Me­mo­ri­jal­ni kom­pleks na Tjen­ti­štu i ovo­ga ju­na, ka­da se obi­lje­ža­va­ju 73 go­di­ne od slav­ne bit­ke na Su­tje­sci, oku­pio je broj­ne po­što­va­o­ce te­ko­vi­na Na­rod­no - oslo­bo­di­lač­ke bor­be (NOB) iz go­to­vo svih biv­ših ju­go­slo­ven­skih re­pu­bli­ka. Sve ih je oku­pio isti cilj, da se po­klo­ne sje­ni­ma pa­lih bo­ra­ca. Na hi­lja­de pri­pad­ni­ka Na­rod­no-oslo­bo­di­lač­ke voj­ske Ju­go­sla­vi­je (NOVJ) iz ne­ko­li­ko di­vi­zi­ja na Su­tje­sci su od 15. ma­ja do 15. ju­na 1943. vo­di­li i do­bi­li jed­nu od naj­zna­čaj­ni­jih bit­ki Dru­gog svjet­skog ra­ta.
Ko­lo­ne lju­di pri­sti­za­le su u kom­pleks ko­ji je od 1965. go­di­ne sa­stav­ni dio Na­ci­o­nal­nog par­ka (NP) „Su­tje­ska”. Svi ko­ji su do­šli bi­li su jed­na­ki u na­mje­ri da oda­ju po­štu stra­da­lim i za­hva­le im za izvojevanu slo­bo­du. Tjen­ti­šte je bi­lo prekriveno tro­boj­ka­ma sa pe­to­kra­kom, kao i za­sta­va­ma jar­ko cr­ve­ne bo­je sa sr­pom i če­ki­ćem, pje­va­le su se re­vo­lu­ci­o­nar­ne pje­sme, ve­li­ča­lo ime Jo­si­pa Bro­za Ti­ta, kao i slav­nog ko­man­danta Sa­ve Ko­va­če­vi­ća ko­ji je u po­sled­njem ju­ri­šu na Su­tje­sci tu po­lo­žio svoj ži­vot. Su­tje­ska je mje­sto gdje se, ka­zao je na­čel­nik Op­šti­ne Fo­ča Ra­di­sav Ma­šić, pri­sje­ća­mo do­ga­đa­ja iz lje­ta 1943. go­di­ne, ali i po­ru­ka he­roj­stva, ju­na­štva i čoj­stva ko­je ge­ne­ra­ci­je no­se već 73 go­di­ne.
- Ov­dje su mno­gi he­ro­ji svo­jim ži­vo­ti­ma i dje­li­ma po­ka­za­li ka­ko se ju­na­štvom, sna­gom i že­ljom bra­ni slo­bo­da. Ov­dje se ni­je pi­ta­lo ko je i oda­kle je do­šao, ov­dje se sa­mo pi­ta­lo šta je naš cilj, a cilj je bi­la slo­bo­da i za­to će Su­tje­ska uvi­jek bi­ti na­ša po­ru­ka, uvi­jek će ovo mje­sto bi­ti na­uk mla­di­ma ka­ko tre­ba ču­va­ti, bra­ni­ti i ka­ko se tre­ba žr­tvo­va­ti za slo­bo­du, za ono što je sve­ti­nja, re­kao je Ma­šić u po­zdrav­noj ri­je­či to­kom pro­gra­ma či­ji je or­ga­ni­za­tor bio Od­bor Vla­de Re­pu­bli­ke Srp­ske za nje­go­va­nje tra­di­ci­je oslo­bo­di­lač­kih ra­to­va.
