da dobijaju preko svojih privatnih kompanija državne poslove. U praksi je bilo nekoliko slučajeva u kojima su osuđeni preko svojih kompanija dobili javni tender. „Dan” je sredinom novembra ove godine objavio da je Uprava javnih radova, na čelu sa direktorom Rešadom Nuhodžićem, potpisala ugovor vrijedan skoro 400 hiljada eura sa konzorcijumom, koji je predvodila kompanija „Fidija”, čiji je vlasnik Joko Blagojević sa tužilaštvom dogovorio sporazum o priznanju krivice. Ista kompanija dobila je i posao vrijedan 473.000 eura od Agencije za izgradnju i razvoj Podgorice. Ugovor je potpisan u novembru. U odgovoru „Danu” iz Agencije su saopštili da su oni ispoštovali zakonsku proceduru i da je „Fidija” izabrana kao najpovoljniji ponuđač, pozivajući se na Zakon o javnim nabavkama, koji precizira da direktor kompanije mora da ima potvrdu Ministarstva pravde da nije osuđivan, ali i kompanija koja se javlja na tenderu. Sličan slučaj je bio i sa firmom „Toškovići”, čiji je vlasnik Ivica Tošković prošle godine pravosnažno osuđen, a u martu ove godine je dobio posao težak 1,83 miliona od podgoričkog Vodovoda. Taj posao je, nakon saznanja da je osuđen, stopirala KfV banka koja je kreditirala projekat izgradnje prve faze sekundarne kanalizacije u glavnom gradu.

Zakon o javnim nabavkama izričito ne zahtijeva da osnivač, odnosno vlasnik kompanije koja se javlja na tender mora da dostavi potvrdu o neosuđivanosti. Odnosno, ako je vlasnik osuđen za utaju poreza, a nije direktor tog preduzeća, njegova firma može da dobije posao od države.

Podgorički advokat Marko Ivanović kazao je da definitivno treba izmijeniti zakon u tom dijelu jer, prema njegovom mišljenju, nema nikakve logike da je propisano da samo izvršni direktor, iako je on odgovorno lice, mora da dostavi dokaze za sebe da nije osuđivan.

– To nije normalno i nije u skladu sa pozitivnom poslovnom praksom. Na taj način se zakonom uopšte ne dotiču osnivači, odnosno vlasnici firmi. U krajnjem osnivači mogu na poziciju izvršnog direktora da postave bilo koga. Dešava se u praksi da se na toj poziciji postavljaju i osobe koje se praktično ništa ne pitaju u kompaniji, tako da bi Zakon o javnim nabavkama svakako trebalo izmijeniti u smislu da se proširi krug lica na koje se odnosi ta zakonska odredba – rekao je Ivanović.

Dodao je da je jasno da nije ni pravično a ni logično da postupak javne nabavke bude pravno regulisan kako je to sada slučaj.
– Ova situacija može da se poveže recimo sa Zakonom o sprečavanju nelegalnog poslovanja, koji propisuje da kada neko zatvori firmu i pođe u stečaj nekoliko godina uopšte ne može da otvori novu firmu i to ne samo izvršni direktor, već ni osnivač a ni bliski srodnici osnivača. Sve se to po tom zakonu gleda, kako bi se spriječile zloupotrebe. Tako da ne vidim zašto tako nešto ne bi moglo da se primijeni i za Zakon o javnim nabavkama, s obzirom na to da su to javni tenderi i novac građana, a sve u cilju zaštite javnog interesa i sprečavanja zloupotreba – zaključio je Ivanović.

Vl.O.

---

Većina tendera bila za ljude bliske vlasti
Ekonomski analitičar Vesko Pejak iz Alternative Crna Gora saglasan je da nova vlast pod hitno treba da promijeni Zakon o javnim nabavkama.
– Kada bi se na državne tendere javljale samo firme koje nijesu utajile porez onda nijedan tender ne bi bio završen. Obično su tenderi bili rezervisani za „patriote” bliske režimu. Da se ne lažemo, većina državnih tendera bila je namještena za ljude bliske vlasti – zaključio je Pejak.