Re­vi­ja­ma ita­li­jan­ske mod­ne ku­će Gat­ti­no­ni i cr­no­gor­skog di­zaj­ne­ra Bo­ri­sa Ča­li­ća na tr­gu Sv. Tri­pu­na u Ko­to­ru zva­nič­no je po­če­la 19. In­ter­na­ci­o­nal­na smo­tra mo­de u or­ga­ni­za­ci­ji agen­ci­je „Fa­bri­ka” i po­me­nu­te op­šti­ne. Uz auten­ti­čan am­bi­jent sta­rog gra­da, van­vre­men­ske mo­de­le ku­će Gat­ti­no­ni, ali i pre­po­zna­tlji­ve kre­a­ci­je Bo­ri­sa Ča­li­ća, broj­ne zva­ni­ce iz jav­nog ži­vo­ta Cr­ne Go­re, re­gi­o­na i Evro­pe uži­va­le su u du­hu drev­nih vre­me­na obo­je­nim kre­a­ci­ja­ma vi­so­ke mo­de. U skla­du sa ovo­go­di­šnjom te­mom „Isto­ri­ja svjet­ske mo­de” smo­tru je otvo­ri­la jed­na od naj­sta­ri­jih mod­nih ku­ća u svi­je­tu, pri­ka­zav­ši ko­lek­ci­ju pod na­zi­vom „Ga­ti­no­ni – ne­kad i sad”.
– Mo­ja re­vi­ja ni­je obič­na, to je šou. Po­čeo sam pred­sta­vlja­njem de­set ko­sti­ma ko­ji pri­ka­zu­ju dio ar­hi­va Gat­ti­no­ni­ja i od­no­se se na ki­ne­ma­to­ra­fi­ju iz ka­snih 60-ih, ka­da sam obla­čio po­zna­te glu­mi­ce: Flo­rin­du Bol­kan, Mo­ni­ku Vi­ti, Klo­din Ože, Bar­ba­ru Bu­še i mno­ge dru­ge. U dru­gom di­je­lu pred­sta­vio sam pet mo­de­la in­spi­ri­sa­nih vo­dom, ko­je sam tri da­na pri­je svog do­la­ska u Ko­tor, uz po­moć Gi­ljer­ma Ma­ri­o­ta, kre­a­tiv­nog di­rek­to­ra, iz­lo­žio na ve­li­koj re­vi­ji u Ri­mu, a sa­da se oni na­la­ze u Mu­ze­ju „Di­o­kle­ci­ja­no­ve ter­me”. U tre­ćem di­je­lu vi­dje­li ste po­sled­nju re­vi­ju vi­so­ke mo­de Gat­ti­no­ni, ko­ja je bi­la odr­ža­na u ja­nu­a­ru u Ri­mu, ta­ko da je ci­je­li ovaj spek­takl na te­mu „Ga­ti­no­ni – ne­ka­da i sa­da” – ka­zao je za „Dan” Ste­fa­no Do­mi­ne­la, vla­snik mod­ne ku­će Gat­ti­no­ni is­ti­ču­ći da se u Ko­to­ru osje­ća kao kod svo­je ku­će.
Ko­lek­ci­ju za pro­lje­će-lje­to 2017. pod na­zi­vom „Fi­lo­me­na”, mod­nim sla­do­ku­sci­ma pre­mi­jer­no je pred­sta­vio cr­no­gor­ski di­zaj­ner Bo­ris Ča­lić.
– Ako ima­mo u vi­du da isto­ri­ja mo­de uvi­jek ide u ci­klu­si­ma, uvi­jek se po­na­vlja, a tren­do­vi do­la­ze iz­no­va, tu po­sto­je „ku­li­se” ko­je dik­ti­ra­ju upra­vo te tren­do­ve, ali vi uvi­jek mo­ra­te da bu­de­te do­sled­ni se­bi, pa da on­da te tren­do­ve pri­la­go­di­te svo­joj este­ti­ci, svom uni­ver­zu­mu. Bi­lo je za­ni­mlji­vo ovo­ga pu­ta za­to što je mo­ja ko­lek­ci­ja za pro­lje­će-lje­to 2017. go­di­ne in­spi­ri­sa­na drev­nom grč­kom ci­vi­li­za­ci­jom, ta­ko da je ta isto­ri­ja mo­de do­šla kao pra­va te­ma. Do­sad sam imao ma­lo oštri­je li­ni­je, me­đu­tim, sad su ma­te­ri­ja­li do­sta mek­ši, to dra­pi­ra­nje i sla­ga­nje ma­te­ri­ja­la, di­na­mi­ka li­ni­ja do­sta je mek­ša upra­vo zbog tih ma­te­ri­ja­la, grež-svi­le i sa­ten svi­le u naj­ve­ćoj mje­ri. Ima do­sta dra­pi­ra­nja zbog po­što­va­nja žen­skog ti­je­la, kao što su to Gr­ci ra­di­li, sa­mo što je in­ter­pre­ta­ci­ja na mo­de­ran na­čin. Upra­vo zbog to­ga, pred­nost sam dao for­mi, bo­je su ma­nje upa­dlji­ve, do­sta je mo­no­hro­na ko­lek­ci­ja, pa­le­ta od cr­ne, te­get, si­ve, bež do bi­je­le. Fri­zu­re su in­spi­ri­sa­ne tom bo­gi­njom, ko­ju sam „pri­zvao”, „Fi­lo­me­na”, što je ko­va­ni­ca, sin­te­tič­ki iz­raz, ko­ji ima eti­mo­lo­ško zna­če­nje, jer je iz­ve­den iz „lju­ba­vi pre­ma sna­zi”, a sna­ga je uvi­jek bit­na za mo­ju ko­lek­ci­ju. Sna­ga že­ne je u nje­nom ti­je­lu, nje­nom sta­vu, in­spi­ri­san sam ar­he­ti­pom že­nom – lju­bav­ni­com, maj­kom. Upra­vo taj eklek­tič­ki pri­stup sna­zi že­ne, kao što je bi­la i Me­de­ja – za­klju­čio je Ća­lić.
A.Š.-M.D.P.