Bor­be u ovom re­jo­nu za mje­sec su uze­le ve­li­ki da­nak u kr­vi. Stra­da­lo je vi­še od se­dam i po hi­lja­da par­ti­za­na, ra­nje­ni­ka i bo­le­snih od ti­fu­sa. Nad­moć­ne ne­pri­ja­telj­ske sna­ge ima­le su za cilj da uni­šte NOVJ ko­ja je sa so­bom po­ku­ša­va­la da eva­ku­i­še i oko tri hi­lja­de ra­nje­ni­ka od ko­jih je ve­ći­na spa­se­na. Ta bit­ka sma­tra se pre­kret­ni­com Dru­gog svjet­skog ra­ta na­kon če­ga je usli­je­di­lo for­mi­ra­nje AV­NOJ-a i no­ve Ju­go­sla­vi­je, dr­ža­ve gdje su svi na­ro­di i na­rod­no­sti bi­li rav­no­prav­ni. Ra­me uz ra­me na Su­tje­sci sa istim ci­ljem gi­nu­li su Sr­bi, Cr­no­gor­ci, Hr­va­ti, Mu­sli­ma­ni, Slo­ven­ci, Ma­ke­don­ci. Bi­la je to bor­ba, re­kao je Ra­do­ji­ca Ra­do­je­vić pred­sjed­nik Sa­ve­za or­ga­ni­za­ci­ja bo­ra­ca NOR-a (SOB­NOR) Cr­ne Go­re, slo­bo­dar­ske mla­do­sti pro­tiv na­ci­stič­ko-fa­ši­stič­kih zlo­či­na­ca.
- Na ovim pro­sto­ri­ma 1943. go­di­ne ra­đa­la se slo­bo­da kr­vlju na­to­plje­na, ja­ča­lo je brat­stvo i je­din­stvo, stva­ra­ni uslo­vi za ži­vot do­sto­jan čo­vje­ka. Bit­ka na Su­tje­sci je naj­bo­lji pri­mjer za­jed­nič­ke bor­be pri­pad­ni­ka svih na­ro­da sa pod­ruč­ja sve­u­kup­nog pro­sto­ra biv­še Ju­go­sla­vi­je, ko­ji vo­đe­ni slo­bo­dar­skom ide­jom ni­su pre­za­li da za nje­no ostva­re­nje da­ju ono naj­va­žni­je - svo­je ži­vo­te. Ov­dje u „do­li­ni he­ro­ja” u mi­ru i ti­ši­ni le­ži po­ko­lje­nje par­ti­za­na iz­gi­nu­lih uz ne­vi­đe­ni he­ro­i­zam, ko­ji su vje­ro­va­li u svo­ja dje­la, ko­ji ni­su ža­li­li svo­je ži­vo­te kad je u pi­ta­nju do­mo­vi­na i nje­na slo­bo­da, is­ta­kao je Ra­do­je­vić.
Na spo­men-plo­ču is­pod ko­je po­či­va­ju ko­sti 3.301 bor­ca sa Su­tje­ske vi­jen­ce su po­lo­ži­le broj­ne de­le­ga­ci­je Sa­ve­za udru­že­nja bo­ra­ca NOR-a Re­pu­bli­ke Srp­ske, Cr­ne Go­re, Sr­bi­je, voj­ni ata­šei Ame­ri­ke, Grč­ke, Bu­gar­ske i Ru­si­je, pred­stav­ni­ci vla­da Re­pu­bli­ke Srp­ske i nje­ne Na­rod­ne skup­šti­ne, kao i de­le­ga­ci­ja Vla­de Sr­bi­je. Pred­stav­ni­ci JKPCG Nik­ši­ća, Plu­ži­na i osta­lih cr­no­gor­skih gra­do­va po­lo­ži­li su vi­jen­ce na spo­men-obi­ljež­je u „do­li­ni he­ro­ja”, kao i na mje­stu gdje je 13. ju­na 1943. go­di­ne, u po­sled­njem ju­ri­šu za pro­boj ne­pri­ja­telj­skog obru­ča po­gi­nuo ko­man­dant Tre­će udar­ne di­vi­zi­je Sa­va Ko­va­če­vić Mi­za­ra.
U okvi­ru re­sto­ra­na NP „Su­tje­ska” svi po­sje­ti­o­ci ko­ji su že­lje­li ima­li su pri­li­ku da bes­plat­no pro­ba­ju voj­nič­ki pa­sulj, a oso­blje je pri­pre­mi­lo i po­di­je­li­lo na sto­ti­ne por­ci­ja.
B.Bra­šnjo


Tiv­ća­ni položili vijence

De­le­ga­ci­je Or­ga­ni­za­ci­je bo­ra­ca NOR 1941-1945. iz Tiv­ta i Ko­to­ra uče­stvo­va­le su na pro­sla­vi 73. go­di­šnji­ce bit­ke na Su­tje­sci. De­le­ga­ci­ju ko­ja je po­lo­ži­la vi­je­nac na spo­men ko­stur­ni­ci na Tjen­ti­štu pred­vo­dio je pred­sjed­nik ti­vat­skog OB­NOR-a, Ma­to Br­gu­ljan. Ž.K.


Uspo­me­ne, bol i ide­ali ni­ka­da ne umi­ru

Tjen­ti­šte sva­kog ju­na po­sje­ću­ju pred­stav­ni­ci po­ro­di­ca i po­tom­ci stra­da­lih, a sti­gli su iz broj­nih gra­do­va biv­še za­jed­nič­ke dr­ža­ve. Ba­nja­lu­čan­ka, 75-go­di­šnja Ana Bo­jić na ovom mje­stu oda­je po­čast stra­da­lim sa­bor­ci­ma svog su­pru­ga, dje­ve­ra i stri­če­va ko­ji su bi­li uče­sni­ci ne­ko­li­ko kr­va­vih bit­ki za slo­bo­du.
- Ni­je mi te­ško da do­đem ov­dje iako sam da­le­ko, jer na Tjen­ti­štu osje­ćam i vi­dim ci­je­lu Ju­go­sla­vi­ju. Vra­te mi se sje­ća­nja na pri­če ko­je sam slu­ša­la o bor­ba­ma pro­tiv oku­pa­to­ra, a i du­žna sam da tu bu­dem kao i mno­gi i da odam po­čast žr­tva­ma Dru­gog svjet­skog ra­ta ko­je ne smi­je­mo za­bo­ra­vi­ti, a ne­će ih za­bo­ra­vi­ti onaj ko ima du­šu, ka­za­la je Bo­jić­eva.
Iz Plje­va­lja Su­tje­sku sva­ke go­di­ne po­ho­di Lji­lja­na Ča­vić Ma­zić či­ji je otac bio uče­snik ove, kao i bit­ke na Ne­re­tvi.
- Pu­kov­nik je i pre­ži­vio je te bit­ke, ali ni­je­su na hi­lja­de nje­go­vih dru­go­va. Do­la­zi­ću na ovo mje­sto dok sam ži­va i bez ob­zi­ra ko šta mi­sli, ov­dje je ci­je­la Ju­go­sla­vi­ja. U sr­cu mi je na­ša biv­ša za­jed­nič­ka dr­ža­va i sa­da je mo­gu na­cr­ta­ti, a da ne po­gle­dam u kar­tu. I svo­ju dje­cu sam na­u­či­la da ne za­bo­ra­ve i da po­štu­ju ono što se na ovom, i bez­broj slič­nih mje­sta de­si­lo u tom vre­me­nu, is­ta­kla je ona.
U stro­ju sa pri­pad­ni­cima slu­žbe Na­ci­o­nal­nog par­ka, u sta­vu mir­no po­čast stra­da­lim odao je Ko­to­ra­nin Vla­di­mir Ćet­ko­vić. U jed­noj ru­ci imao je za­sta­vu, a u dru­goj fo­to­gra­fi­ju svog rat­nog i mir­no­dop­skog ko­man­dan­ta, pu­kov­ni­ka Pe­ka Dap­če­vi­ća.
- Član sam Sa­ve­za ko­mu­ni­sta Ju­go­sla­vi­je i re­zer­vni ka­pe­tan ar­ti­lje­ri­je pr­ve kla­se. Otac mi je bio na Su­tje­sci, a go­di­na­ma una­zad tu sam i ja, do­đem da se po­klo­nim oni­ma ko­ji tre­ba­ svi­ma na­ma da bu­du pri­mjer, re­kao je Ćet­ko­vić.