Ve­če­ras re­vi­ja mod­ne ku­će Vi­on­net

In­ter­na­ci­o­nal­na smo­tra mo­de bi­će na­sta­vlje­na i ve­če­ras na tr­gu Sv. Tri­pu­na u Ko­to­ru. Od 20.30 ča­so­va mod­na pu­bli­ka ima­će pri­li­ku da uži­va u ko­lek­ci­ji fran­cu­sko-ita­li­jan­skog bren­da Vi­on­net. Mod­nu ku­ću Vi­on­net osno­va­la je Ma­de­lein Vi­on­net, 1912. go­di­ne u Pa­ri­zu. Zva­li su je ar­hi­tek­tom me­đu mod­nim di­zaj­ne­ri­ma. Ubr­zo po osni­va­nju, od­la­zi u Lon­don, gdje ra­di kao kre­a­tor bri­tan­ske kra­ljev­ske po­ro­di­ce. Po­sta­la je iz­u­zet­no uspje­šna 20-ih go­di­na pro­šlog vi­je­ka. Bi­la je pi­o­nir mod­ne in­du­stri­je u sva­kom po­gle­du, za­čet­nik no­vih kon­ce­pa­ta, kre­a­tiv­no­sti i ko­mer­ci­jal­nih stra­te­gi­ja ko­je se i da­nas ko­ri­ste u mod­noj in­du­stri­ji.


GI­TA­RI­STA MI­LOŠ KA­RA­DA­GLIĆ U PU­BLI­CI
Od­mje­ren u gla­mu­ru

– Pra­tim re­vi­je jer mi­slim da je mo­da sa­stav­ni dio mog po­sla. U Ko­to­ru na smo­tri ni­ka­da ni­je­sam bio. Re­vi­je sam pra­tio, ali kao kli­nac. Ta­da je to bi­lo in­te­re­sant­no i gla­mu­ro­zno za nas. Ovo je di­van trg i di­van am­bi­jent. Uvi­jek je to ve­o­ma in­te­re­sant­no i uvi­jek se vi­di ne­što li­je­po. Čo­vje­ku se ne­što svi­di vi­še, a što je pri­mjen­lji­vo. Ovo je vi­še bio ko­laž raz­li­či­tih va­ri­jan­ti, a mod­ni eks­per­ti o to­me će se iz­ra­zi­ti bo­lje od me­ne, jer ja to po­sma­tram la­ič­ki. Kao ka­da ne­ko do­đe na moj kon­cert, ali ne zna mno­go o kla­sič­noj mu­zi­ci, ipak mo­že da ka­že da li mu se do­pa­da ili ne. Tru­dim se da za sce­nu bu­dem ob­u­čen gla­mu­ro­zni­je, ali ni­ka­da pre­tje­ra­no. To su obič­no ne­ke, bi­je­le, cr­ne i si­ve kom­bi­na­ci­je. Ne­što što je vječ­no – ka­že Mi­loš Ka­ra­da­glić, pro­sla­vlje­ni gi­ta­ri­sta iz Cr­ne Go­re.