No­va za­sta­va iz­nad Sa­vi­nog gro­ba

Broj­na de­le­ga­ci­ja Op­štin­ske or­ga­ni­za­ci­je bo­ra­ca NOR-a Bi­je­lo Po­lje pri­su­stvo­va­la je sve­ča­no­sti na Tjen­ti­štu. Po­lo­ži­li su vi­je­nac na spo­men-ko­stur­ni­cu na Tjen­ti­štu, a za­tim se pri­dru­ži­li pro­gra­mu sve­ča­no­sti. Bje­lo­polj­ci su po­sje­ti­li i grob na­rod­nog he­ro­ja Sa­ve Ko­va­če­vi­ća, ko­man­dan­ta Tre­će di­vi­zi­je. Za­sta­vu ko­ja se vi­jo­ri­la na nje­go­vom gro­bu ne­ko je ski­nuo. No, Bje­lo­polj­ci su na­kon po­la­ga­nja vi­jen­ca na spo­men-obi­lje­ža­je, za­slu­gom po­ro­di­ce Ve­li­mi­ra Ko­va­če­vi­ća i nje­go­vog si­na Dra­ška, iz bje­lo­polj­skog na­se­lja Ne­da­ku­se, po­sta­vi­li no­vu za­sta­vu Tre­će di­vi­zi­je. Ova cr­ve­na za­sta­va iz­nad Sa­vi­nog gro­ba pod­sje­ća­će na vi­te­šku bit­ku za slo­bo­du i he­roj­stvo nje­nih bo­ra­ca na če­lu sa Sa­vom Ko­va­če­vi­ćem, kaže Rajko Me­do­je­vić, predsjednik bjelopoljskih boraca.M.N.


Komunisti Cr­ne Go­re ne za­bo­ra­vlja­ju

Od ukup­nog bro­ja stra­da­lih na Su­tje­sci ži­vo­te je da­lo oko 3,3 hi­lja­de bo­ra­ca iz Cr­ne Go­re. To je raz­log i ve­li­ka oba­ve­za, ka­zao je pred­sjed­nik Op­štin­skog ko­mi­te­ta Nik­ši­ća Ju­go­slo­ven­ske ko­mu­ni­stič­ke par­ti­je Cr­ne Go­re (JKPCG) Ra­di­slav Sta­ni­šić, da se na Tjen­ti­štu sva­ke go­di­ne oku­pe i pred­stav­ni­ci te par­ti­je iz sko­ro svih cr­no­gor­skih op­šti­na, po­seb­no sa sje­ve­ra. Pe­ta ne­pri­ja­telj­ska ofan­zi­va, is­ta­kao je on, kre­nu­la je od Dur­mi­to­ra sa na­mje­rom da se uni­šti Vr­hov­ni štab i par­ti­zan­ski po­kret. Fa­ši­stič­ke for­ma­ci­je ta­da su u se­li­ma plu­žin­ske op­šti­ne na­pra­vi­le po­kolj ne­vi­nog sta­nov­ni­šta.
- Bit­ka na Su­tje­sci sa­mo je je­dan u ni­zu do­ka­za da cr­no­gor­ski bor­ci u njoj ni­je­su uče­stvo­va­li zbog sa­mo­stal­no­sti Cr­ne Go­re. Ži­vo­te su da­li da bi Cr­na Go­ra bi­la rav­no­prav­na sa osta­lim re­pu­bli­ka­ma u za­jed­nič­koj dr­ža­vi. Sa na­ma na Su­tje­sku do­la­ze i mla­di jer nam je oba­ve­za da ih uči­mo o vre­me­nu kad se za­jed­ni­štvom stva­ra­la slo­bo­da. Jer, u da­na­šnjoj isto­ri­ji iz­bri­sa­li su im sko­ro sve slav­ne bit­ke iz tog pe­ri­o­da, re­kao je Sta­ni­šić.